Izvor: Vesti-online.com, 27.Nov.2010, 19:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je propao crnogorski Las Vegas?

"Pa, njihovo je sve: i crkva i džamija, i lokali i fudbalski klub. Da je Darko napravio šta je zamislio, ovo bi bio raj...", pričaju Pljevljaci o odbeglom Darku i uhapšenom Dušku Šariću.

Pljevaljski kafić "Četiri sobe” iz koga je pre desetak dana sa lisicama na rukama izveden Duško Šarić, rođeni brat Darka Šarića, optuženika za šverc dve tone kokaina, predveče je gotovo dupke pun. Tako je svaki dan, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << uveravaju meštani ovog gradića na severu Crne Gore. Kažu, bez obzira na halabuku koja se podigla oko odbeglog Darka i uhapšenog Duška, svi njihovi ugostiteljski objekti rade - punom parom.

 "Evo, za ovim stolom je sedeo Duško kada je došla policija. Igrali smo 'ne ljuti se čoveče', kada su ušli unutra i rekli mu da pođe sa njima. Glupost je ono što je objavljeno u nekim novinama da je Duško natpisom na majici koju je u trenutku hapšenja imao na sebi, hteo da poruči bratu 'da ga nikada neće izdati'. Čovek je bio u toj dukserici i trenerci kada su ga uhapsili", prepričava mladić koji se predstavio kao Duškov kum i u dahu nastavlja:

"Evo, pitajte bilo koga ovde u kafiću ili u gradu šta misli o Šarićima. Garantujem da vam niko neće reći nijednu ružnu reč o njemu. Svima, koji su od njega tražili pomoć, pritekao je u nevolji".

Na pitanje odakle najpoznatijoj pljevaljskoj braći toliko novca da pomognu svima koji su to tražili, "kum” ima "ubedljiv” odgovor:

"Vidi, diskoteka 'Municipijum' može da primi između 1.500 i 2.000 ljudi, a puna je svaki dan kada radi. Neka svako ko dođe u diskoteku u njoj ostavi samo jedan evro, pa ti sama računaj… Znaš li ti koliki se novac tu obrće? Svi mladi iz Pljevalja i okoline dolaze ovde u provod. A, i muzičari se utrkuju ko će da gostuje.

Baš na potezu između "Municipijuma" i "Četiri sobe", nalazi se pekara "Čarobnjak". I ona je, kažu ljudi, Šarićeva.

"Uvek je puna, naročito u ranim jutarnjim časovima kada se omladina vraća iz kafića i diskoteke. Nekada u nju ne može ni da se uđe kolika je gužva, a radi neprekidno", kaže jedan mladić.

A, pored "Municipijuma” i "Četiri sobe”, šta sve u Pljevljima drže braća Šari?. Pogledavši, čini se začuđeno, "kum” odgovara: "Što se pravite da ne znate? Pa, njihovo je sve: i crkva i džamija, i lokali i fudbalski klub".

Prihvatili smo "kumov” predlog da porazgovaramo sa gostima kafića i pitamo ih šta misle o Šarićima. Na "kumovu” sugestiju i objašnjenje da "ne razgovaramo sa klincima, već sa odraslima” prihvatamo da sednemo za sto za kojim su sedela dva sredovečna gospodina.

"Poznavao sam Darkovog i Duškovog đeda. Bio je policajac. Doselili su se ovde u Pljevlja, negde iz Vasojevića", priča jedan. "Znam im i strica. Moja generacija, išao je sa mnom u školu. Radio je kao obezbeđenje ambasada širom stare Jugoslavije. I oca sam im znao. Skroman, vredan i čestit čovek".

Posle nekoliko pitanja, sagovornik počinje da ističe kako "malo bolje poznaje Darka, nego Duška". Starijeg Šarića, kaže, upoznao je pre deset godina kada se ovaj vratio iz Italije. Čak su i poslovali zajedno.

"Znamo se od kada je počeo da gradi stari "Municipijum". Bila je to neka oronula zgradurina, a Darko je odlučio da je sredi. Želeo je da ceo lokal bude u drvetu, pa je došao kod mene da mu pomognem. Tražio je da mu isečem te, nekakve specijalne grede. Tako smo se i upoznali. Ceo posao je završen čestito i pošteno, i sa moje i sa njegove strane", priča čovek.

Iako su završili posao, kontakt dvojice saradnika tu nije prestao. Krajem 2000. godine Darko je "majstora" pitao ima li predlog za kakav biznis.

"Predložio sam mu da kupimo mašine za izradu drvene ambalaže za voće, što bi naš narod rekao, da pravimo gajbe. Pristao je, pa smo otišli u Rumenku, kod Novog Sada da pazarimo tu mašinu. Ispred firme je bilo otprilike 12 takvih mašina. Gazda nas nije tretirao, nije hteo da nam proda samo jednu mašinu. U jednom trenutku, Darko me je pogledao, rekao mi da ne želi više da razgovara sa njim i da gazdu pitam hoće li da nam proda sve mašine. Ukapirao sam tada da dečko ima para", priča ovaj Pljevljak.

Po obavljenom poslu Darko ga je odveo na Tatarsko brdo kako bi mu pokazao kuću koju je kupio. Bila je to, objašnjava sagovornik, prizemna kuća. Darko je pričao kako želi tu da napravi bazen. Posle 2000. godine poslovni kontakti između Darka i "Politikinog" sagovornika su prestali.

"Nekome je smetalo Darkovo širenje i u Beogradu i u Crnoj Gori, trebalo je osloboditi tržište za nekog drugog, pa su mu 'napakovali' drogu. Neko je hteo da ga skloni sa mesta gazde beogradskog ugostiteljstva. I u velikom Beogradu je bio veliki gazda. Kako drugačije da ga sklone sa puta? Smešno bi i banalno bilo da su mu poslali komunalnu inspekciju i da mu je ona zatvorila lokale", objašnjava on Šarićev pad.

Neki od onih koji su pristali da kažu koju reč o Šarićima, tvrde da je planirao da sagradi novu cementaru i heliodrom nadomak Pljevalja. Na nekoliko kilometara od ulaska u Pljevlja zaista je uočljiva zaravnjena površina, nalik na aerodromsku pistu.

"Da ga nisu pojurili, Darko bi napravio cementaru i u njoj zaposlio stotine ljudi iz Pljevalja. E, da je to uradio, Pljevlja bi bila bogata i bleštava kao Las Vegas", kaže jedan od sagovornika.

Nastavak na Vesti-online.com...