Izvor: Blic, 02.Avg.2011, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luisov život u slikama
Početkom šezdesetih godina u Negotinu se uveliko slušao narodni melos i možda pokoji šlager, a jedan devetogodišnji dečak s uspehom je imitirao slavnog američkog džezera Luja Armstronga, koga je čitav svet zvao Sačmo. Pre vojske je još imao kosu
Dok su njegovi vršnjaci od šest-sedam godina krišom vukli prvi dim cigareta, njemu je bilo zanimljivije da tapka bosim nogama po prašini i osluškuje ritam koji se stvara. Umesto da s drugarima pika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fudbal, on se šetao s omotima Lujevih ploča u rukama. Neobičan dečak za to vreme i tu sredinu stekao je nadimak Louis, kako se u originalu piše ime legendarnog Sačma. Mnogi ga i danas znaju samo po nadimku.
Početkom osamdesetih godina svet je imao svoja dva ćelavca, Jula Brinera i Kodžaka, odnosno glumca Telija Savalasa. Beograd je dobio svog - Luisa:
Osamdesetih Luis je već imao prepoznatljiv imidž
- Kad sam došao u „Euridiku", klub u hali „Pionir", imao sam dugu kosu, nosio sam farmerke sa tregerima i na nogama zepe, obuću koja dole ima gumu, a gore platno.
U „Euridici" nije bilo ni klime ni ventilacije, pa sam posle svake odsvirane ture na pauzi išao da se tuširam i sušim kosu, jer ne volim da znoj ostaje na meni. Majka moga druga koja je radila u konzulatu u Kairu donela mi je nešto što se tamo nosi, a oblačilo se i kod nas za vreme Nemanjića, zove se galabija. Navučem je ja preko glave, a ispod nje ništa. Pošto sam u vojsci brijao glavu, video da je normalna, da nema kvrga, obrijem se opet do temena. Tih godina niko nije imao obrijanu glavu i minđušu u uvu. Ljudi su nas od tada pažljivije gledali i slušali - pričao je Luis.
.jpg)
