Izvor: RTS, 12.Jul.2011, 03:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je umro fudbal u Italiji?
Smrt italijanskog klupskog fudbala počela je 2006. godine i tužno je koliko Fudbalski savez Italije (FIGC) nije sposoban da se pobrine za probleme u svojoj kući. Imali smo jedan Kalčopoli, koji je završen na brzinu i uz dosta nerazjašnjenih situacija, a sada je u procesu i drugi, koji će za krajnji rezultat, najverovatnije, imati oduzimanje titule Interu za sezonu 2005/06.
Klupski fudbal u Italiji počeo je 1898. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godine, dok se sa današnjim formatom takmičenja krenulo 1929. godine. Tri sezone nisu odigrane (zbog ratova), a za 79 kompletiranih šampionata, Italija je 77 puta dobila prvaka zemlje. Savez je prvi put zbog „ilegalne igre" morao da interveniše i oduzme titulu Torinu, što se desilo u sezoni 1926/27. Član Upravnog odbora „bikova" priznao da je novcem „podmazao" pobedu svog kluba u meču protiv Juventusa (utakmica završena u korist Torina rezultatom 2:1) i praktično samom sebi oduzeo zvanje prvaka.
Drugu korekciju Fudbalski savez Italije izvršio je za sezonu 2004/05, kada je pehar oduzet Juventusu, što je bio ishod sada već čuvene akcije Kalčopoli. „Staroj dami" oduzete su dve titule, dok je ona za sezonu 2005/06 dodeljena Interu, jer je klub Masima Moratija nakon suspenzije Juvea i oduzimanja bodova Milanu, bio prvi na tabeli u pomenutoj godini.
U junu 2011. godine, advokat Fudbalskog saveza Stefano Palaci izjavljuje da je sud došao do dokaza koji potvrđuju da je i Inter igrao bitnu ulogu u Kalčopoliju. U presretnutim pozivima ističe se pokojni predsednik kluba Đakinto Faketi, koji je bio u direktnom kontaktu sa sudijama i sudijskom komisijom. Dakle, Faketi je za svoj klub radio isto ono što su i ostali koji su, manje ili više kažnjeni, ali je Inter prošao bez ikakve sankcije. Inače, novi dokazi sumnjiče i Livorno, Kaljari, Kjevo, Palermo i Udineze.
Dolazimo i do veoma bitne stavke u zakonu Italije koja se odnosi na procese u vezi sa sportom. Ona kaže da se kazne ne mogu sprovesti ako od trenutka kršenja pravila prođe četiri ili više godina. Dakle, ako se dokaže da je neki od navedenih klubova prekršio zakon i pravila igre, protiv tih klubova neće biti ništa preduzeto (ni oduzimanje bodova, ni izbacivanje u niži rang takmičenja, ni finansijske kazne).
Jedini koji u ovom slučaju može da nastrada je Inter, kome će, skoro sigurno, biti oduzeta titula iz sezone 2005/06. Ali, u poređenju sa onim što su prošli Milan, Lacio, Fiorentina i Livorno, a posebno Juventus, ova sankcija će biti gotovo zanemarljiva.
Prepucavanja nakon Palacijeve izjave su već krenula. Lućijano Mođi najavio je, nakon odbijanja žalbe na doživotnu suspenziju, da će se, ako to bude potrebno, obratiti i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Masimo Morati otužio je Palacija za „naprihvatljiv napad". Pošto je Gazeta (Gazzetta dello Sport) objavila Palacijevo saopštenje, predsednik Intera pozvao je navijače da počnu da bojkotuju list, iako je ta ista Gazeta bila prva koja je 2006. godine objavila traskripte sumnjivih telefonskih razgovora, koji su kasnije bili glavni dokaz protiv Juventusa.
A pre mesec dana, na svu Kalčopoli sramotu, stigla nam je vest iz Italije da otkrivena organizovana mreža, koja preko kladionica namešta rezultate u prve tri lige. U redovima tih vesti nalazimo imena Bepea Sinjorija, Kristijana Donija i ostalih. Ako takva imena dođu u vezu sa takvim „akcijama", onda je vreme da se pritisne veliko crveno dugme i uključi najveći mogući alarm.
Kalčopoli je pokrenut kako bi se uklonile i najmanje nepravilnosti u vezi sa regularnošću fudbala na „čizmi". Pre pet godina, Juventus je izbačen u drugu ligu, Milan, Lacio, Fiorentina i Ređina su kažnjeni oduzimanjem bodova, a sankcionisani su i neki rukovodioci klubova, kao i arbitri (De Santis, Rakalbuto i Rodomonti). Lućijano Mođi i Antonio Điraudo (menadžeri Juventusa), kao i Inoćenco Macini (potpredsednik FIGC) dobili su po pet godina suspenzije, a sredinom juna ove godine ta prvobitna presuda preinačena je u doživotnu zabranu vršenja bilo koje funkcije unutar italijanskog fudbala. Blaže kazne „uručene" su Leonardu Melaniju i Adrijanu Galijaniju (obojica iz Milana), dvojcu Dela Vale iz Fiorentine, i Klaudiju Lotitu (Lacio). Svi oni obeleženi su kao „organizatori" skandala.
Enriko Preciozi, predsednik Đenove, mogao bi takođe da dobije doživotnu suspenziju, jer jer tokom petogodišnje zabrane rada, direkno u razgovoru sa Masimom Moratijem, dogovorio prodaju Tijaga Mote i Dijega Milita iz Đenove u Inter, 2009. godine. Zbog ovog transfera, Morati je bio suspendovan na tri meseca i morao je Savezu da uplati 45 hiljada evra, a sve na ime nesportskog ponašanja i ilegalnog poslovanja.
Od prvog suđenja do danas, Lućijano Mođi preneo je proces na civilni sud i tamo tražio pravdu za sebe i svoj nekadašnji klub. I tokom ovih pet godina uspeo je da dokaže da ogromna većina stvari za koje je optužen jednostavno nema veze sa istinom. Bivši sportski direktor Juventusa dokazao je da nije kriv za: 1) zaključavanje sudija u svlačionicu i pritisak na njih; 2) Kontrolisanje odabira sudija za utakmice; 3) Uticanje na sudijske odluke; 4) Podmićivanje sudija; 5) Kupovinu luksuznih poklona uticajnim ljudima u Savezu; 6) Direktan kontakt sa sudijama; 7) Stvaranje skrivene mreže komunikacije; 8) Nameštanje mečeva i pokušaj nameštanja mečeva. Dakle, Mođi nije ništa više kriv od drugih, a debelo je nagrabusio. Teško da je „Laki Lućijano" bio potpuno nedužan, ali sada sve realnije deluje njegova priča da je Kalčopoli od samog početka bila fantastično organizovana predstava. I to od strane čelnih ljudi Intera.
Paolo Bergamo, bivši arbitar i kasnije čovek zadužen za delegiranje sudija na mečevima prve i druge italijanske lige, nekoliko puta je izjavljivao da na prvom, originalnom suđenju (2006. godine) članovi suda u Napulju nisu hteli da saslušaju šta ima da kaže. I pet godina kasnije, on tvrdi da i dalje ima želju da iznese sve što zna, kako bi neke skrivene činjenice konačno izašle na svetlo. A neke od tih činjenica uključuju i sugestiju Saveza da vodeći ljudi klubova budu u stalnom kontaktu sa sudijskom organizacijom, sve sa ciljem da dve strane održe dobre odnose. Evo šta, između ostalog kaže Bergamo:
„Pričao sam sa svima na temu izbora sudija, a na sudu u Napulju niko nije dokazao da je taj odabir bio namešten. A što se tiče sastanaka i večera...Sastajao sam se sa Faketijem (pokojnim predsednikom Intera), pa onda sa Galijanijem, a zatim i sa Mođijem, ali su samo ljudi iz Juventusa doživeli da im policija opkoljava kuće".
Trebalo bi napomenuti da je na suđenjima pregledani su transkripti više hiljada presretnutih poziva koji inkriminišu Lućijana Mođija. Takođe treba napomenuti da je u to vreme na čelu Telekoma Italije bio Marko Tronketi Provera, gospodin koji je vlasnik fabrike Pireli (sponzora Intera), ali i član borda direktora „nero-azura". Druga bitna stvar je to da je Gvido Rosi, takođe član borda direktora Intera, vodio suđenje u procesu Kalčopoli, a da je po završetku istog preuzeo funkciju prvog čoveka Telekoma. Čak i priznanja radnika Telekoma da su uništavali određene snimke razgovora, nisu imala uticaja na konačnu presudu.
Samo kratko podsećanje - sud je na kraju procesa dokazao da je jedina nameštena utakmica u spornoj sezoni bila ona koju su odigrali Leće i Parma. I ta utakmica je stavljena na teret Juventusu, pošto je sud zaključio da je Mođi umešao prste, kako bi pomogao Fiorentini da ostane u ligi. Krajnje čudno, znajući dugogodišnje rivalstvo „viole" i Juventusa.
Andrea Anjeli, predsednik „stare dame", rekao je pre nekoliko meseci da će uraditi sve što je u njegovoj moći kako bi se oduzete titule vrate klubu iz Torina. Sud je odbio njihovu žalbu, tako sada postoje minimalne šanse da Juve opet dođe na 29 titula, koliko je i osvojio na terenu.
Ako se Interu oduzme pehar iz 2006. godine, Juve će biti moralni pobednik, jer su ljudi vezani za ovaj klub čitavih pet godina pokušavali da dokažu nevinost. Međutim, moralna pobeda na vagi nikako ne može da izjednači pet godina koje je Juve proveo na stubu srama, silne milione izgubljene zbog kazni i propuštanja takmičenja u Ligi šampiona i što je najvažnije, gubljenja jedne od najdominantnijih ekipa u Evropi. Ipak, to je neka druga i duga priča...
Koliko je kriv FIGC u čitavoj priči? Ako se sve ovo stavi na papir, Savez nekadašnjih svetskih prvaka je jedini krivac. Da je Kalčopoli pre pet godina odrađen na pravi način i da su svi umešani dobili drakonske kazne, danas (verovatno) ne bi gledali bolesnu Seriju A, koja se muči da privuče gledaoce na stadione, koja gubi mesto u Ligi šampiona i prepušta ga Bundesligi, koja izjeda samu sebe...
Bitan datum je 18. jul. Tada će biti održano novo suđenje. Sledećeg ponedeljka saznaćemo šta su tužioci zaključili. Dakle, nema kazni za period do 2006. godine, to je jedino sigurno. Saznaćemo da li će za sezonu 2005/06 u istoriji italijanskog prvenstva ostati prazan prostor na mestu koje je rezervisano za ime šampiona države.
Italijanski fudbal nalazi se u ogromnoj krizi. Ako se pod hitno ne preduzmu radikalne mere za oživljavanje Kalča i vraćanja zdrave konkurencije, ovo mučenje i selektivno deljenje pravde na sudovima moglo bi da potraje bar još deset godina. Dajte ljudi, potrudite se malo! Nekima od nas mnogo nedostaje dobar fudbal iz Rima, Milana, Torina, Napulja, Kaljarija, Firence...
.jpg)
