Izvor: RTS, 12.Avg.2013, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kula bez svog Hajduka
Hajduk iz Kule od ove sezone nije deo srpske fudbalske elite. Ne zbog fudbalera, koji iza sebe imaju najuspešniju polusezonu u istoriji Ponosa ravnice, već zbog finansijske dubioze koja je direktan plod nedefinisanih odnosa i nesređene zakonske regulative u srpskom fudbalu. I tako je sada, finansijskom krizom devastiran grad u Bačkoj, ostao i bez svog ljubimca i, kako Kuljani sami kažu, "jedine svetle tačke".
Kula je grad koji je itekako osetio sve negativne nuspojave koje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je tranzicija donela Srbiji. Mali grad u Bačkoj, čija ekonomija posrće baš kao i u većem delu naše zemlje, dugo je neku vrstu utehe i satisfakcije nalazio u činjenici da ima, za naše pojmove, vrlo uspešan fudbalski klub. Doslovce preko noći, u okolnostima koje su verovatno moguće još samo u našem sportu, klub tradicije duge 101 godinu i sa pedigreom igranja u eliti 22 godine u nizu je morao da se povuče.
Sporan zakon o sportu, nerešeno pitanje vlasničke strukture profesionalnih klubova, nepovoljan ambijent za ulaganje u sport - samo su neki od razloga zbog kojih je Ponos ravnice, kako navijači zovu Hajduk, morao svoje mesto među najboljim srpskim klubovima da prepusti nekome drugom.
A utisak je svih, stručne i manje stručne javnosti, da klub koji igra na stadionu kraj Kišovog kanala, sve do kolapsa, nikada nije bolje stajao. Hajduk je bio finansijski izuzetno stabilan, pre svega zahvaljujući predanošću predsednika i finansijera Zorana Osmajića. Ekipa, koju su činila i dva mlada i dva omladinska reprezentativca Srbije, završila je prolećni deo sezone 2012/2013 na četvrom mestu, odmah iza onih ekipa koje čine takozvanu "veliku trojku" srpskog fudbala.
Dalji napredak kulskog fudbalskog kolektiva činio se neizbežnim, a od ove sezone, koja je počela u vikendu za nama, očekivalo se da zaseni sve prethodne.
Međutim, samo dva dana nakon što su se fudbaleri i stručni štab vratili sa priprema u Sloveniji, gde su, između ostalog, odigrali ravnopravan meč sa italijanskim Palermom, pronela se vest o bezizlaznoj situaciji.
Zbog duga nastalog davne 1990. godine, zbog 50 lokala ispod tribina stadiona, koji nikada nisu završeni, čelni ljudi kluba su povukli jedini mogući potez - povukli su se. Lokali, prodavani za ondašnjih 1200 nemačkih maraka po kvadratu, nikada nisu završeni a novac je volšebno nestao.
I tako je ovaj nikada dovršeni stadion, koji se u zvaničnim knjigama vodi kao njiva, označio kraj najperspektivnije ekipe koja je ikada igrala u belom dresu.
I zato sada, umesto u klubu u kome su mnogi od njih stekli superligašku afirmaciju i stigli do dresa sa državnim grbom, Nikola Perić, Marko Jevtović, Slobodan Lalić, Miloš Cvetković, Mladen Veselinović i ostali igraju za Novi Pazar, Voždovac, Napredak, Spartak...
Jedino potresnije u celom ovom slučaju, koji iako pogodio jedan fudbalski klub u svojoj biti nema nikakve veze sa sportom, jeste to da, ukoliko se nešto drastično ne promeni, najavljuje sudbinu i ostalih klubova i fudbalskih centara u Srbiji.
