Izvor: B92, 07.Nov.2013, 19:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kami i De Hea: Dobar dan za golmane
Možda ne verujemo u horoskop, ali datum rođenja očigledno ima uticaj na fudbal.
Dobro je poznato da je peti februar trenutno najfudbalskiji dan, kada su između ostalih rođeni George Hadži, Đo van Bronkhorst, Karlos Teves, Kristijano Ronaldo, Rodrigo Palasio, Nejmar i Adnan Januzaj.
Sedmi novembar je rođendan dva heroja prošle decenije, Martina Palerma i Rija Ferdinanda, kao i golmana Man. Junajteda Davida de Hee. Očigledno je današnji dan dobar za golmane, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer obeležavamo i stogodišnjicu rođenja Albera Kamija.
Legendarni francuski pisac, čiji su romani „Stranac“ i „Kuga“ obavezna školska literatura širom sveta, bio je u studentskim danima golman ekipe Alžirskog univerziteta i celog života je obožavao fudbal.
„Uvek bih fudbal izabrao pre pozorišta“, rekao je u jednom intervjuu posle Drugog svetskog rata.
Kami je rođen u gradiću Mondovi, na krajnjem severoistoku današnjeg Alžira, u doba francuske kolonijalne vlasti nad tom zemljom, a većina njegovih književnih dela smeštena je ili povezana sa njegovom domovinom.
Kao dečak igrao je uspešno fudbal, stigao i do najvišeg amaterskog nivoa, ali je zbog tuberkuloze i siromaštva morao da odustane i posveti se studijama. To je nadoknadio po prelasku u Francusku, gde je bio redovni posetilac mečeva i navijač pariskog Rasinga, legendarnih svetloplavo-belih, koji su pre osnivanja PSŽ (1970) bili jedini konkurentan tim u Parizu.
Na snimku koji gledamo (Rasing - Monako 2:3, 20. oktobra 1957. godine) on razgovara sa reporterom, koji ga je spazio u publici. Razgovor je tekao ovako:
Reporter: „Golman Rasinga se nije proslavio kod izjednačujućeg gola“?
Kami: „Nemojte ga osuđivati. Tek kad stanete između stativa shvatite koliko je to težak posao“.
Reporter: „I vi ste bili golman“?
Kami: „Tako je, branio sam za Rasing Univerzite Alžerio. Imali smo iste boje kao pariski Rasing“.
Reporter: „Šta misilte, zbog čega se žiri Nobelovog komiteta odlučio da vam dodeli nagradu“?
Kami: „Ne znam, ne poznajem njihov sistem odlučivanja, i inače mislim da je nekoliko pisaca trebalo da dobije nagradu pre nego ja. Možda su izborom Francuza hteli da pokažu da je Francuska zapravo mlađa nego što obično mislimo“.
Alber Kami je ranije te godine (1957) sa 44 godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, do tog trenutka od njega je mlađi dobitnik bio samo Radjard Kipling.
Kada je imao 27 godina pokušao je da se vrati fudbalu, ali nije imao snage.
"Do poluvremena jezik mi je visio kao psima u oazama Kabilije", upoređivao je slavni književnik svoj povratnički meč sa scenama kojih se seća iz mladosti u svom i rodnom kraju Zidanovih roditelja.
Kami je stradao u saobraćajnoj nesreći 1960. godine.
Andrić i Crnjanski obožavali fudbal
I naš jedini dobitnik Nobelove nagrade Ivo Andrić bio je redovan na fudbalskim i košarkaškim utakmicama, a uz njega je SK Jugoslaviju i Crvenu zvezdu povremeno gledao i Miloš Crnjanski.
Crnjanski je kao mladić igrao fudbal u Pančevu, Novom Sadu i Beogradu, a karijeru je počeo kao student u Rijeci (učestvovao u izgradnji stadiona Kantrida pre tačno 100 godina), a malo posle dobijanja nagrade Srpske kraljevske akademije za Seobe (1930) u jednom intervjuu rekao je nešto slično onome što je izjavio Kami.
„Više bih voleo da dobijem priliku da igram za Jugoslaviju nego još jednu nagradu Akademije“, rekao je pisac koji je tada imao 37 godina.
Srpskom i jugoslovenskom fudbalu pomogao je najviše kao kvalitetan profesor, čija su tri učenika bila u legendarnom timu koji je stigao do polufinala SP u Montevideu, uključujući i kapitena Milutina Ivkovića. 120. godišnjicu rođenja Miloša Crnjanskog obeležili smo pre dve nedelje.
