Izvor: Politika, 02.Jul.2013, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlovićevi eksperimenti
Svedoci smo da je projekat Fudbalskog saveza Srbije „Put u Brazil 2014” bio totalni promašaj i to ne mogu da ospore ni oni koji najviše podržavaju njegovog predsednika Tomislava Karadžića i selektora Sinišu Mihajlovića. Dok stručnjaci za sportsku ekonomiju obračunavaju štetu koju će naš fudbal (savez, klubovi, igrači…) i država (prodaja svih artikala sa znakom šampionata biće prepolovljena) pretrpeti zbog toga što nas neće biti na narednom svetskom prvenstvu, selektor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nam objašnjava da je sve u najboljem redu.
Neuspesi su sastavni deo svakog posla i nije strašno, a još manje tragično – kako neki to predstavljaju – to što ovog puta nismo uspeli u svojoj nameri. Međutim, nije dobro što se i Karadžić i Mihajlović ponašaju kao da se ništa nije dogodilo i što nemaju hrabrosti da priznaju svoje greške. Jednostavno, ovako više ne ide. Jasno je to valjda i njima. Možda bi neko i poverovao u priče o svetloj budućnosti da je selektor povukao makar jedan potez koji bi išao tome u prilog.
Pa zašto je Mihajlović onda još tu?!
Isprobao je više od četiri tima (čak 46 fudbalera!!!), kombinovao u nedogled, držao na klupi neke igrače o koje se otimaju najveći klubovi sveta, imao odrešene ruke da vuče poteze onako kako želi. To što je podmladio reprezentaciju, čime se uporno diči, može svako da uradi. Umeće je podmlađivati tim i pobeđivati.
Posle svega, kad se već poziva toliko na patriotizam, bilo bi vrlo patriotski da podnese ostavku, umesto da i dalje drži kormilo nasukanog broda i prima mesečnu platu od 35.000 evra do decembra, a možda i duže. Pokazao je da jednostavno nije za taj posao. Bavio se sporednim stvarima, sastavljajući reprezentaciju od onih koji su spremni da pevaju himnu. Bolje rečeno, pevači su mu bili važniji od igrača, kao da je u pitanju horovođa a ne trener fudbalske reprezentacije. Navikao nas je na priče o kodeksu državnog tima (kao da igrači pre njegovog dolaska nisu znali kako bi trebalo da se ponašaju), a ostali smo uskraćeni za nešto novo i pozitivno u igri nacionalnog sastava.
Za to vreme Aleksandar Janković napravio je dve solidne ekipe u mladoj reprezentaciji. Iz nje je Mihajlović uzeo sedam igrača (i danas je nejasno zašto ih je zvao…) uoči odlučujućih susreta Jankovićevog tima s Englezima. Tako može da se kaže da je Mihajlović kumovao i slomu mlade selekcije.
Šteta je već napravljena i sada je samo pitanje kolika će da bude. Pored neuspeha u kvalifikacijama, ona se ogleda i u tome što su nekim dobrim igračima zatvorena vrata reprezentacije. Da li zaista postoji još neko ko veruje da je Mihajlović sa svojim eksperimentima postavio čvrste temelje za naredno veliko takmičenje – Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016!
Šta će da ostane iza Mihajlovića kad, pre ili kasnije, ode? Šta je ostalo iza njegovih prethodnika?
Ništa. Izgubljeno vreme. Zato što ni kad se dolazi, ni kad se odlazi stanje se ne procenjuje realno. Od početka do kraja sve je bilo propaganda i takav pristup se, u našem fudbalu, nažalost, prenosi s kolena na koleno.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 03.07.2013
