Izvor: B92, 07.Mar.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet umesto druženja
Beograd -- Gotovo milion ipo Srba je na "Fejsbuku". Umesto da se sastaju i druže, mladi danas radije provode vreme na "četu".
Dečija igrališta su prazna. Čak i najmlađi ne igraju fudbal, lastiš ili školice, već ostaju uz računar, uz igrice. Stari ljudi umiru u svojim stanovima, sami i zaboravljeni, a svake godine oko 1.300 Srba sebi oduzme život - uglavnom zbog usamljenosti i depresivnosti.
Istovremeno, Agencije za "provodadžisanje" imaju pune >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ruke posla. Gomile usamljenih bezuspešno pokušavaju da pronađu srodnu dušu.
Psiholozi i kulturolozi, slažu se da iza ove statistike stoji sve veća usamljenost i otuđenost među ljudima, koja se poput epidemije proširila i na našu zemlju, dugo deklarisanu za "zdravu" sredinu. Prezaposleni, natovareni brigama i stresovima, ni Srbi nemaju vremena ni za rodbinu, ni za prijatelje.
"Kada dođem sa posla, mrtva sam umorna i nemam snage da odem na kafu sa drugaricama", kaže J. S. (32), ekonimista iz Beograda.
"Nekada se znalo, posle posla sedimo u nekom kafiću, smejemo se, tračarimo..To mi je punilo baterije. Sada se ne vidimo i po dva meseca. I sa roditeljima se viđam retko. Nikako da pronađem vremena. Nisam se udala, nemam ni dečka", kaže ona.
Poslednjih godina pojavile su se takozvane onlajn komune - "Multi plejer on lajn rol plejing" - MMORPG, posebna vrsta igre koja na mreži povezuje igrače iz celog sveta. Dešava se da u trenutku bude i po 5.000 igrača.
"Najčešće, bez prekida igram od pet do šest sati", kaže B. P. (36) iz Kragujevca. - Svako od nas ima svog avatara, junaka koji se bori u svom klanu. Mladić iz Brazila i sredovečna gospođa iz Mladenovca su u mom timu. Osim kolega na poslu, to su ljudi s kojima provodim najviše vremena.
U Agenciji za posredovanje "Mozaik" kažu da iz godine u godinu imju sve više klijenata. I ovde je ključna reč "otuđenost".
"Oni najstariji dolaze jer ih, obično, nakon smrti partnera ubija samoća, jer deca uglavnom imaju svoj život", kažu u "Mozaiku". - Oni u srednjim godinama jednostavno žele da osnuju porodicu. Najmlađi kao svoj problem navode to što ne znaju kako da upoznaju nekog. Priče su različite, ali je suština ista - otuđenost među ljudima prerasta u masovnu pojavu.
Profesor dr Divna Vuksanović, filozofkinja medija, estetičarka i kulturološkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, ističe da posredstvom upotrebe novih komunikacijskih tehnologija, savremeni čovek ima priliku da komunicira u okviru različitih virtuelnih zajednica.
"Jedan broj teoretičara smatra da je posredi novi oblik socijalizacije pojedinca, a drugi, da je reč o pseudooblicima ljudske komunikacije i lažnoj socijabilnosti", kaže Divna Vuksanović. - Dobar primer za ovo predstavljaju društveni mediji, poput "Fejsbuka", "Maj spejsa" i sličnih. Održava se privid komunikacije tako što pojedinac veruje da intenzivno komunicira s drugima.
Predsednik društva psihologa Prvoslav Plavšić, kaže da sa jedne strane imamo problem otuđenosti mladih, kojima su, ipak, dostupni drugi vidovi komunikacije, dok je onaj ozbiljniji oblik - usamljenost i otuđenost starih.
"Srbija je stara nacija i imamo mnogo usamljeničkih domaćinstava, gde stari ostaju zaboravljeni od svih, a nemaju načina da ostvare potrebu za komunikacijom", kaže Plavšić .
"Problem o kom govorimo, jednostavno je problem današnjeg stila života. U velikom broju slučajeva, to je pojava na koju ćemo se postepeno navići. U ekstremnim slučajevima, to svakako može biti zdravstveni problem, jer sede ispred ekrana, ne kreću se, ne bave sportom. Postoji još jedna veoma važna dimenzija - tim virtuelnim načinom života, gde osobe u zajednicama uglavnom biraju sebi slične ostaju uskraćene za nova iskustava sa ljudima", navodi on.
Istraživanje Udruženja vaspitača Beograda pokazalo je da deca sve više svoje slobodno vreme provode uz kompjuter i televiziju, a sve manje u igri sa vršnjacima.
"Istraživanje je ukazalo i da je komunikacija u porodici veoma loša i da roditelji razgovaraju sa svojom decom jedino kada idu u kupovinu ili posete", kaže Vesna Janjević-Popović, psiholog škole "20. oktobar".
"Vaspitači upozoravaju i na neverovatan podatak da je lopta zanemarena, a da se deca koja žive kako u gradu, tako i na selu, sve ređe igraju. O osećaju usamljenosti svedoči podatak istraživanja "Prijatelja dece Srbija", da je većina dece za najdražu igračku birala plišane lutke, mekane, slatke, tople, jer "možemo zajedno da čitamo i radimo zadatke", "da sednemo u auto i idemo u grad", kaže ona.
Primer te brze, otuđene komunikacije je i slanje SMS poruka - kaže Prvoslav Plavšić.
"Današnje generacije su nestrpljive. Volter je išao 35 kilometara da bi poslao svom prijatelju pismo. Sa druge strane, današnje poruke mobilnim telefonom su potpuno skraćene, rečenice jednostavne, o pravopisu se ne vodi računa, a najvažnije je efikasnost i brzina. Dobijamo puno vremena da obavimo još mnogo drugih stvari. Na kraju, uštedimo vreme za nešto drugo, a ostajemo bez prostora da se sretnemo sa tim ljudima uživo", kaže on.
