Izvor: Press, 13.Avg.2010, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali Aleksa se vratio kući!
Aleksa Micić (11) iz sela Belotinac kod Doljevca, kome je stativa od gola polomila lobanju, posle 17 dana provedenih u niškoj bolnici vratio se kući
Aleksa Micić (11) iz sela Belotinac, koji je teško povređen 25. jula kada je na njega na fudbalskom terenu u Leskovcu pala stativa, posle 17 dana provedenih u bolnici vratio se kući! Malom Aleksi u nesreći je polomljena lobanja, a on je preživeo zahvaljujući izuzetnom naporu lekara Neurohirurške >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << klinike u Nišu.Dobrodošlicu Aleksi u selu Belotinac kod Doljevca poželeli su njegovi drugovi, koji su mu poklonili pehar, specijalno izrađen za ovu priliku, sa posvetom: „Najhrabrijem fudbaleru Aleksi".
Četiri dana bio u komi
Aleksina majka Dušica priseća se ovog nemilog događaja.
- Tog 25. jula bili smo kod rođaka u Leskovcu. Aleksa je otišao da igra fudbal. Za nesreću sam saznala od jednog od dečaka koji je bio sa njim. On me je pozvao telefonom i kazao da se moj sin povredio, da mu je stativa od gola pala na glavu! Odmah smo otišli do igrališta. Bili smo šokirani kada smo videli našeg sina kako leži na terenu! Bio je sav krvav i bez svesti! Hitna pomoć ga je odvezla na Neurohiruršku kliniku u Nišu. Tamo smo saznali da Aleksa ima prelom baze lobanje i da je njegovo stanje veoma teško. Četiri dana bio je u veštačkoj komi jer su lekari procenili da je to najbolje za njegov oporavak - priča Dušica, i dodaje:
- Kada se Aleksa probudio, prvo me je pitao šta ga je udarilo u glavu. Interesovao se da li je zaista četiri dana bio u komi. Sve smo mu ispričali i objasnili šta se s njim desilo - kaže Aleksina majka.
Iako su dečakove povrede bile veoma teške, Dušica kaže da nijednog trenutka nije gubila nadu da će njen sin preživeti.
- Verovala sam u lekare, ali sam verovala i u Aleksu. Lekarima svaka čast, ono što su uradili je čudo. Trebaće još dosta vremena za njegov oporavak, ali verujem da će sve biti u redu. Moja je poruka drugim roditeljima koji se nađu u ovakvoj situaciji da nikada ne gube nadu. Bilo je u bolnici i druge dece koja su takođe stradala i čije sam roditelje tešila govoreći da je posle svega Aleksa ipak uspeo da se oporavi - priča Dušica.
Aleksini drugovi su nestrpljivo očekivali njegov dolazak, pa se njih dvadesetak na dan njegovog dolaska okupilo ispred kuće Micićevih. Dok su čekali da im se drug vrati, odlučili su da za njega naprave specijalan pehar kao dar za hrabrost koju je pokazao u borbi za život. Mališan kaže da su mu roditelji rekli da će ga čekati drugovi, ali da nije očekivao da će ih biti toliko.
Drugovi obradovali Aleksu
- Dečaci i devojčice iz škole i komšiluka čekali su me da mi požele brzo ozdravljenje. Bili su malo zbunjeni, ali srećni što sam opet među njima. Mnogo me je obradovao pehar, jer volim da igram fudbal, a ovo mi je prvo priznanje koje sam dobio - kaže Aleksa.
On je rekao da je od najranijeg detinjstva maštao da bude lekar, ali da je ono što je doživeo još više učvrstilo njegovu odluku da se posveti ovoj profesiji.
- Uvek sam želeo da budem lekar, a tek sada shvatam kakav je to posao. Voleo bih i ja da spasavam nečije živote kao što su to učinili ljudi koji su mene lečili - kaže Aleksa.
Ivan Stefanović, direktor Neurohirurške klinike, kaže da će se Aleksa potpuno oporaviti, iako su njegove povrede mogle da dovedu do smrtnog ishoda.
- Dečak je primljen sa izuzetno teškim povredama. Baza lobanje je bila prelomljena od jednog do drugog uva, a on je izgubio mnogo krvi. Ključno za njegov oporavak bilo je to što je dobro reagovao na lekove za sprečavanje otoka mozga, čime smo sprečili rast pritiska u lobanji koji bi mogao da bude koban. Ovako dobra reakcija na terapiju drži nas u uverenju da će se dečak potpuno oporaviti - objašnjava dr Stefanović.
