Izvor: Večernje novosti, 31.Maj.2020, 08:46

Miodrag Mišo Baltić ima burnu fudbalsku ODISEJU: Pobegao zbog rata iz Zenice u svoj Nikšić

Sutjeska mu nije dala šansu, karijeru gradio u ZSK. Mogao je da bira gde će da igra fudbal jer je bio izuzetan talenat Za života je postao i ostao legenda. I u Nikšiću i u Zenici, radničkim sredinama bivše Juge. A pre više od pola veka zaputio se iz Ivanjice, kao dete vojnog lica, u Nikšić, tu ostao, odlazio i vraćao se, da bi posle ratnog vihora devedesetih zauvek bacio sidro u reku Bistricu. Mogao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da bira gde će da igra fudbal jer je bio izuzetan talenat. U pionire Sutjeske došao je na insistiranje stratega Ilije Ika Kaljevića, koji ga je primetio na utakmici nikšićkih lokalnih timova Glibavca i Dragove Luke, kada je "makazicama" zakucao loptu u protivničku mrežu. To je bilo dovoljno da se Miodrag Mišo Baltić, popularni Balta, nađe u tefteru poznatog fudbalskog stručnjaka. I samo nedelju dana kasnije bio je deo Sutjeskinog tima na turniru u Borovu, gde su Nikšićani briljirali i osvojili prvo mesto. - Mislio sam da je ceo svet moj. Usledio je poziv za omladinsku selekciju Crne Gore koju je vodio sjajni trener i čovek Vlatko Vujošević. Bog mi je dao talenat, tako da sam mogao da pokrivam sve pozicije u timu, čak i centarfora. Nisam voleo treninge jer su me smarali, posebno utorkom, kada bismo radili bez lopte na sticanju snage - priča, za "Novosti", Mišo Baltić (72), sa setom se prisećajući davno minulih dana. OSTALA mu je, međutim, neostvarena želja da zaigra za prvi tim Sutjeske. - Sutjeska je u to vreme, sredinom šezdesetih godina, bila jaka. Kucao sam na vrata prvog tima, ali na moju žalost, uprava je smatrala da će sa pojačanjima iz Crvene zvezde rezultatski bolje proći nego da se oslone na domaće snage. Došli su iz drugog, trećeg Zvezdinog podmlatka - Žmirić, Vučković i još neki, čijih imena se ne mogu setiti. To je uticalo da teška srca napustim Sutjesku i Nikšić i preselim se u Zenicu, novu, nepoznatu sredinu. Ni slutio nije da će mu upravo taj grad nadomestiti sve ono što nije mogao da ostvari u Nikšiću. Prigrlio je dres Zeničkog sportskog kluba (ZSK), koji je bio "mlađi brat" Čelika i njegova filijala. Balta je bio pravo otkrovenje na Bilinom polju, sticao je čvrsta prijateljstva, borio se protiv onih koji su pokušali da ga "slome", a uporedo sa sportom razvijao i biznis, lomio ženska srca, uživao u životu... NIKAD se, kaže, nije pokajao, što fudbalski nije napredovao i zaigrao za najbolje timove Bosne i Hercegovine ili ondašnje Jugoslavije, dok se kao trener dokazivao na klupi ZSK. Mnogi su ga vukli za rukav, ne bi li ga privoleli da promeni sredinu i boju kluba, ali je on ostao veran malom ZSK koji je okupljao velike ljude i sjajne navijače. Živelo se lepo, sve dok ratni vihor nije učinio svoje. Dve i po godine nije mogao izaći iz Zenice, ostao je bez stana, novca, ali je sačuvao porodicu - suprugu i tri ćerke. Sve pokućstvo ogromne vrednosti prodao je za svega 500 maraka, samo da bi izbavio porodicu iz "bosanskog lonca". - Iza svega ostali su ljudi i neljudi. I danas se često čujem sa prijateljima Kemalom Hafizovićem i Erminom Hadžiahmetovićem. Ne mogu zaboraviti pomoć Mirze Jarića, čoveka kome nikad ništa u životu nisam pomogao, a on meni jeste. Ali i ja sam bio široke ruke. Dok sam mogao pomagao sam bez obzira na to ko je koje vere ili nacije. Dok sam pakovao kofere na vrata moga stana došla je jedna žena kojoj je u ratu muž poginuo i požalila se kako mi ne može vratiti 300 maraka koje sam joj posudio kako bi prehranila decu. Kada sam joj kazao da je sve u redu i da nema potrebe da mi vraća novac, kratko je rekla, uz suze: "Moliću se Alahu da se živi vratite majci!" To su detalji koji ostaju zapečaćeni za ceo život - priča Balta, koji je na početku rata imao para kao pleve. - Od biznisa sam zaradio 200.000 maraka, a kada sam Bosnu napuštao, na graničnom prelazu Šćepan Polje, u džepu sam imao samo 20 maraka, ali i živu glavu, spasenu porodicu. Kada sam kročio na crnogorsko tlo, izašao sam iz vozila, poljubio kamen i sebi rekao: Nikad više iz Crne Gore!Baltić u jednoj akciji u dresu ZSK na Bilinom polju Foto Privatna arhiva VOJIN LAZAREVIĆ NIKŠIĆKA IKONA - Mnogo je fudbalskih asova iznedrila Sutjeska, ali mislim da je perjanica tobdžija Vojin Lazarević. Bio je fudbalsko čudovište. Tu je i legendarni Gajica Đurović, koji je iz Nikšića otišao u Humsku i poneo kapitensku traku u Partizanu. Sjajni su bili Dragan Međedović, Brajan Nenezić, braća Bajović, ranije Novak Bato Bulatović, Novak Zeković, Rajo Vujadinović, Andrija Delibašić, Žarko Drašković, Željko Bajčeta... Što se tiče Zenice, perjanica je bio Josip Lalić, koji danas živi u Zagrebu, ali i Alojzije Renić, Mato Gavran, Mehmed Buza i mnogi drugi - navodi Baltić.

Nastavak na Večernje novosti...