Izvor: RTS, 15.Jun.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći fudbalski preokreti
Fudbalska utakmica ne traje tačno 90 minuta, traje dok sudija ne odsvira kraj. Ove činjenice se često sete navijači pojedinih klubova koji su, na neverovatan načun gubili, dobijene utakmice, ili kako se kaže "od gotovog pravili veresiju".
Retko se dešava da neka ekipa u Ligi šampiona ispusti veliku prednost iz prve utakmice. Ipak, jedan od najvećih preokreta se desio 2004. godine na "Riazoru", gde je Deportivo iz La Korunje u revanšu stigao veliku prednost Milana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz prvog meča četvrtfinala elitnog takmičenja.
Prvo je Milan na svom stadionu razneo Deportivo rezultatom 4:1, i za njih je revanš u Španiji trebao da bude samo formalnost. Samouvereni Milan, sa Kakom i Ševčenkom, nije ni slutio da mu se sprema pravi potop na "Riazoru".
Do kraja prvog poluvremena Deportivo je već imao rezultat koji ih je vodio u polufinale. Golovima Pandijanija, Valerona i Likea, španska ekipa je imala prednost od 3:0. Razbijena četa tadašnjeg trenera Milana, Karla Anćelotija, nije znala šta ih je snašlo. Poslednji udarac milanskoj ekipi zadao je Fran u 76. minutu, koji je postigao četvrti gol za Deportivo.
Ta legendarna generacija kluba iz La Korunje došla je do polfinala Lige šampiona gde je poražena od Porta.
Na drugoj strani Milan se još jednom našao na neslavnoj listi neverovatno izgubljenih mečeva. Ako su izabranici Karla Anćelotija protiv Deportiva 2004. imali loš dan, godinu dana kasnije, u finalu Lige šampiona, protiv Liverpula, oni su imali katastrofalno poluvreme.
Prvih 45 minuta u Istanbulu između tadašnjih finalista, Milana i Liverpula ličilo je na igru mačke i miša. Italijanski klub je poveo već u prvom minutu golom Maldinija, da bi u finišu poluvremena još dva pogotka postigao Krespo. Sa prednošću od 3:0, Milan je otišao u svlačionicu, šampanjac je već bio na ledu, čekalo se samo da iscuri još 45 minuta i da počne slavlje.
To što se dogodilo u drugih 45 minuta, i što je nazvano "čudo u Istanbulu", i dalje niko ne bi mogao da objasni. Navijači Liverpula su već prežalili titulu, jedan navijač u tom gradu je sebi oduzeo život u poluvremenu, na stadionu su i dalje pevali "You'll never walk alone", očekujući od svojih momaka samo da časno odigraju do kraja i izbegnu ubedljiviji poraz.
Kada su Džerard i drugovi izašli na teren, ništa nije ni slutilo da je zajapureni Rafa Benitez spremio čudo.
Gol Džerarda u 54. minutu samo je ublažio gorak ukus iz prvog poluvremena, ali niko nije ni pomislio da je to početak totalnog preokreta. Ali kada je samo dva minuta kasnije Šmicer smanjio na 3:2, navijači Liverpula bili su na nogama. Razgoropađeni "crveni" krenuli su da "grizu", a to im se isplatilo već u 60. minutu, kada je posle penala Alonso izjednačio rezultat.
Milan je promašivao neverovatne prilike, Liverpul se borio, meč je otišao u produžetke pa penale, a na kraju je Liverpul zasluženo slavio.
Ipak, nije Milan akter svih (ne)slavnih preokreta u evro takmičenjima. Bilo je i drugih evropskih velikana koji su na neverovatan način gubili mečeve. Kada je legenda engleskog fudbala Geri Liniker jednog dana izjavio da je fudbal jednostavna igra u kojoj 22 igrača šutiraju loptu a na kraju uvek pobede Nemci, onda sigurno nije mislio na Bajern iz Minhena.
Ova ekipa koja ima četiri osvojene Lige šampiona možda bi imala i više da je finale 1999. godine protiv Mančester Junajteda odigrala do kraja, umesto da slavi pre sudijskog zvižduka. Situacija je izgledala ovako, na početku utakmice Mario Basler je iz slobodnog udarca doveo Bavarce u vođstvo od 1:0. Do isteka regularnog vremena Mančester nije uspeo da izjednači, a napadački tandem Kol-Jork bio je maltene neprimetan.
Onda Sir Aleks, koji je tada bio samo Aleks, u igru ubacuje "ubicu dečjeg lica" Solskera i veterana Tedija Šeringema. Ono što se dogodilo od 90. do 92. minuta najbolje je videti na facama navijača Bajerna. U jednom trenutku sa na Nou Kampu slavili titulu, a onda, za 120 sekundi sa nevericom gledali kako navijači Mančestera počinju slavlje. Dva napada i golovi Solskera i Šeringema preokrenuli su situaciju na terenu ostavivši navijače i igrače Bajerna da se i danas pitaju šta ih je tada snašlo.
Iako je Bajern primer da i uporni Nemci ponekad mogu da posrnu, ima primera nekih drgih nemačkih klubova koji su znali da naprave neverovatne preokrete. Jedan od najvećih je izvela ekipa Urdingena 05, kojoj se danas gubi svaki trag jer igra u nižim nemačkim ligama. Ipak, ovaj tim je 80-ih godina igrao i u Evropi.
Ostala je upamćena njihova utakmica četvrtfinala Kupa pobednika kupova 1986. godine, kada je, posle poraza na gostovanju u Drezdenu protiv Dinama od 3:1, došao revanš. U prvih 45 minuta revanša na semaforu je pisalo 3:1 za Dinamo, što je značilo da samo čudo može spasiti Urdrigen. Čudo se i desilo. Ova ekipa je od 58. minuta, pa do kraja meča, postigla šest golova, pobedivši sa neverovatnih 7:3. Malo je ekipa koje su se posle ovoga približile sličnom preokretu.
Jedan od najneverovatnijih preokreta u istoriji evro kupova napravila je ekipa Partizana koja je 1984. godine uspela da stigne minus od četiri gola protiv Kvins park rendžersa. Ova dva tima prvi meč drugog kola Kupa Uefa odigrali su u Londonu, gde je engleski tim došao do, naizgled nedostižne prednosti od 6:2.
Onda je došao revanš u Beogradu. Već na izlasku na teren, Engleze je dočekala vatrena atmosfera na stadionu JNA, od koje su, kako su neki priznali, počele da im drhte noge. Prava drhtavica je međutim nastala kad je počeo meč. Golovima legendarnog Mancea, Kaličaina, Ješića i Živkovića, "crno-beli" su eliminisali engleski tim. Inače Partizan je ovom pobedom u to vreme postao tek druga ekipa koja je u evropskim takmičenjima u revanšu stigla zaostatak od četiri pogotka.
Za veliki preokret u evropskim utakmcama smatra se i onaj u finalu Kupa Uefa 1988. godine. Tada su se igrale dve utakmice, a Bajer Leverkuzen i Espanjol su bili finalisti. Prvi meč u Španiji pripao je Esopanjolu 3:0. U revanšu u Leverkuzenu je sve mirisalo na to da će tim iz Barselone osvojiti trofej. Skoro do 60. minuta nije bilo golova, ali onda na scenu stupa poznata nemačka upornost. Ekipa iz Leverkuzena u 57, 63. i 81. minutu postiže tri pogotka i dolazi do rezultata koji vodi u produžetke. Meč je posle proužetaka došao i do penala. Da li nekome treba objasniti kako Nemci izvode penale i ko je dobio ovu utakmicu?
I Barselona je pre vremena Romarija, Ronaldinja i Mesija, često znala neprijatno da izinenadi svoje navijače. U prvom kolu tadašnjeg Kupa pobednika kupova 1984. godine, Barselona je igrača protiv Meca. Katalonci su u već u prvom meču u Francuskoj zabeležili ubedljivu prednost od 4:2, tako da je revanš na Kamp Nou trebao da bude lakši trening.
I u revanšu Barsa je golom Karaska u 33. minutu povela sa 1:0, što je značilo da je ukupna prednost Katalonaca bila 5:2. Navijači Barselone su u tim trenucima već razmišljali o narednom protivniku, kada je na scenu stupio Slovenac Kurboš. On je prvo izjednačio rezultat na 1:1, a do poluvremena, autogolom Sančeza, Mec je poveo sa 2:1. Niko nije ni slutio da će francuski tim u nastavku skroz anulirati prednost iz prethodnog meča. Maestralni Kurboš tada je postigao još dva pogotka postavivši konačan rezultat 4:1. Takav poraz Kamp Nou nije doživeo.
Pogledaj vesti o: Liga Šampiona
