Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Sep.2015, 20:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Živi zid

Kad sam prvi put čuo da je atletika kraljica sportova, mislio sam da je neka greška, sve drugo, zeleni tepih, delilac pravde, grad na Begeju, zemlja izlazećeg sunca, beli sport, plemenita veština – sve bi mi to na jedno uvo ušlo, na drugo izišlo, ali da neko atletiku stavi iznad fudbala!?...

Fudbal je kraljica sportova.

Jesmo neke od atletskih disciplina upražnjavali i mi, trkali smo se, bosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kao Etiopljani, i neko vreme smo pamtili ko je stigao prvi, ko poslednji, a ko je odustao shvativši da nije rođen za medalju. Štopericu nismo imali, a crkveni sat ne beše opremljen sekundarom: ako smo i oborili kakav pokrajinski rekord za taj uzrast, nismo to ni znali.

Igrali smo šantike (kao sasvim mali: to će mic po mic postati ženski sport), pincike, konja, između dve vatre, oduzimanja zemlje, kobali smo se, što biće obrađeno u naučn. poglavlju o kocki, ali nas ništa nije toliko obuzelo kao fudbal: mnogi meč odigran je i pod belim pokrivačem, čim bi se sneg malo utabao, mi bismo se, u gumenim čizmama i sa kožnim kapama nalik na one koje su nosili ruski tenkisti, podelili i odmerili snage.

Preko fudbala učili smo i engleski, sto puta se na dan čulo: opsajd, enac! Korner smo za divno čudo izgovarali onako kako se na srpskom i piše, mada bilo je i onih koji su imenici promenili rod: korna! Do penala je moglo doći ukoliko bi pred jednim golom došlo do trećeg kornera, tri kornera – penal: pa da, ako te protivnik toliko sabije ispred tvog gola, i ako ti i treći put uzastopce ne znaš ništa pametnije nego da izbaciš loptu pored svog gola, vala si i zaslužio da sa bele tačke sportski rival prekine tu tvoju agoniju i sleparenje: kad se u vatrogasnom domu bude pojavio prvi televizor, gde bićemo i mi stalna publika, ovo pravilo, ako je ikada i postojalo, biće uveliko ukinuto.

Sećam se prvog živog zida u koji smo stali na predlog Đure zvanog Džeban (koji će postati vrstan svirac i pevač), slobodan udarac izvodio je Šula, najbolji igrač naše generacije, i gol je visio u vazduhu, te je Đura komandovao da se stane u živi zid: odbrojao je nekoliko koraka i okrenuo se licem ka golu, dok je tur otmeno pokazao izvođaču kazne; stali smo pored njega, još nas trojica, svi propisno okrenuti kao i Đura, svi pognutih glava, pogureni i zgrčeni kao da ćemo biti bičevani po golim leđima.

Fudbal je bio poprištem neiscrpnih rasprava: gol je najčešće bio obeležen polutinama ciglje; posle šuta koji golman nije odbranio jedni bi povikali „gooo“, dok bi protivnici gledali da ih preduhitre i nadglasaju „santiva! santiva!“

Nismo imali ni prečku, za sve što bi fijuknulo iznad golmana njegovi bi saigrači hladnokrvno poput sudskih veštaka ustanovili: „visoko! preko gola“, dok bi ovaj koji je šutirao surovo knjižio i to kao pogodak, da, znali smo i za hektrik, uopšte, postizalo se golova znatno više nego na prvenstvenim utakmicama; unapred smo se dogovarali da ćemo igrati na primer do deset, jedna bi momčad kraj svih marifetluka (santiva! visoko!) ipak gubila kao Grčka, demoralisani igrači prekinuli bi utakmicu pod nekim izgovorom, da idu na večeru, da se smrkava, ili da je zaladilo, džaba, uračunavana su joj još tri gola: tri na napustak!

Fudbal nam je jedne godine bio zabranjen, kraljica sportova beše okrivljena za to što smo opasno popustili u učenju, nastavnik Dušan, zvani kad ne čuje Žicar, biciklom je obilazio sva mesta na kojima je moglo doći do ilegalnih mečeva, ali dok bi on nadzirao stadion “Kod male kapele“, kako smo zvali gumno pored groblja, mi bismo se podelili na utrinama, baklju slobode ni on nije uspeo da utrne, i pravo je čudo kako niko od nas nije zaigrao u Prvoj ligi, kako niko nije postao ni član FSJ, ili UEFE, s druge strane - za takav doprinos razvoju fudbala možda nije prekasno.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...