Izvor: Politika, 21.Apr.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Morinjo slavu deli sa fudbalerima
Harizmatični trener naglašava da je savladana velika Barselona, brani svoj stil igre i dodaje da mu trofeji donose mir i čistiji um. – Dueli u prvenstvu i kupu nemaju veze s onima u polufinalu Lige šampiona
Mogu da ga mrze i da ga ne vole, mogu da mu zameraju da njegovi klubovi ne igraju lepršavo, već da unižavaju i uništavaju fudbalsku igru, ali mu niko ne može osporiti da je vrhunski psiholog i taktičar i jedan od najboljih trenera današnjice, pa možda i jedan od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najboljih svih vremena. Svoje znanje i umeće Morinjo je dokazao s do sada 18 osvojenih trofeja, 29 ličnih priznanja i dve posebne nagrade. Možda se i ponajviše dokazao upravo u duelima s Barselonom, koja po mnogim stručnjacima igra najlepši fudbal na svetu, a neki tvrde i svih vremena. A, podsetimo, protiv „Barse” je vodio i Čelzi i Inter i sada Real. Dobijao je i gubio od Katalonaca, ali i potvrdio da ume uspešno da se nosi s njima.
Nakon prvog trofeja osvojenog s Realom „specijalni” ili „posebni” kako ga nazivaju, izjavio je da u fudbalu nije bitan samo posed lopte i odbranio svoj stil:
–Smatram da smo taktički odigrali kako je trebalo, iako smo napravili i nekoliko grešaka, ali su Pepe i Kasiljas dobro reagovali. Igrači Barselone su znali šta moraju da urade, ali su bili psihički frustrirani, jer nisu navikli da gube. Mi smo u produžecima bili kompaktni.
O kritikama legendi Di Stefana i Krojfa je dodao:
– Za neke je fudbal posed lopte, ali ovu igru čine i igrači, njihov rad na terenu, kako igraju u odbrani, kako na kontranapad, kako pokrivaju prostor i kako se uklapaju zajedno. Sve to zajedno stvara velike timove i velike igre.
Kada je Alberto Undijano Maljenko odsvirao kraj utakmice i „označio” početak velikog slavlja „realovaca”, Morinjo je jednostavno nestao s terena. „Posebni” je to objasnio sledećim rečima:
– Morao sam da pozovem porodicu, koja je takođe proslavila prvi uspeh u Španiji. Moji igrači su uradili dobar posao i zaista sam ponosan. Zadovoljstvo mi je veće, pošto sam osvojio četiri Kupa u četiri različite zemlje, počev od moje domovine do tri najvažnije države evropskog fudbala.
Slavu ne zadržava za sebe:
– Uspeh nije samo moj, već pripada svima i igračima i upravi i navijačima. Ovo je uspeh koji mi donosi mir i čist um. Nastavljam s radom u Realu i to je lepo, međutim, stvari se posle ovog menjaju kako u funkcionisanju struktura kluba, tako i u glavama ljudi, koji su s nama i oko nas. I zato sam srećan što sam pobedio.
Morinjo je uveren da će ovaj pehar ukloniti pritisak, koji traje godinama:
– Uprkos tome što nisam previše star imam mnogo iskustva. Igrali smo kao što sam želeo da igramo protiv stvarno velikog tima. To uvećava naš trijumf. Savladali smo veliku Barselonu, za koju mnogi tvrde da je kvalitetnija i vrednija od nas.
Analizirajući utakmicu „specijalni” je kazao:
– Bili smo bolji u prvom delu. Kada je Barselona preuzela inicijativu u drugih 45 minuta jednostavno nisam razmišljao o strahu, pošto za to nisam ni imao vremena. Upozorio sam igrače da smo veoma blizu vrha. Radili smo kolektivno, a to se u fudbalu obično isplati. Igrali smo već tri puta ove sezone protiv Barselone. Prvi put smo primili pet golova i izgubili, u drugom jedan i igrali nerešeno, a sada smo sačuvali mrežu i pobedili. Ali, kao što sam i pre subotnjeg duela rekao, ovi susreti nemaju veze s onim u polufinalu Lige šampiona. Biće to novi teški ispiti za oba tima i videćemo šta će se desiti.
Đ. Smiljanić
-----------------------------------------------
Ozračio igrače pozitivnom energijom
Fudbaleri Reala veličaju trenera Morinja i ističu njegovu ulogu u osvajanju pehara na koji je čekano 18 godina. – Kažu da im je promenio mentalitet i usadio jedinstvo
Madrid i Real slave Morinja, veliku pobedu protiv najvećeg rivala Barselone i osvajanje 18. nacionalnog Kupa. Ne biraju se reči, kojima se hvali „specijalni”, a igrači „kraljevskog kluba” „kunu” se u harizmatičnog Portugalca.
– Morinjo je fenomen. Pratićemo ga do smrti – poručuju.
U gradu prava ludnica. Euforija je zahvatila prestonicu i slavlje je trajalo čitavu noć, pošto je Real nakon 18 godina osvojio pehar, prvi od dolaska Morinja, kojem je ovo 18 trofej u dosadašnjoj trenerskoj karijeri. Uz to, prekinuta je i niska od šest mečeva bez pobede protiv Barselone, pa je uspeh ostvaren u duelu s direktnim rivalom potpuniji, draži i slađi.
– Morinjo je promenio naš mentalitet. Jeste bilo teško, ali smo konačno osvojili trofej i posvećujemo ga našim navijačima – blistao je presrećni kapiten Iker Kasiljas, kojem je španski kralj Huan Karlos prvi uručio pehar u svečanom delu lože stadiona „Mestalja” u Valensiji.
Strelac pobedonosnog pogotka Kristijano Ronaldo je izjavio:
– Ispunili smo jedan cilj. Ovaj trofej je veoma važan, a posebno jer je osvojen u duelu s Barselonom, koja je u drugom delu igrala veoma dobro. Morinjo izvanredno radi svoj posao. On zrači pozitivnom energijom i mi to osećamo.
I Serhio Ramos je impresioniran trenerom:
– Savršeno funkcioniše to što pokušava da nam usadi. On je kapetan našeg broda i pratićemo ga do smrti.
Argentinac Anhel Di Marija, koji je asistirao Ronaldu je kazao:
– Znali smo da možemo da pobedimo i osvojimo trofej. Naša snaga je jedinstvo i želja za pobedom i uspehom. Homogeniji smo nego ikad i nadam se da ćemo ovako i da nastavimo.
Đ. S.
---------------------------------------
Ramos ispustio pehar, Real ostao bez trofeja
Od 1993. godine igrači i navijači Reala čekali su pehar namenjen pobedniku Kupa kralja, a kada su ga konačno dočekali ostali su bez njega. Tokom slavlja, u opštem haosu na trgu boginje Sibeles, španski reprezentativac Serhio Ramos stojeći na gornjoj platformi autobusa ispustio je 15 kilograma težak trofej, koji je pao i završio pregažen prednjim desnim točkom vozila na čijem vrhu su stajali slavljenici i otpozdravljali euforičnim navijačima. Pehar se raspao. Skupljeno je desetak delova, ali slavlje nije ni pokvareno, a ni prekinuto.
Đ. S.
-------------------------------------------------------
Ronaldo doneo pehar Realu
Nakon 18 godina fudbaleri Reala zasluženo su osvojili 18. po redu Kup Španije, pošto su posle 120 minuta velike borbe u finalu savladali najvećeg rivala Barselonu s 1:0. Gol odluke postigao je Kristijano Ronaldo u 102. minutu, pošto su Marselo i Di Marija prethodno odigrali dupli pas, ovaj drugi centrirao, a najbolji igrač madridskog kluba vinuo se u vazduh pored Adrijana i u maniru klasičnih engleskih napadača udarcem glavom poslao loptu pod prečku van domašaja ruku nemoćnog golmana Pinta.
Ovo je „kraljevskom klubu” deseta pobeda nad Barselonom u ovom takmičenju, a treća u šest međusobnih finala, dok su Katalonci ukupno deseti put ostali bez pehara. Harizmatični Morinjo, posle Portugalije (Porto), Engleske (Čelzi) i Italije (Inter) i u Španiji (Real) je osvojio nacionalni kup.
Jedini duel najboljih španskih klubova u serijalu od četiri susreta za 18 dana, koji je pobedniku direktno donosio trofej, protekao je u prvih 45 minuta u veoma nerevoznoj i rastrzanoj igri s dosta grešaka i netačnih pasova. Igrači su komentarisali svaku sudijsku odluku, pa arbitru Maljenku nije bilo ni malo lako da održi red na terenu i sve konce u svojim rukama.
Morinjo ne bi bio to što jeste, da je „naseo” na kritike nekadašnjih legendi ovih rivala Alfreda Di Stefana i Johana Krojfa. Ponovo se, kao i pre četiri dana, opredelio za istu taktiku, a jedina promena bila je prinudna, jer je „pocrvenelog” Raula Albiola zamenio Serhio Ramos, dok je uz desnu aut liniju zaigrao Arbeloa. Pored toga, njegovi izabranici bili su neuporedivo angažovaniji i disciplinovaniji.
Gvardiola na drugoj strani nije mogao da računa na nedovoljno oporavljenog kapitena Pujola, pa je na mestu štopera postavio Maskerana, kojem su pomagali i Buskets i Alves. Na golu je standardnog Valdeza smenio „vremešni” Pinto.
Za razliku od prvenstvenog susreta Real je kontrolisao igru, dok „Barsa” nikako nije uspevala da pronađe pukotinu u njegovim redovima u ugrozi Kasiljasa.
Šahovska partija trofejnih stručnjaka s pregršt zadataka u prvom delu apsolutno je pripala Morinju, iako njegov tim nije stekao rezultatsku prednost, jer je u potpunosti neutralisao udarni trio Katalonaca Čavija, Inijestu i Mesija, ali i ubacivanje po bokovima Alvesa i Adrijana, a Pedra i Vilje iza leđa odbrane.
Ronaldo nije uspeo u 12. minutu ozbiljnije da zapreti, kao ni u 30, ali jeste u 36. kada je na pas Ozila pobegao po desnoj strani i iskosa tukao, a Pinto bio spreman u uspešno intervenisao.
Barselona je uzvratila tek u 40. minutu, ali je uspela samo da izvede tri kornera zaredom. U 44. minutu Katalonci su imali mnogo sreće. Milimetri su delili Real od vođstva. Ozil je izveo aut i dao loptu Ronaldu, ovaj centrirao s desne strane, Pepe nadvisio Alvesa i šutirao glavom, ali je umesto mreže pogodio desnu stativu pored skamenjenog Pinta.
Međutim, Gvardiola je uočio slabosti, dao korisne savete svojim pulenima u pauzi, pa su oni nakon odmora preuzeli inicijativu i igru u nastavku. Prvi je zapretio Pedro u 51, ali je kao i Vilja pet minuta kasnije pogodio spoljni deo. U 69. je zbog ofsajda opravdano poništen gol Pedra, a zatim su u 74. i 76. usledile dve sjajne odbrane Kasiljasa, posle udaraca Mesija i Pedra.
Stezala je Barselona obruč oko gola, razigrali su se Čavi i Inijesta, a na momente i Mesi, pa Real nikako nije uspevao da se oslobodi pritiska i dođe do igre iz prvog dela. Inijesta je u 81. tukao levom nogom, a Kasiljas vrhovima prstiju izbio loptu u korner.
Tek u 87. rezervista Adebajor je umakao odbrani rivala i poslužio Ronalda, kojeg je blokirao Alves, da bi u 90. Ronaldo dao Di Mariji, koji je šutirao desnom nogom, a Pinto izbio loptu u korner.
Prvi put nakon 2005. igrani su produžeci, a od 1994. za 90 minuta nije bilo golova. U dodatnih 30 minuta timovi su ušli samo s jednom izmenom, a kako je završen drugi deo nastavljeno je i u prvom nastavku. „Barsa” je dominirala, ali i dalje nije stvarala šanse, pa je opet prvi zapretio Real. Sjajnu dubinsku loptu prihvatio je Ronaldo, umakao Adrijanu i šutirao iskosa s desne strane sa ivice kaznenog prostora, ali je lopta fijuknula tik pored suprotne stative i završila u gol-autu.
Nakon vođstva Reala, Gvardiola je izvršio dve izmene, ali njegovi izabranici nisu uspeli da izjednače. Mogao je Adebajor i da duplira prednost, međutim, Pinto je bio na pravom mestu, a u nastavku akcije udarac Ronalda je blokiran.
Pehar pobedniku uručio je španski kralj Huan Karlos prvi.
Đ. S.
----------------------------------------------
Barselona – Real 0:0 – posle produžetaka 0:1
Stadion: „Mestalja” u Valensiji. Gledalaca: oko 55.000. Sudija: Maljenko. Strelac: 0:1 Ronaldo (102). Žuti kartoni: Pedro, Mesi, Adrijano (Barselona), Pepe, Alonso, Adebajor (Real). Crveni karton: Di Marija (Real) u 120. Nadoknada vremena: prvi deo: 1 minut, drugi: 1, prvi produžetak: 0, drugi: 2.
BARSELONA: Pinto, Alves, Maskerano, Pike, Adrijano (od 119. Maksvel), Čavi, Buskets (od 108. Keita), Inijesta, Pedro, Mesi, Vilja (od 106. Afelaj). Trener: Gvardiola.
REAL: Kasiljas, Arbeloa, Ramos, Karvaljo (od 119. Garaj), Marselo, Hedira (od 104. Granero), Pepe, Alonso, Ozil (od 70. Adebajor), Ronaldo, Di Marija. Trener: Morinjo.
Pobednik tek treći na listi osvajača
Kup Španije, koji od 1977. godine ponovo nosi ime „Kup kralja”, osvajalo je 15 klubova. Najviše uspeha imala je Barselona sa rekordnih 25 trijumfa. Slede je: Atletik (Bilbao) s 23 trofeja, Real (Madrid) sa 18, Atletiko (Madrid) s 9, Valensija sa 7, Saragosa sa 6, Sevilja sa 5, Espanjol i Real Union sa po 4, Real sosijedad, Betis i Deportivo sa po 2, Arenas, Majorka i Bizkaja sa po jednim.
Sva finala Barselone i Reala
Sinoćni meč bio je šesti međusobni duel dva najbolja španska kluba u finalima nacionalnog kupa, a treći na stadionu u Valensiji. Evo i pregleda njihovih susreta:
1936. „Mestalja” Valensija Real – Barselona 2:1
1968. „Santjago Bernabeu” Madrid Barselona – Real 1:0
1974. „Visente Kalderon” Madrid Real – Barselona 4:0
1983. „La Romareda” Saragosa Barselona – Real 2:1
1990. „Luis Kazanova” Valensija Barselona – Real 2:0
2011. „Mestalja” Valensija Barselona – Real posle produžetaka 0:1
Put do pehara
REAL
Šesnaestina finala: Mursija 5:1 i 0:0
Osmina finala: Levante 8:0 i 0:2
Četvrtfinale: Atletiko 3:1 i 1:0
Polufinale: Sevilja 2:0 i 1:0
Finale: Barselona posle produžetaka 1:0
objavljeno: 22.04.2011.
