Izvor: Press, 28.Maj.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moji sinovi se ne dive meni, već Žigi i Panti!
Uopšte nisam idol svojim naslednicima Lazaru i Dušanu! Mnogo veći favoriti su im Žigić, zbog visine, i Pantelić i Krasić, zbog frizure. Ipak, obožavaju fudbal, već ih je uhvatila mundijalska groznica
Milan Lane Jovanović, krilo reprezentacije Srbije, otkriva da nije omiljeni fudbaler svojim sinovima Dušanu i Lazaru, već su to Marko Pantelić, Nikola Žigić i Miloš Krasić! U intervjuu za Press, najbolji strelac „orlova" u mundijalskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kvalifikacijama šeretski ističe da su Panta i Krasa zanimljivi najmlađim Jovanovićima zbog upečatljive frizure, dok im je novi igrač Birmingema favorit zbog atipične visine za fudbalera.
Najbolji igrač belgijskog prvenstva za prošlu godinu i novi fudbaler Liverpula ističe da trenutno ima visok rejting na evropskom tržištu zahvaljujući partijama u dresu reprezentacije Srbije.
Da li su Dušan i Lazar Jovanović svesni činjenice da će njihov otac predstavljati Srbiju na Mundijalu u Južnoj Africi i u kojoj meri prate fudbal?
- Sinovi sve prate! Nedavno su od čuvenog sportskog novinara Milojka Pantića dobili na poklon DVD. Na njemu je jedna epizoda „Sportske galaksije"u kojoj se priča o mojim golovima u beogradskom duelu protiv Rumunije. Kao i sve, i njih hvata mundijalska groznica. Samo nisam im ja omiljeni igrač.
Pa, ko su im onda favoriti?
- Favoriti su im Žigić, Pantelić i Miloš Krasić. Za Žigu mi je razumljivo, vole ga zbog visine, dok Krasu i Pantu preferiraju zbog frizure. Lukavi su oni, znaju da će tako lakše da se pamte njihove igre.
Poznati ste kao najveći šaljivdžija među „orlovima". Mnogi kažu da je to osobina specifična za ljude iz Bajine Bašte, vašeg rodnog mesta?
- Ne znam da li je to nasledno, jer sam davno otišao od kuće, pre 20 godina. Roditelje ne viđam više tako često, mada je za atmosferu najzaslužniji brat Krasa (Miloš Krasić prim. aut). Ma, on je lokomotiva dobre atmosfere. Dobro je što ste pomenuli Bajinu Baštu, jer odavno moj grad nije imao igrača na velikom takmičenju. Istina, Nemanja Vidić je Užičanin, iz istog smo kraja.
Da li mislite da ste odličnim partijama u dresu reprezentacije napravili odlučujući korak u karijeri i privukli pažnju slavnog Liverpula?
- Da se ne lažemo, da nije bilo reprezentacije, retko ko od nas bi u evropskim okvirima imao ovako visok rejting. To je suva istina, a kad je tako, moramo da probudimo ono ljudsko u sebi i na najbolji način se odužimo za poverenje koje smo dobili.
Na čemu zasnivate takav stav?
- Pa realno, mi smo baš zahvaljujući timskom duhu bili ispred jačeg rivala, Francuske.
Možete li da obećate da u Južnoj Africi nećete razmišljati o Liverpulu, odnosno da u Radomiru Antiću nećete videti Rafaela Beniteza?
- Za mene je Liverpul budućnost, daleka budućnost. Budite uvereni da ovde u Leogangu niko ne razmišlja o klupskom fudbalu. Samo slušam selektora Antića, jer je to moja sadašnjost. Mada, ne bih voleo da se potencira naš odnos. Može to neko pogrešno da protumači, iako nisam pristalica trenerske filozofije koja je važila pre 20 ili 30 godina. To je ono: „Mrzi me, samo me poštuj". Dobro je kad se pored profesionalnog, stvori i prijateljski odnos.
Da li se slažete sa mišljenjem svetskih bukmejkera, koji su reprezentaciju Srbije svrstali na 11. mesto favorita za osvajanje Mundijala?
- Nisam kockar, niti često svraćam u kladionicu, ali to je, negde, realnost. Sve preko toga bio bi ogroman uspeh. Mada, nekako se u vazduhu oseća da možemo da odemo korak dalje. Istina je da dugo nismo pobedili neku veliku selekciju, a ako mene pitate, ne moramo ni u Južnoj Africi.
Kako onda da stignemo bar do četvrtfinala?
- Možemo da prvo prođemo u drugi krug, a zatim, ne bih imao ništa protiv da, kao Italijani, na penale stignemo daleko.
