Izvor: Sportske.net, 03.Okt.2015, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Murinjo - Zabluda o fudbalskom skorojeviću
Murinjo nikada neće oslikati Sikstinsku kapelu, ali je najbolji farbar na svetu. Nema dileme da je pravi čovek za posao, samo što je taj posao u ovoj slučaju pogrešan.
Velikodušnost pobednika se ne računa. Uzdignut palac imperatora nije vrlina, već sažaljenje koje ne košta. Biti dražestan u pobedi može baš svako, to je samo nešto što ti ionako sleduje.
Jednom je Maks Alegri opisao Murinja kao jadnika koji leči nesigurnost napadajući druge ljude u igri. >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << Venger ga je častio epitetom glupaka koji nije postao pametniji od svojih pobeda, a kolege su često primećivale da kaput od kašmira ne čini džentlmena.
Ali, većina nas je stala pod njegovu zastavu, Murinjo je omiljeni pobednik, možda i zbog svoje nesavršenosti, suviše čovek u emociji koja prati ovu predivnu igru.
Biti fudbalska ikona podrazumeva moralnu nadmoć ikone, dostojanstvo dok nas strogo posmatraš sa oslikanih zidova.
Murinjo nije seoski gazda koji je sebe stavio na sliku Nojeve Barke u crkvi, ali nije ni neko ko ima razumevanja za sopstveni neuspeh. On nema ni milosti za sledbenike, ne razume njihovu nesavršenost, niti je spreman da drugima oprosti što i sebi.
To šta je krenulo loše može se razvlačiti kao žvaka, jedino što je izvesno je da će balon koji je Murinjo naduvao prošle sezone u Čelsiju pući.
Moje teorije znate, ne volim podgrejane supe, čak ni kada mirišu primamljivo.
Njegov povratak u Čelsi je, makar se tako priča, podrazumevao pravljenje kluba, ne ekipe.
To znači zaokret od ruske navike da se brzo zarađuje i isto tako troši ka pokušaju da se odneguje engleska trava, za šta je potrebno vreme.
Produkcija igrača je ono što svim tim žderačima novca poput Sitija, Čelsija, Pari Sen Žermena ne ide od ruke, jer stalno imaju osećaj da im vreme curi kroz prste.
Roman Abramovič je posle decenije nahranio glad za trofejima. Sada je u onoj fazi klinca zaluđenog za "Football manager", koji bi da stvara igrače umesto da stalno pritiska dugme za transfere.
Ali, za osnivanje kraljevstva plemenitih izabrao je zanatliju, ne vizionara, i to je premisa posle koje je svaki zaključak pogrešan.
Pisao sam već o Murinju. Igra će ga zapamtiti kao pobednika koji joj nije vratio ništa, jer nije imao viziju, niti sposobnost da joj ponudi nešto epohalno novo.
On je najbolji zanatlija na svetu, uzmite to kao aksiom, ali farbarova dela ne završavaju u Luvru.
Čelsi snabdeva talentovanom decom pola Evrope, nijedno od njih se neće vratiti na "Stamford Bridž", osim ako nema etiketu sa mnogo brojeva oko vrata.
Matić čijim se kaputom večeras na jadan način pokrio je upravo prošao taj put, morao je da zalepi cenu na čelo kako bi ponovo došao u London.
De Brujne je jednom to definisao kao "nisam bio dovoljno skup da bih igrao za Čelsi" i u tome je suština, oni ne proveravaju, kupuju provereno.
Zbog toga je ovo beznadežna misija, Murinjo je čovek koji će osvojiti trofej i ostati skorojević, te šire slike kod njega se zamagle pred blistavim sjajem nagrade koja čeka iza ugla.
I to je filozofija, bliža i meni samom, i većini, tamo gde je nagrada neizvesna i u magli, čovek ne može protiv svoje prirode.
Ovo nije pohvala Murinjovom arhineprijatelju Vengeru, već konstatacija, hladni osvajač iz Setubala je u stalnoj oskudici sa vremenom, jer ono što je za stvaraoce prolazno vreme, za njega je cilj.
Uhvatiće se neko za onu tezu o lošem gubitniku. Tačno, ali takvi su loši u porazu jer retko gube, pa nemaju vremena da se naviknu na poraze. Učenje iz neuspeha za njih je precenjeno, jer ko će trpeti da gubi u seriji.
Murinjo je tip trenera "pobedi i beži", niko ozbiljan neće poverovati da je slučajno da njegov konj izdahne pod teretom nakon što prođe kroz slavoluk. Iza njega ostaju ruševine, ali to su spomenici podignuti u čast velikih pobeda.
Večeras je, više nego ikada pre jasno da je on pravi čovek na pogrešnom mestu. Ili bolje da kažem u pogrešno vreme?
Koliko će trajati zna ruski medved sa kojim je Murinjo plesao i poživeo da ispriča o tome, ali i proba ponovo.
No, kraj filma smo već gledali, Mendeš je taj scenario davno napisao i uz varijacije na temu ga valja od zemlje do zemlje, nešto kao fudbalsku varijantu "Ovo ne izgleda lepo, ali mene više leđa ne bole".
Sledeća je Francuska?
