Izvor: RTS, 16.Maj.2020, 10:23
Kotrlja se lopta, okreću se novci
Nastavak fudbalske Bundeslige je od velikog ekonomskog značaja za Nemačku. No pandemija je otkrila šta je trulo u profesionalnom fudbalu gde mnogi klubovi ne mogu da prežive ukoliko se ne igra dva-tri meseca.
Od subote će se ponovo zavrteti lopta na bundesligaškim terenima. Dok su sami igrači podeljeni - neki se raduju, drugi kritikuju nastavak lige kao lakomislen - ekonomisti podsećaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se na terenu ne vrti samo lopta, nego i veliki novac.
„Sasvim sigurno su pritisak izvršili i medijski partneri, jer su prava prenosa bitan deo poslovnog modela fudbalskih klubova", kaže Hening Fepel, stručnjak sa Instituta za svetsku ekonomiju u Hamburgu.
Ne samo novac od prenosa - tu su i reklame na odeći sportista i na tribinama: „Mnogi sponzori su već platili, ali nisu dobili ništa zauzvrat i samim tim razmišljaju o otkazivanju saradnje. Na kraju krajeva, fudbal se sastoji od čitavog lanca usluga i isplata koje utiču jedne na druge", dodaje Fepel.
Kod praznih tribina je i minus što nema prihoda od ulaznica. Sportski časopis Kiker je izračunao da će tako u blagajnama svih drugoligaša ostati rupa od oko 22 miliona evra, kod prvoligaša čak oko 67 miliona.
Doduše, to je teško izračunati tačno u cent jer klubovi imaju pravo da traže povraćaj PDV-a na prodate sezonske karte, a neki gorljivi navijači od svog kluba možda neće ni tražiti povraćaj novca za već plaćene ulaznice.
Klubovi pred bankrotomAli dok više lige još mogu da računaju na prihode od medija i pokrovitelja, klubovi treće i nižih liga kod utakmica imaju samo troškove - i praktično nikakve prihode, sažima ekonomista Fepel.
No čak i vrhunski klubovi koji godišnje obrću stotine miliona su u nevolji jer nije bilo utakmica dva-tri meseca. „To pokazuje kako čitav svet fudbala posluje kao da ne postoji sutra."
Većina klubova nema gotovo nikakve finansijske rezerve, nego se novac pre svega ulagao u kupovinu novih igrača. Možda će ova kriza navesti klubove da se finansijski pametnije postave, a to je zapravo zadatak Nemačke fudbalske lige (DFL) koja je nadležna za nadzor blagajni klubova.
Nije to toJoš i pre nego što je sezona prekinuta zbog pandemije, na derbiju koji su bez publike igrali Menhengladbah i Keln 11. marta videlo se koliko bolno nedostaju navijači.
I ekonomista Fepel upozorava da je „kvalitet doživljaja" takve utakmice bitno manji, što bi moglo da škodi i igri i ekonomskom modelu fudbala.
Ipak, Hajko Herlih, bivši igrač i sadašnji trener prvoligaša Augzburga, kaže da se „raduje zadatku", iako i sam spada u rizičnu grupu jer je imao tumor na mozgu.
Herlih nije siguran kako će izgledati fudbal bez publike: „Bio bi autogol ako bi kvote gledanosti pale u bezdan jer igri bez publike ipak nešto nedostaje."
On za list Kiker nabraja pitanja koja će u vezi s igračima postaviti svaki navijač: „Pada li intenzitet? Izbegavaju li se dueli i bitka za loptu? Da li su svi zaista punim srcem u igri?"
Još komercijalniji?Borba protiv zaraze je mnogo toga dovela u pitanje, uključujući i šta će biti s fudbalom u budućnosti. Još uvek u Nemačkoj vredi načelo „50+1" prema kojem eventualni investitor i barem finansijski, većinski vlasnik kluba nema pravo da odlučuje o tome kako će se klub postaviti u tom sportu.
Ali u ovoj besparici bi klubovi lako mogli da pristanu na baš sve uslove investitora, uključujući i da on odlučuje o igračima i igri kluba, procenjuje ekonomista Fepel.
Hoće li korona tako dovesti do još veće komercijalizacije? Ili će fudbal vratiti u okvire „pravog" sporta?
„Bilo bi važno za fudbal da u krizi uvidi šta ga čini tako vrednim, i kada je reč o samoj igri i ljudima koji je gledaju", zaključuje Fepel.
