Izvor: Večernje novosti, 03.Nov.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Huligani seju strah
ŠTA bi još trebalo da se dogodi pa da nadležni krenu u konačan obračun sa huliganima? Ovo pitanje se nameće posle 145. večitog derbija, koji su ponovo obeležile krvave tuče širom grada, požari na stadionu, a samo pukom srećom niko nije poginuo. Posle svake rizične fudbalske utakmice otvara se i dilema - da li bi registar huligana nešto promenio. Na evidenciju onih koji prave haos pre, za vreme i posle utakmica, čeka se već nekoliko godina. A za nasilničko ponašanje na sportskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << priredbi policija podnosi svake godine 250-300 krivičnih prijava. Ta mera, očigledno, nema efekta. Jer situacija ne samo da se ne poboljšava, već, što je pokazao protekli derbi, sve je gora. Mnogi su uvereni da bi baza podataka najekstremnijih navijača, koji su krivično gonjeni za nasilje na stadionima promenila stvari nabolje. Tu, međutim, nailazimo na zakonske prepreke. Tačnije, potrebno je menjati Zakon o policiji, kojim bi se uopšte uvela mogućnost vođenja takve evidencije i preciziralo ko u nju i u koje svrhe može da ima uvid, a da se ne naruše odredbe Zakona o tajnosti podataka o ličnosti.NEOPHODNA PODRŠKA DRŽAVE KADA je vlada Velike Britanije odlučila da se izbori sa huliganima, policiji i pravosuđu trebalo je samo nekoliko godina da reše problem. Međutim, u Srbiji ta podrška države uporno izostaje. - Koliko se borba protiv huliganizma olako shvata pokazuje i nedavni primer kada su dvojica navijača Partizana posle košarkaške utakmice ovog kluba sa Igokeom uhapšena zbog napada na policiju. Međutim, u konsultaciji sa tužilaštvom rečeno je da im se napiše prekršajna prijava, umesto krivične, iako je zakonom predviđeno da se svaki napad na policiju tretira isključivo kao krivično delo. Da li bi trebalo da čekamo da neko pogine, pa da shvatimo da sa nasilnicima nema pregovora - kaže Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije. - Za sprečavanje nasilja na stadionima bilo bi dovoljno i primenjivanje strogih kazni koje zakon propisuje, pa će i nasilja biti daleko manje - ističe profesor Milan Škulić, sa beogradskog Pravnog fakulteta. U MUP Srbije, u Upravi policije već dve godine radi Nacionalni fudbalsko-informacioni centar. Preko njega se 24 sata razmenjuju podaci bitni za održavanje domaćih i međunarodnih utakmica (koliko navijača se očekuje na kom meču, kojim prevozom dolaze, iz kojih pravaca...). Do sada, bar prema nezvaničnim informacijama, zahvaljujući ovom centru izbegnuti su mnogo veći sukobi, kao i neredi. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama donet je još početkom 2004, u međuvremenu nekoliko puta dopuljavan i prepravljan, a efekat je gotovo nevidljiv. Pomenuti zakon jasno propisuje dužnosti organizatora sportskih priredbi i konsekvence koje bi huligani trebalo da snose. Ipak, to što zakon jasno propisuje ne znači i da se poštuje. Niti se organizatori u sadejstvu sa bezbednosnim strukturama striktno drže obaveza da, recimo, ne puštaju pijane navijače na stadion ili ih spreče da unesu pirotehniku, niti se po izvršenju dela procesuiraju počinioci. Tako i dolazimo u situaciju da posle svakog novog iživljavanja huligana, bez obzira na to o kojoj se navijačkoj grupaciji radi, nadležni u priči lupaju šakom o sto i govore da tako dalje više ne može. Podsetimo se nakratko Gvozdene ledi, Margaret Tačer koja je od najratobornijih navijača na planeti napravila „male mace“. Posle nekoliko dana slegne se prašina i svako nastavi po svom. Organizatori i država treba da čine sve što je u njihovoj moći samo pre događaja, retko kada i posle, a huligani koriste činjenicu da pravni lek za njih postoji samo na papiru. Derbi broj 145 je samo jedna u nizu opomena. Reči svakako nisu dovoljne, neophodna su dela...
Nastavak na Večernje novosti...
