Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2013, 22:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Komentar: Tribine, srpske

U drevnom Rimu tribine arena narod je zaposedao da gleda gladijatore, njihove borbe na život i smrt, sudar sa danima izgladnjivanim životinjama. U današnjoj Srbiji, u njenim savremenim arenama, fudbalskim stadionima, situacija je nešto izmenjena; zbivanja na terenu nisu u centru pažnje, glavni događaj je na tribinama. Fudbal u ovoj zemlji odavno je na infuziji, to je više predmet sprdnje nego ozbiljnog posmatranja, a mediji godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pažnju umesto na fudbalere usmeravaju ka navijačima. To što oni rade nema veze sa navijanjem, nema veze ni sa mozgom. To se svakog vikenda, poput olova, pretapa u sve čvršću, novu, poraznu sliku Srbije. Jasno je da nas po svetu, posebno u Evropi, ne simpatišu, ni kao državu, ni kao narod, ovoga puta na stranu zašto je tako, ali neko mora da zaustavi ovo dodatno ruženje države i naroda, novu sramotu Srbije koja istim intenzitetom razarajuće deluje na domaćem i inostranom medijskom terenu. Ova pojava davno je prevazišla okvire socijalnog fenomena. Događaji na tribinama Zvezdinog stadiona, za vreme prošlog „večitog derbija“, nisu novost, već upozorenje Vladi Srbije da konačno ozbiljno razmisli šta ima pod prozorom i učini nešto. Razumljivo je, objašnjivo, da čovek negde izbaci iz sebe nagomilanu agresiju, da pukne - psihologija je tu odavno kazala završnu reč, objašnjeno je i ponašanje publike na sportskim stadionima, uključujući Srbiju - ali nije poznato zbog čega sve srpske vlade, još od devedesetih, miluju po glavi monstruma koji se svakog vikenda razbesni i orgija na tribinama Srbije. U međuvremenu, preko nedelje, trguje drogom, obija banke i menjačnice, krade automobile i razbija ljudima glave. Gde još u Evropi, osim u Srbiji, navijači potpaljuju logorske vatre na tribinama, pajserima i palicama napadaju policiju, skidaju pantalone pokazujući državi genitalije, prete, demoliraju... Gde još, osim u Srbiji, ovo što zovemo navijačima nakon utakmice postrojava fudbalere, tera ih da skidaju dresove i pognutih glava iste predaju sa druge strane atletske staze. Navijačima. Onima koji su iznad zakona, iznad države. Ako nisu iznad države, zbog čega država pred takvima savija kičmu, okreće glavu, zatvara oba oka? Teško je u ovoj priči iskopati zrno pameti, ni sa logikom nije lakše. Kome takve grupe, takvi ljudi, trebaju? Oni veze nemaju sa navijanjem za klubove koje navodno vole. Često kraj utakmice dočekaju a da ne znaju ni rezultat. Postoji teorija da iza njih stoje političke partije. Koje partije i zbog čega? Ne verujem. To je sorta bez ugleda, bez uticaja, nikome oni ne mogu doneti ni glasove ni rejting. Ako ih neko štiti - oko toga nema dileme, da je drugačije ne bi radili ovo što rade - onda su to pojedinci iz političkih partija, ovi što im nije dovoljan ministarski kabinet, nekoliko mesta u upravnim odborima, poslanička legitimacija, već svoje bolesne ambicije i komplekse iz detinjstva, kad nisu bili sposobni da guraju loptu ni za selekciju sedmog dva, leče na rukovodećim mestima uprava fudbalskih klubova, u svečanim ložama. Ovo se bez drastičnog zakona i fizičke sile ne može rešiti. Englezi to najbolje znaju. Kad prvi „navijači“ sa nekog od srpskih stadiona budu odvedeni direktno pred sudiju koji će im, na osnovu video-snimaka i svedočenja policije, odrediti zatvor u trajanju od najmanje pet godina, ovu izokrenutu starorimsku priču u Srbiji više nećemo gledati.

Nastavak na Večernje novosti...