Izvor: Večernje novosti, 27.Okt.2014, 12:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Silovanje

VOLITE fudbal, mesecima čekate čuveni derbi španskog i svetskog fudbala, sudar Reala i Barselone, i onda vam jedan čovek sve upropasti. Ubije svu lepotu televizijskog prenosa, jer ne zna osnovno pravilo tog zanata koje glasi: Na televiziji treba znati ćutati, na radiju treba znati pričati. Komentator (pisalo je da se zove Nebojša Višković) "Sport kluba", kanala koji je prenosio "El klasiko", nikada nije čuo za spomenuto pravilo. On je sve pobrkao; radio, televiziju, direktan prenos, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << skraćeni snimak, kutak za statistički trenutak, formu, sadržaj, sve. Devedeset minuta nije prestajao da priča; uporno, bez pauze, istim tonom, a to što je pričao nikakve veze nije imalo sa utakmicom. Posredne, asocijativne možda, ali zar je direktan prenos utakmice Real - Barselona mesto gde se saopštava koliko je ko dao golova u karijeri, koliko mu treba da obori neki rekord star 27 godina, postiže li Ronaldo golove u prvom ili drugom poluvremenu, kad je efikasniji, sredinom utakmice ili u poslednjih petnaest minuta, koliko je do sada šutirao penala, koliko promašio, kako mu se zove devojka (eno je na tribinama) a kako ujna, hoće li Mesi danas ili za sedam dana oboriti taj i taj rekord, koliko je Mesi dao golova Realu na gostovanju a koliko u Barseloni, levom ili desnom nogom, da li su Real i Barselona odigrali 189 ili 192 derbija, koliko ih je bilo službenih a koliko prijateljskih, kakva je bila mreža iza golmana 1973. godine, šta je po zanimanju sudija, koliko ima godina, šiša li se sedmično jedanput ili na svakih 14 dana, da li su mu roditelji razvedeni, da li je žuti karton Inijeste 47. ili 48. od početka karijere, koliko faulova je Barselona napravila u zoni šuta u prvih 18 minuta... Koga to interesuje, čemu služi ta statistika, prebiranje po biografijama, to verbalno silovanje nas koji smo seli pred ekrane da uživamo u fudbalu. Televizija je slika s tonom. Sve se vidi, ofsajd, aut, igranje rukom, stativa, bukvalno sve. I sve se čuje; navijanje, huk s tribina, uzdasi zbog promašaja, sudijina zviždaljka, Kasiljas dok pravi raspored odbrane pre Mesijevog slobodnjaka, sve... Odnosno, sve bi se čulo da nije Nebojše Viškovića. On za to vreme ne uzima vazduh, ne pije vodu, ne trepće, njemu se jezik nikada ne osuši, on stalno, uporno, bezdušno priča, priča, priča. Znam ljude koji već godinama isključuju ton za vreme utakmica koje prenose naše televizije, što će reći da Višković nije usamljena pojava. Ima ih desetak isvi su isti. Može li tu nešto da se uradi? Naravno, ali samo ako na srpskim TV kanalima još postoji kategorija koja se zove urednik. E, taj treba da pronađe snimak neke utakmice, star tridesetak godina, koju su komentarisali Vladanko Stojaković i Dragan Nikitović, na primer, posadi Viškoviće pred monitor, natera ih da utakmicu odgledaju do kraja i kaže: Ovako se to radi. Do tada, isključivaćemo ton. Druge odbrane od Viškovića nema.
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Večernje novosti...