Izvor: Sportski Žurnal, 19.Okt.2010, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ivan Bogdanov – profil jednog huligana

Gotovo da nema medija koji se prošle nedelje nije bavio srpskim huliganima. Odavno se nije dogodilo da jedan meč ovakvog nivoa bude prekinut posle samo šest minuta igre, pa i ne čudi interesovanje svetske javnosti. Ni španski „El Mundo“ nije ostao imun na ovu temu.
Prenosimo vam najzanimljivije delove teksta:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Fudbal je tema nedelje, i iskreno, nema osobe koja ga nije zamislila kao galopirajuću trku. Ovde se radi o Ivanu Bogdanovu i njegovoj zastrašujućoj ličnosti (tetovaže po celom telu, namrgođen) i slikama koje su se pojavile na svim naslovnim stranama svih sportskih novina. On je uhapšen kao vođa srpskih ekstremista koji su sprečili utakmicu između Italije i Srbije. Radi se o poslednjoj velikoj demonstraciji huligana u fudbalu. Sve je ličilo na Englesku šezdesetih godina prošlog veka, kad su huligani iznosili stavove visoko relevantnih potraživanja, i od tada su izloženi radoznalosti mnogih naučnika.
Huliganstvo – izduvni ventil radničke klase
Nije ni čudno, jer je ova pojava u mnogim slučajevima služila kao ogledalo različitih socijalnih pitanja. Na primer, u slučaju Engleske. U vremenima nasilnih sukoba, ratova na ulicama Londona, huliganizam je bio način da se pokaže nezadovoljstvo siromašne klase. To je nešto o čemu se govori u autobiografiji Džona Lajdona, vođe Seks Pistolsa, osnivača pank pokreta, gde se govori da su muzika, fudbal, huliganstvo i boks „izduvni ventili“ radničke klase.
Simbolika – „Paklena pomorandža“
Jedan od likova koji se spominju u ovoj knjizi je i huligan Arsenala zvani Rambo, koji je svoju strast za fudbalom podelio sa Lajdonom. Njegove izjave omogućavaju bliže sagledavanje tog vremena, kao na primer ona koja se odnosi na običaje njegove grupe: „Mnogi ljudi bi hteli da se obuku kao „La naranja mehikana“ (Paklena pomorandža, film Kjubrika iz 1972. godine). Kad smo počeli da se oblačimo u belo, skoro sve pristalice Arsenala su se oblačile u belo. Dotad smo se tukli, a onda je izašao film koji je postao pravi hit. Kad smo igrali protiv Totenhema, svi navijači Arsenala su bili obučeni kao „La naranja mehikana“ (Paklena pomorandža)“.
U ovih nekoliko rečenica su navedene glavne karakteristike kojima se definišu navijačke grupe, kao što  je slučaj sa ponavljanjem određenih simboličkih elemenata. Takođe se to vidi i u slučaju Ivana Bogdanova. Primećuje se broj „1389“ istetoviran na njegovoj ruci. Radi se o godini kad je poražena srpska kneževina od strane Turaka, a to je značilo i rađenje nacionalističke mržnje. Takođe, na njegovim grudima je iscrtan grb Crvene Zvezde, ima i drugih slika.
Potraga za sopstvenim identitetom
Ali, ta simbolika se mora posmatrati iz šireg ugla. „Simbolika je jedno od vozila koja se koriste za kreiranje identiteta“, rekao je Antonio Sančez Pato, koji poslednjih meseci predstavlja istraživanje pod nazivom „Rasprava o nasilju u sportu“. U toj knjizi se govori da sport „veoma lako može da zadovolji želju da neko postane član grupe, ako kao individua ne pripada nigde“. U tom smislu, mogu biti od značaja razni članci koji su objavljeni u novinama o Ivanu Bogdanovu, koji je nezaposlen. Zato osobe koje su priklonjene grupi, u velikoj meri, imaju potrebu za sopstvenim identitetom. Njima je neophodno da steknu što više obeležja i reference koje služe za označavanje njihovog mesta u društvu, koje je više puta zanemareno (diferencijalni identitet).
Socijalno ugroženi su manje vidljivi, osim kao masa
Osvrćemo se na rad Sančeza Pata: „Niže klase, koje nemaju priliku za uspeh i izlaz iz svakodnevnog života, u nekom od fudbalera pronalaze sebe: u postupcima koje vide na televiziji, čitajući u novinama o njihovim delima, kako imaju telohranitelje i VIP mesta na značajnim događajima“. Kao što je napisao Antonio Roversi „nejednakost i nevidiljivost hodaju istim putem: socijalno ugroženi su manje vidljivi, osim kao masa“.
Stadion – mesto za prenošenje političkih poruka
Kao što je pomenuto, pitanje huliganizma nam otvara neke nove probleme društvene zajednice, kao što je to slučaj i u današnje vreme. Fudbal je u centru medijske pažnje, i to je na neki način idealan „zvučnik“ za poruke. To je ono što se dogodilo i u slučaju srpskog huligana Bogdanova, koji je slao poruku srskih nacionalista i bojkotovao ulazak Srbije u Evropsku Uniju. Ovo je jedna od karakteristika koje se primenjuju u modernom fudbalu, zbog njegove velike moći i obima često se koriste za prenošenje političkih poruka. Možda jedna od karakteristika savremenog huliganizma nije pripadnost društveno ugroženim klasama, već njihova veza sa ekstremnim političkim stavovima.
Katarina Stojković

Nastavak na Sportski Žurnal...