Izvor: Politika, 26.Maj.2014, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako razdvojiti navijače od huligana
Izgrednici na sportskim terenima su „najčešće jedan određen krug lica”. Može li osumnjičenima da se zabrani ulazak na stadion ili mora da se čeka da prekrše zakon pa da im se tek tada izriče takva mera
Osim po sportskim čarima koji je kao i 145 prethodnih nosio sa sobom, poslednji fudbalski derbi odigran krajem prošlog meseca ostao je upamćen i po spekulacijama da je Uprava domaćeg Partizana planirala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da izazove nerede, da je po severnoj tribini, koja je tradicionalno rezervisana za „delije”, rasut lako zapaljivi lepak, da je u toaletima pronađeno gotovo stotinu baklji i dimnih uložaka, da je zbog počinjenih krivičnih i prekršajnih dela uhapšeno 76 osoba...
Može li se divljanju ljudi, koji svakako ne mogu da se nazovu iskrenim navijačima i poštovaocima kluba, stati na put? Ili će svaku „veliku” utakmicu, pratiti i napisi u crnoj hronici?
Ministar pravde Nikola Selaković nedavno je u Skupštini, u objedinjenoj raspravi o setu pravosudnih zakona, naglasio da izgrednicima koji ponove nasilje na sportskim priredbama sud može da zabrani prisustvo sportskim manifestacijama. Govoreći o razlozima za donošenje izmena tog propisa, ministar je rekao da su povod učestali neredi na sportskim priredbama u drugoj polovini prošle godine, koji su ne tako retko završavani „kobnim ishodom”. Rekao je ministar i da je utvrđeno da su izgrednici „najčešće jedan određen krug lica”.
Mera o kojoj je ministar govorio i do sada je postojala u našem zakonu, ali je do sada ona mogla da se izrekne uz presudu, odnosno tek kada se okonča postupak protiv okrivljenog. Sada će ona moći da bude izricana licu čak i kada postoji „samo” sumnja da je počinio krivično delo ili prekršaj.
Profesor dr Nataša Mrvić Petrović, naučni savetnik Instituta za uporedno pravo, objašnjava u razgovoru za „Politiku” da je kuriozitet da zakon predviđa da onome ko je počinio krivično delo (teži delikt) sud može da izrekne zabranu u trajanju od jedne do pet godina, a za prekršaj, koji je lakši po prirodi, od jedne do osam godina.
– U čemu je tolika društvena opasnost onog ko, na primer, baca predmete na sportski teren ili u gledalište ili samo neovlašćeno uđe na sportski teren, a što je našim zakonom predviđeno kao prekršaj, da mu se može zabraniti da prisustvuje sportskoj priredbi do osam godina? Istovremeno, neko drugi, ko fizički napadne učesnike sportske priredbe ili neovlašćeno uđe na sportski teren i pri tome izazove nasilje, može da bude sprečen da prisustvuje sportskim priredbama najduže do pet godina. Takva apsurdna neusklađenost zakona rezultat je amandmanskog menjanja Predloga zakona o prekršajima neposredno pre njegovog usvajanja. To bi što pre moralo da bude ispravljeno. Treba poboljšati zakonska rešenja tako da budu praktično primenjiva i međusobno uskladiti zakone. Od 2003. godine do danas, međutim, nisu stvoreni uslovi za efikasan nadzor „opasnih” navijača, što ostaje „domaći zadatak” za ubuduće – objašnjava Mrvić Petrović.
Naš problem je, naglašava naša sagovornica, što sprečavanje nasilja na sportskim priredbama vezujemo isključivo za kažnjavanje izgrednika i potrebu da im se ubuduće zabrani pristup sportskim priredbama, a ne za jačanje prevencije sportskog huliganstva.
– Na primer, kod nas se engleska administrativna zabrana shvata kao kaznena sankcija koja se izriče pošto navijač bude kažnjen za krivično delo ili prekršaj, a u Engleskoj je moguće da bude određena i prema potencijalno opasnom navijaču koji odgovara „profilu huligana”. Kod nas nedostaju aktivnosti na sinhronizovanju preventivno-represivnog delovanja. Trebalo bi se zato ugledati na pozitivne primere iz Engleske, Italije, Poljske ili Hrvatske – navodi naša sagovornica i dodaje da su domaća zakonska rešenja u potpunosti u skladu s međunarodnim rešenjima.
Milivoje Mirkov, komesar za bezbednost Fudbalskog saveza Srbije, kaže da je Vlada Republike Srbije, u skladu sa Strategijom i Akcionim planom za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama, formirala radnu grupu za analizu i predlog izmena Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, ali i drugih zakona koji definišu oblast sporta, javnog reda i mira, okupljanja građana, privatnog obezbeđenja, prometa eksplozivnih materija...
– Što se Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja tiče, mogu da kažem da je radna grupa uradila analizu postojećih zakonskih odredbi, prvenstveno u segmentima delotvornosti i realne primenjivosti. Takođe, urađena je i analiza neophodnosti uvođenja novih odredbi koje se odnose na proširenje obaveza i saradnje državnih organa, konkretizacija obaveza klubova u organizaciji sportske priredbe, organizaciju, funkcionisanje, finansiranje navijačkih grupa i saradnju s klubovima, zadatke, ovlašćenja, organizaciju, opremljenost i operativnost redarske službe – kaže Mirkov.
N pitanje šta treba da urade FSS i klubovi da se nasilje na sportskim priredbama svede na minimum, Mirkov kaže:
– Fudbalski savez Srbije mora da definiše aktivnu poziciju svih subjekata u odnosu na problematiku sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja. Fudbalski klubovi moraju striktno da preduzimaju veliki broj mera i aktivnosti, koje su definisane u zakonskim i propisima FSS, a koje se odnose na prevenciju sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja, organizaciju fudbalske utakmice, pripremu stadionske infrastrukture, saradnju s državnim i drugim organima. I da iskažu jasnu politiku saradnje i rada s navijačkim grupama – navodi Mirkov.
----------------------------------------------------------
Vođe zajedno u policiji
Zamislite da vođe navijača Partizana i Crvene zvezde zajedno, potpuno mirno, gledaju večiti derbi. I to – u policijskoj stanici. Gotovo nezamislivo, ali ne i neizvodljivo. Ovakvu mogućnost, naime, predviđa naš zakon.
Milivoje Mirkov smatra da danas postoje mnogo efikasnija rešenja za nadzor lica kojima je izrečena mera zabrane zabrane prisustva sportskim priredbama.
----------------------------------------------------------
Pirotehnika
Pojedina zakonska rešenja, u većoj ili manjoj meri, nisu usklađena, smatra Milivoje Mirkov.
– Kao primer, naveo bih Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima. Pored toga što je pisan i koristi nazive iz prethodnih državnih uređenja, ovaj zakon dozvoljava slobodnu prodaju pirotehnike, koja se u velikoj meri koristi na sportskim priredbama – navodi komesar za bezbednost FSS-a.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 26.05.2014.
