Izvor: RTS, 29.Dec.2010, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Markeri sportske 2010.
Proteklu godinu obeležile su Zimske Olimpijske igre i Mondijal, a u sportskim krugovima pamtiće se po rekordima i uspesima ostvarenim na borilištima. U Srbiji će se pamtiti po osvajanju "salatare".
Centralni sportski događaji 2010. godine bile su zimske Olimpijske igre u Vankuveru, na kojima su dominirali Kanada sa 14, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Nemačka sa deset i SAD i Norveška sa po devet zlatnih medalja, i fudbalsko prvenstvio sveta u Južnoj Africi, koje je završeno trijumfom Španije.
Olimpijske igre obeležila je Norvežanka Marit Bjorgen, koja je u nordijskim disciplinama svojoj zemlji donela tri zlatna odličja - u sprintu klasičnim stilom, u poteri na 15 kilometara i štafeti 4x5 kilometara.
Zahvaljujući toj 30-godišnjoj takmičarki, Norveška je sa 12. mesta, koje je sa tri zlatne medalje zauzela, na ZOI u Torinu 2006. godine, skočila na visoko četvrto mesto po ukupnom učinku u Vankuveru.
Bjorgen je i sezonu 2010/2011 počela sa osam uzastopnih pobeda u Svetskom kupu i tako samo potvrdila da je među najboljim sportistkinjama sveta ove godine.
Jedna od heroina Igara u Vankuveru bila je i Slovenka Petra Majdič, koja je uprkos bolovima zbog preloma rebara, zadobijenog posle pada u jarak, uoči kvalifikacija sprinta, uspela da uđe u finale i osvoji bronzanu medalju.
Švajcarac Simon Aman trijumfovao je u obe pojedinačne discipline u ski skokovima i tako ponovio uspeh sa Igara u Solt Lejk Sitiju 2002. godine. Svoju dominaciju Aman potvrdio je i odbranom titule u Svetskom kupu.
U alpskom skijanju dve zlatne medalje, u slalomu i superkombinaciji, osvojila je Nemica Marija Riš, ali epitet "snežne kraljice" ipak pripada Amerikanki Lindzi Von, koja je pored zlatne olimpijske medalje u spustu osvojila i treću uzastopnu titulu pobednice Svetskog kupa.
Kod muškaraca, Švajcarac Karlo Janka zablistao je u olimpijskom veleslalomu, a posle toga je trijumfovao i u generalnom plasmanu Svetskog kupa.
Jedna od junakinja Igara bila je i južnokerjska umetnička klizačica Ju Nakim, koja je lepotom pokreta i lakoćom izvođenja najtežih elemenata zaslužila 228,56 poena, čime je ostvarila najubedljiviju pobedu u istoriji Igara, nadmašivši drugoplasiranu Japanku Mao Asadu za čak 23 boda.
U konkurenciji muškaraca, Amerikanac Evan Lajsaček "preoteo" je zlatnu medalju braniocu titule Rusu Jevgeniju Plušenku. Iako je po mnogima sastav Plušenka bio teži, jer je sadržao i četvorostruki skok, Lajsaček je zaslužio pobedu zbog izuzetnog sklada tehničkih i umetničkih elemenata, što je sudijski žiri nagradio većom ocenom.
Porazom Plušenka upotpunjen je najlošiji rezultat ruskih sportista u istoriji zimskih Olimpijskih igara. Reprezentacija Rusije takmičenje je završila na 11. mestu sa svega tri zlatne medalje. To je bio pad od sedam mesta u odnosu na ZOI u Torinu, kada je Rusija bila na četvrtoj poziciji sa osam zlatnih medalja.
Taj neuspeh izazvao je burne reakcije u ruskoj javnosti, pa su nakon prozivke predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva čelnici nacionalnog Olimpijskog komiteta bili primorani da podnesu ostavke.
Drugi deo sportske 2010. godine obeležio je fudbalski Mondijal u Južnoj Africi, koji je završen prvim trijumfom Španije u istoriji tog takmičenja.
Predvođeni selektorom Visenteom del Boskeom, španski fudbaleri došli su do titule zahvaljujući virtuoznoj igri zasnovanoj na velikom broju dodavanja, kojom je na kraju u finalu matirana i sjajna holandska reprezentacija.
Pre Španije, titulu prvaka sveta osvajalo je sedam nacija - Brazil, Italija, Nemačka, Engleska, Francuska, Argentina i Urugvaj.
U klupskoj konkurenciji briljirao je milanski Inter, koji je osvojio čak pet titula - prvenstvo, kup i Superkup Italije, Ligu šampiona i klupsko prvenstvo sveta.
Atletsku 2010. obeležio je Kenijac David Rudiša koji je u trci na 800 metara dva puta u roku od nedelju dana oborao svetski rekord, koji je od 1997. godine držao njegov zemljak Vilson Kipketer. Rudiša je prvo na mitingu u Belrinu 22. avgusta dva kruga istrčao za 1:41,09 minuta, da bi potom na mitingu u Rijetiju taj rezultat nadmašio za osam stotinki - 1:41,01 minuta.
Hrvatica Blanka Vlašić u skoku u vis i Francuz Kristof Lemetr u sprintu, takođe, ostavili su dubok trag u ovoj godini.
Vlašićeva je tituli svetske prvakinje u dvorani, osvojenu u Dohi, dodala i naslov evropske šampionke, dok je Lemetr evropski šampion u obe sprinterske discipline - 100 i 200 metara, kao i štafeti 4x100 metara.
Pored toga, francuski atletičar ušao je u istoriju kao prvi belac koji je 100 metara uspeo da pretrči za manje od deset sekundi. Uradio je to na mitingu u Rijetiju, kada je pobedio u vremenu od 9,97 sekundi.
Evropsko prvenstvo u plivanju obeležili su francuski takmičari koji su osvojili osam zlatnih medalja. Među njima, sa po dve zlatne medalje, zablistali su Sebastijan Ruo na 800 i 1.500 metara slobodnim stilom i Kamil Lakur u disciplinama 100 i 50 metara leđnim stilom.
Lakur je jedini plivač koji je na šampionatu u Budimpešti oborio evropski rekord. To je uradio u disciplini 100 leđno, rezultatom 52,11. Izostanak rekorda posledica je primene novog pravila FINA koja je zabranila korišćenje takozvanih "svemirskih kostima", koji smanjuju otpor i omogućavaju veće brzine.
U konkurenciji žena, Mađarica Katinka Hošu bila je najuspešnija sa tri zlata - na 200 delfin, 200 mešovito i u štafeti 4x200 metara mešovito.
Na prvenstvu sveta u košarci u Turskoj zlato su, prvi put posle 16 godina, osvojili Amerikanci, ispred domaćina Turske i trećeplasirane Litvanije. Reprezentacija Srbije je osvajanjem četvrtog mesta potvrdila da se vraća u svetski vrh.
Prvenstvo sveta za odbojkaše treći put zaredom pripalo je Brazilcima, koji su u finalu bili bolji od Kube. Bronzana medalja pripala je Srbiji.
Na prvenstvu Evrope u vaterpolu dominirali su Hrvati, ispred Italije i Srbije, dok je u muškom rukometnom šampionatu Evrope zlato pripalo Francuzima, koji su na taj način objedinili sve tri titule - olimpijsku, svetsku i evropsku. Srebro je pripalo Hrvatima, a bronza Islandu.
Nemački vozač Formule 1 Sebastijan Fetel postao je sa 23 godine najmlađi pobednik u istoriji tog takmičenja. Do titule je stigao u dramatičnoj poslednjoj trci sezone u Abu Dabiju.
Španac Rafael Nadal sezonu je završio kao najbolji teniser sveta, a postao je tek sedmi igrač u istoriji koji je u karijeri osvajao sva četiri Gren slem turnira. Do titule koja mu je nedostajala, US Opena, stigao je nakon pobede u finalu protiv Novaka Đokovića.
Kraj godine pripao je najboljim teniserima Srbije, koji su osvojili Dejvis kup. Novak Đoković, Viktor Troicki, Janko Tipsarević i Nenad Zimonjić u finalu su u Beogradskoj Areni pobedili Francusku sa 3:2 i doneli u Beograd popularnu "salataru", koja je u proteklih 110 godina uglavnom bila "rezervisana" za teniske supersile kakve su SAD, Australija i Francuska.
Pogledaj vesti o: Fudbal, Olimpijske igre
