Izvor: Danas, 25.Jun.2015, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najverovatnije ostajem u Zvezdi
Beograd - Pobednički karakter fudbalske omladinske selekcije Srbije, novog prvaka sveta u uzrastu igrača do 20 godina, savršeno je sublimiran u liku i delu njenog kapitena Predraga Rajkovića.
Vođa "orlića" je tek na početku ozbiljne seniorske karijere, a u privatnoj kolekciji trofeja već ima titule omladinskog šampiona Evrope i planete, priznanje za najboljeg golmana na EP 2013. u Litvaniji i SP 2015. na Novom Zelandu, domaću titulu sa Crvenom zvezdom i nacionalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Kup sa Jagodinom. I puca od samopouzdanja, iskreno ubeđen da mu je samo nebo granica. Ali čak ni on takav nije još svestan veličine uspeha na tek završenom Mundijalitu.
- Još nisam počeo da se budim kao svetski šampion. LJudi mi prilaze, čestitaju, traže slikanje, uzimaju autograme, novinari zovu... Ali, mislim da će biti potrebni meseci, možda i neka godina, da shvatim koliko je veliko to što smo moji drugari i ja, sa našim stručnim štabom, napravili na Novom Zelandu. Kao da mi nije dosta to što nosim titulu na razna snimanja i svako jutro gledam svoju Zlatnu rukavicu - počinje intervju za Danas kapiten omladinskih prvaka sveta.
Uputi li ti iko ikakvu zamerku ili samo pršte pohvale?
- Ima i onih koji mi kažu "bravo majstore, ali nemoj više da šutiraš penale, nije dobro za naša srca". A-ha-ha... Verujem da sam ih nasekirao onim promašajem protiv Amerikanaca, ali moraju da znaju da bih opet to uradio. Već u finalu sa Brazilom, samo da je bilo potrebe. Takav sam. Nije to zato da bih se pravio važniji nego što jesam na mom golu ili da bih uzimao "hleb" i slavu golgeterima. Obožavam da preuzimam odgovornost. I ne plašim se da se gledam oči u oči s kolegama u rukavicama.
Šta misliš zbog čega je Srbija najviše "poludela" za vama? Da li "samo" zbog prve fudbalske svetske titule od osamostaljivanja zemlje ili zbog načina na koji ste osvojili Mundijalito?
- Ne bih razdvajao te stvari. Uradili smo nešto što nije niko pre nas i to na način koji je sve oduševio. Nismo samo pobeđivali nego smo i lepo igrali i dobro se ponašali. LJudi su, izgleda, željni toga. I ludi za fudbalom. Baš smo ponosni što smo mi klinci digli našu Srbiju na noge.
Objasni nam kako je moguće da neka naša ekipa igra potpuno drugačije od svih srpskih reprezentacija i klubova: jednostavno, agresivno, napadački, timski, disciplinovano...? Kao da smo vas "uvezli" odnekud.
- Objašnjenje je prosto. Zove se Veljko Paunović. Selektorova trenerska filozofija i pedagoški rad izvukli su ono najbolje iz nas. Naučio nas je da igramo kao sav ostali svet. Stekli smo neverovatno iskustvo uz čoveka koji bi mogao da napravi sjajnu karijeru. Od srca mu želim da vodi velike evropske klubove. I jednog dana, ako Bog da, pravi čuda sa našom A reprezentacijom.
Šta je najvažnija fudbalska ili životna lekcija koju si dobio od šefa?
- Svima nam je utuvio u glavu da nigde, nikada i nikoga ne smemo da potcenimo. Ni precenimo. Kako naš Paun voli da kaže, ruke uvek moraju da budu u gardu. Ni previše podignute ni spuštene. Uvek nameštene za borbu. To ću ponavljati dok sam živ.
Da li bi ovi igrači s nekim drugim selektorom bili svetski prvaci?
- Uh, nezgodno i teško pitanje. Ne znam da li bismo s nekim drugim ovako funkcionsiali i ovoliko uradili. Samo ponavljam da pola uspeha ide na dušu srpskog Murinja. Najmanje.
Dakle, voleli biste da sa njim produžite u mladu selekciju?
- Ne mešam se u odluke Saveza i Paunove želje. Mi igrači bismo naravno voleli da nastavimo saradnju sa njim. Kažu da ne treba menjati stvari koje su dobre.
A, da li bi bilo pogubno kada bi vas "đuture" prekomanduju u A tim, kao što navijaju euforične fudbalske neznalice? Ima li ovaj sastav kvalitet i zrelost za preskakanje stepenika u razvoju?
- Mislim da kvalitet nije sporan. Možda ni zrelost. Samo je rano da nam se stavi takav rezultatski pritisak. Navijači i mediji najviše očekuju od A reprezentacije, a mi ostali šta napravimo. Bolje da sve ide normalnim tokom.
Toliki pre vas su se izgubili na prelazu iz mlađih kategorija u seniorske vode. Bojiš li se da će većini vas udariti slava i novac u glavu, jer kako reče legendarni Dejan Savićević "nije ista motivacija kada igraš sa 100 evra u džepu i kada imaš milione na računu"?
- Pročitao sam to upozorenje Deje Savićevića. Znam da zna šta priča i da je to rekao za naše dobro. Mislim, ipak, da nećemo upasti u zamke bogatstva i slave. Verujem da imamo dovoljno jake glave i vaspitanje da ostanemo na zemlji. I uvek srcem i dušom igramo za našu Srbiju.
Laska li vam to što svi pričaju o vama, a niko se ne seća luzerskih rezultata i igara najstarijih reprezentativaca u još jednim kvalifikacijama?
- Joj, nemojmo o tome. Bezveze je da se poredimo sa našim poštovanim i dragim kolegama iz najjače reprezentacije. Dajte da uživamo u svojoj sreći, jer smo je zaslužili. Makar do skorijeg povratka u klubove.
Da li je realno da većina "orlića" ostane u našem klupskom fudbalu pod strašnim naletom stranih skauta i ponuda bogatih klubova iz boljih liga?
- Ne znam da li je realno, ali mislim da bi bilo dobro da ne zapucamo svi odmah preko granice. Ne bojim se ja za to da li bismo se snašli, jer mislim da smo svi spremni za veće i bolje lige. Mislim da bi naš superligaški fudbal dobio na snazi i popularnosti ako bi "zlatni orlići" ostali još godinu, dve ovde. Videćemo kolika je razlika između želja i mogućnosti.
Ti imaš priliku da napustiš Crvenu zvezdu ovog leta, i to ne jednu, a navijače crveno-belih zanima da li će te i dalje gledati na "Rajku Mitiću" ili u Milanu, Lionu, Brižu....?
- Pratim sve što javljaju mediji i izjavljuju klupski čelnici. Spreman sam za obe opcije. I za dokazivanje u inostranstvu i za još učenja, sazrevanja i borbe za trofeje u mojoj Zvezdi. Ne mogu u ovom trenutku da tvrdim da će biti ovako ili onako, jer dosta toga utiče na odluku, ali čini mi se da ću ostati. Najverovatnije.
Produžeci se dobijaju glavom
Četiri puta su Milinković, Živković, Antonov, Zdjelar, Mandić, Maksimović i ostali Paunovićevi klinci odlazili u produžetke u nokaut fazi prvenstva sveta, jednom čak završivši na penal ruletu, i uvek su izlazili kao pobednici iz njih.
- Nije da smo se "navukli" na produžetke, ali očigledno je da se super snalazimo u doigravanju. LJudi misle da je kvaka u fizičkoj snazi i izdržljivosti, a ja tvrdim da se takve situacije rešavaju glavom. Ne vredi ti to što možeš da trčiš kao navijen 120 minuta, ako nisi uveren da je svaki novi početak samo prepreka više. Baš nijednom nismo upali u nervozu tipa "trebalo je ranije da rešimo meč, šta ćemo sada?". Samo smo nastavljali da gazimo prema cilju.
Markovićeve i Mitrove čestitke
I pre takmičenja na Novom Zelandu bilo je jasno da je naš sagovornik golmanska budućnost fudbalske Srbije, pa je pre nekog vremena za dobar posao u Crvenoj zvezdi i mlađim selekcijama nagrađen pozivom u A reprezentaciju. Odatle su mu stigle dve drage čestitke za planetarno zlato.
- Ne postižem da otvorim i pročitam sve poruke u krcatom inboksu telefona, pa su mi možda promakle neke druge čestitke A reprezentativaca, ali baš mi je bilo drago kada sam video koliko su se našem uspehu obradovali Lazar Marković i Stefan Mitrović.
