Izvor: Press, 11.Jun.2014, 20:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JOHAN KROJF: "Pitagora u kopačkama"
„Otac modernog fudbala“, nenadmašan, silan, vizionar, izumitelj, vrhunske inteligencije, uvek gladan trijumfa… Johan Krojf! Po mnogima najbolji fudbaler 20. stoleća, ali što je daleko važnije – čovek zaslužan za trend takozvanog „totalnog” fudbala. „Leteći Holanđanin” je bez ikakve dileme neverovatni, neponovljivi gigant svetskog fudbala, majstor kakav se rađa jednom u 100 godina, čije je fudbalsko nasleđe neizmerno, a legenda o njemu i njegovoj igri raspreda se već >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << decenijama, i to jednakim ushićenjem. Prema nekim statistikama, više od tri milijardi ljudi na svetu zna ko je Johan Krojf, čak i u Indoneziji, Meksiku i Kini. Gotovo polovina svetske populacije ume da kaže ponešto o njemu, što ga čini poznatijim od bilo kog drugog Holanđanina ikada – Vinsenta Van Goga, Rembranta, Hajnikena…
Čitava karijera Krojfa staje u tri reči – Ajaks, Barselona i holandska reprezentacija, i dan-danas za sve fudbalske znalce on je sinonim za ove tri stvari. Bio je poseban soj ljudi – „polubogovskih”-poluzemaljskih, čiji je talenat zadivio celu planetu, izazivajući salve oduševljenja i hvalospeva. Pola veka od početka svoje karijere on važi za drugog najboljeg fudbalera svih vremena, odmah nakon Pelea, ali i za sjajnog stratega i trenera, te za čoveka koji je srušio barijere u fudbalu. Bio je smrtonosan igrač, izrazito brz, u svakom trenutku na pravom mestu, potpuno dezorijentišući svoje protivnike. Imao je neverovatan osećaj da zna gde su mu saigrači u napadu, savršeno preciznim šutevima dodavajući im loptu . Zvali su ga „Pitagora u kopačkama” zbog nestavrno dobre kontrole lopte.
Sredinom 60-ih godina 20. veka na snazi je bila ideja o jednoj tada neobičnoj filozofiji fudbala – „totalni fudbal”, čiji je tvorac bio Rinus Mihels. Igra je bila zamišljena kao fluidna, bez fudbalera „zaključanih” na jednoj poziciji na terenu, već su po potrebi spontano prelaze iz pozicije napadača u vezni red ili defanzivnu liniju. Bio je to lep fudbal stalnog protoka, za koji je potrebna velika psihička snaga i dobra taktika. Za većinu je ovo bio smešan i nemoguć koncept, jer su uglavnom pretpostavljali da bi bilo uzaludno forsirati fudbalere na ovakav „podvig”. A onda se u Ajaksu pojavio upravo Johan Krojf, mladić siguran u to da fudbal ne treba da bude sport koji se igra po stereotipnim obrascima, umetnik sa loptom koji je na svakoj poziciji mogao podjednako dobro da se snađe. Bio je mršav, brz i izrazito živ, govorio je kroz svoje pokrete, a kako na terenu, tako i van njega uvek je imao svoj stav, potpuno nepokolebljiv. Govorio je ono što misli, želeo to neko da čuje ili ne. Bio je mudrac fudbala i najuticajniji fudbaler u istoriji.
Fudbalska storija legendarnog Holanđanina započela je još dok je bio desetogodišnjak, kada su na ulicama istočnog Amsterdama čelnici Ajaksa, u blizini čijeg stadiona je odrastao, videli šta sve ume sa loptom. Tako se sa 12 godina obreo u omladinskom pogonu holandskog giganta, a već sa 17 bio je prvotimac i jedan od nosilaca igre „Božjih sinova”. Iste godine kada je počeo da igra sa 25 golova u 23 utakmice Krojf je vodio Ajaks do titule šampiona Eredivizije. Ispostavilo se da je to samo početak. Pod vođstvom trenera i mentora, ključnog za njegovo sazrevanje, pomenutog Rinusa Mihelsa, na krilima Krojfa Ajaks se ustalio kao nesalomiva sila u Evropi. Od 1964. sve do 1973. amsterdamski klub okitio se sa šest prvenstvenih titula, četiri nacionalna Kupa, tri evropska kupa, jednim evropskim superkupom i jednim svetskim klupskim kupom. U to vreme bili su svestran, darovit i potpuno skladan, uigran tim, ali znalo se ko je pokretač i zvezda vodilja – Krojf. Sjajne partije i brojni trofeji doneli su mu zvanje najboljeg fudbalera Evrope ’71, a potom i ’73 i ‘74. U dresu Ajaksa Krojf je odigrao 239 zvaničnih utakmica, mrežu zatresao 190 puta, na leđima je nosio broj 14, koji posle njege više niko nije poneo!
Zlatnom dobu Ajaksa došao je kraj onda kada je Krojf rekao zbogom. Neki kažu da je rastanak usledilo zbog razočarenja jer je kapitenska traka prosleđena Kajzeru. Drugi kažu da je jednostavno pratio trenera Mihelsa, koji je preuzeo Barsu krajem 1971. godine. Kako god da je bilo, sigurno je da je ostavio ogromnu prazninu u Ajaksu koju niko nije mogao da popuni. Njegova evropska epopeja premestila iz Holandije 1974. u srce Španije –Barselonu, gde se legenda o njemu kao o čoveku koji je u fudbalu mogao sve dodatno utvrdila. Tamo je proveo pet sezona, na 143 meča postigao 48 golova, pomogavši klubu da osvoji LA Ligu prvi put nakon 1960. godine.
Sledeća stanica bila je Amerika gde je kratko nastupao za LA Astekse i Vašington Diplomatse, i očekivano uspeo da postane MVP tamošnjeg prvenstva, a potom se vraća u Španiju gde je jednu sezonu nosio dres Levantea. U matični Ajaks se vratio 1981, vodivši ih do dve uzastopne titule kao i osvajanja Kupa. Onda se desilo nezamislivo – nakon što nisu uspeli da mu ponude novi, zadovoljavajući ugovor, Krojf je ljut i uvređen prešao u redove glavnog rivala – Fejenorda. „To je bilo kao da papa postane Jehovin svedok” , opisivali su tada mediji ovaj postupak. Da stvar bude gora za Ajaks, Krojf je nastavio da blista i pomogao Fejenordu da osvoji Erediviziju po prvi put u dekadi, i ne samo to – osvojili sui nacionalni Kup! Ipak, zla krv je brzo bila zaboravljena, pa se već sledeće sezone proslavljeni fudbaler vratio u Ajaks, ovaj put kao menadžer. Možda mu je za tu poziciju nedostajala formalna kvalifikacija, ali su ga umesto toga služile otvorena priroda, inteligencija i savršeno poznavanja igre. Ali u njemu je i dalje gorela fudbalska vatra – na jednom meču Ajaks je gubio sa 3:1 od Tventea, kada je Krojf besan sišao sa tribina i počeo da deli savete tadašnjem treneru koji je rešio da mu prepusti kontrolu. Na kraju, utakmica sa zavrišila sa 5:3, naravno u korist Ajaksa. Bila je to inicijalna kapisla da se talentovani Johan sedne na trenersku klupu holandskog giganta, uprkos tome što nije imao sertifikate ni za rezervnog trenera. Rezultati koji su u tom periodu, od 1985. do 1988, usledili bili su impresivni –dve titule i osvajanje Kupa Evrope. Ali, Krojf je ponovo „izdao” Ajaks da bi došao u Barselonu, gde je doslovce tokom osmogodišnjeg boravka bio tvorac čuda. Upravo je Krojf od španskog giganta napravio svetsku velesilu, postavši najtrofejniji trener kluba ikada. Tako je 1992. Kataloncima doneo prvu titulu prvaka Evrope u istoriji, a ostaće upamćena i dominacija Barselone u periodu između 1991-1994. godine, kada je ovaj klub četiri puta uzastopno osvajao Primeru. Krojf se navodi i kao zaslužan za čuveni „tika-taka” stil igre kakav i danas neguju fudbaleri sa „Nou Kampa”, a koji odlikuje puno trčanja, dodavanja i neprekidnog držanja lopte u svom posedu.
Veliki stres, imperativ pobeda, kao i strasno pušenje više od 20 cigareta dnevno uzeli su danak Krojfom zdravlju, koji je 1991. završio na hirurškoj intervenciji kada mu je ugrađen dvostruki bajpas. Interesantno je da se nakon toga odrekao pušenja, ali je zato cigarete zamenio lizalicama. Kormilo Braselone napustio je samoinicijativno 1996, zbog nedostatka trijumfa, istakakvši kako više nikada neće trenirati nijedan klub. Ostao je pri svojoj odluci sve do 2009, kada je došao na mesto selektora reprezentacije Katalonije, sa kojeg se povukao četiri godine kasnije . Do dana današnjeg u osunčanoj Barseloni ostao je poznat kao „El Salvador” (Spasitelj). Ljubav je bila obostrana, i on je Barselonu istinski i snažno voleo, a odanost je pokazao i kada je sinu nadenuo katalonsko ime – Žordi! I dan danas živi u prestonici Katalonije sa suprugom Dani, uspešan je fudbalski analitičar i poslovni čovek koji stoji iza univerziteta „Krojf institut” i još niza kompanija, uključujući i proizvodnju kopački i sportske obuće. Zanimljivo je da je Međunarodna astronomska unija 2010. jednom asteroidu nadenula njegovo ime, a on je zaista bio poput retkih asteroida u fudbalskom svemiru – siloviti vihor koji je mogao da „uništi” sve pred sobom.
Ponos Holandije
Ono što je Krojfa istinski upisalo u srca Holanđana jeste srčanost sa kojom se borio za nacionalne boje, iako nije dugo krasio reprezentativne redove. On je vodio selekciju Holandije kada je bila na vrhuncu svoje moći. Za zemlju lala i vetrenjača odigrao je 48 utakmica i postigao neverovatna 33 gola. Sa „lalama” je igrao na samo jednom šampionatu sveta, i to 1974. kada su u finalu izgubili od efikasne i disciplinovane Zapadne Nemačke. Ali, to je bio tek drugi poraz Holandije u tri godine i 24 meča. Dve godine kasnije na Evropskom prvenstvu čija se završna faza održavala u Beogradu, ispala je u polufinalu od Čeha koji su kasnije postali evropski prvaci. Iz reprezentativnih takmičenja Krojf se povukao 1978. godine, odbivši da putuje na SP u Argentini iz političkih razloga, jer mu je navodno smetala tamošnja vojna diktatura. Kasnije je priznao da je reprezentativnu karijeru rešio da napusti još ranije jer nije mogao da se oporavi od pokušaja otimice njegovog sina u Barseloni.
Pogledaj vesti o: Fudbal
