Izvor: Novine novosadske, 18.Sep.2012, 13:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Heroj iz Novog Sada: Uradio sam šta sam mogao

Novosađanin Srđan Stolić, sprečio je u subotu pad autobusa punog putnika u provaliju duboku preko 50 metara u Sićevačkoj klisuri. Ovaj skromni heroj priča za naš portal da je u jednom trenutku čuo veliki prasak i video kako stena veća od fudbalske lopte pada na vozača kroz šoferšajbnu i kako staklo leti na sve strane.
- Supruga i ja smo sedeli u drugom redu od vozača. Ni sekunda nisam razmišljao kada sam skočio i dohvatio volan autobusa. Samo sam mislio na to kako da zaustavim vozilo, jer smo već bili skroz na levoj strani kolovoza i “češali” bankinu. Smotao sam naglo desno da ne padnemo u provaliju i povukao ručnu kočnicu, a sve preko vozača koji je bio bez svesti i potpuno obliven krvlju – priseća se Srđan u izjavi za Novine novosadske.

Ovaj skromni mladić odoleo je panici i kricima koji su se prolomili autobusom i uspeo da zadrži prisebnost. Čak je nakon par desetina metara, kada je zaustavio autobus, upalio četiri žmigavca kako bi upozorio vozače koji su išli iza u istom smeru da nešto nije u redu i da uspore.
- Zaista je bilo neverovatno. I sama sudbina je htela sve tako da se odigra. Putovali smo iz Turske sa letovanja u Sarimsakliju i vozač koji je bio umoran zamenio se sa kolegom i otišao da spava. Prešli smo bugarsku granicu i lagano krenuli ka kući. Novi vozač je vozio baš lagano i oprezno, poštujući sve saobraćajne znake i ograničenje brzine. Stvarno je bio i više nego pažljiv. I odjednom, zabije nam se stena u autobus. Pa, ko je tome mogao da se nada i kolika je verovatnoća da se tako nešto desi – pita se Srđan objašnjavajući da je vozač ustvari naleteo na stenu u padu.
U neverici, odmahujući glavom, ispričao nam je da to jednostavno nije moglo ni na koji način da se izbegne. – Ja sam vozač, radim kao automehaničar. Vozim godinama i nikada nisam imao saobraćajnu nesreću. Nikada se nisam sudario. Ali, verovatno bi se meni isto desilo da sam ja bio za volanom autobusa – tvrdi Srđan.
Na sreću putnika, nezgoda se dogodila na desetak kilometara od Niša, tako da su i hitna pomoć i policija stigli na mesto nesreće u rekordnom roku.
Svi putnici su se konačno smirili, a ja sam sa još jednim čovekom izvlačio nesrećnog vozača koji se skoro nije video od krvi. Stena ga je udarila u desnu stranu grudnog koša i dokačila rame, a zamislite koliki je to udarac bio kada je vozač skroz iskrivio sedište i otkinuo naslon za ruku. Hitna pomoć je stigla brzo i lekari su se odmah rastrčali na sve strane pregledajući putnike i ispitujući ih da li ima još povređenih. Gledali smo vozača kojem su pružali prvu pomoć. Počeo je sav da otiče, a posle su nam objasnili da je to zbog unutrašnjeg krvarenja koje je izazvao udarac – priča nam Srđan u nadi da će se taj čovek oporaviti.
Skromni heroj, sležući ramenima, kaže da bi možda drugi vozač prilikom nesreće bolje odreagovao da je bio uz svog kolegu, i da je on učinio šta je mogao. Sa ovom tvrdnjom ne slaže se ni jedan od 55 putnika koji svi u glas tvrde da mu duguju život.
Zlatko Čonkaš
Krivi putari?
Prema Srđanovim rečima, vozač je bio izuzetno pažljiv i vozio je sporo, po svim propisima koji su određeni za tu deonicu puta, koja je nepregledna, puna krivina i nalazi se tik uz provaliju. – Ja za ovu nesreću krivim putare. Zašto ta deonica nije obezbeđena, odnosno zašto nije bolje zaštićena mrežama koje bi zaustavile odron? Pa, nije čovek kriv što mu je pala stena ispred autobusa u pokretu. To su mi potvrdili i policajci na mestu nesreće i objasnili mi da bi vozač bio kriv da je naleteo na stenu koja je na putu. A, ovako, kada je naleteo na nju, on nije kriv. Kriva je ”viša sila”. Šta bi sa nama bilo da je na nas iz suprotnog smera naleteo neki kamion, ili neki drugi autobus? Svi bi izginuli – pomalo gnevno pita se Srđan, dokazujući nevinost vozača.

Agencija traži orden za Srđana
U Turističkoj agenciji ”Znak”, kažu da je Srđan pravi heroj i da mu treba dodeliti orden. – Jeste, zvali su me iz agencije i zahvalili mi se. Bili su jako prijatni – kaže Srđan, a upitan da li ga je neko od putnika kontaktirao, odrično je odmahnuo glavom. – Pa, nije. Išli smo u konvoju, tri autobusa iz te agencije, i praktično smo samo putovali zajedno. Niko ni nema moj broj, sem ljudi iz agencije. A, i ne očekujem neku zahvalnost. Sve sam uradio instinktivno, bez razmišljanja i to je to – skromno priča Srđan.

 

Nastavak na Novine novosadske...