Izvor: Glas javnosti, 10.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Groblje navijača
Baštovan Lars Reder, stojeći pored sveže humke na groblju, najviše razmišlja o jednoj stvari - koje se cveće najbolje slaže sa plavom i belom bojom lokalnog fudbalskog kluba Hamburg. Reder radi na novom „fudbalskom groblju“, na kome navijači mogu naći poslednje konačište u blizini stadiona svog tima i to pod originalnom travom sa Hamburgovog terena, ležeći u plavim kovčezima sa grbom ovog nemačkog prvoligaša.
- Klasični redovi nadgrobnih spomenika izgledali >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su mi dosadno - rekao je Reder agenciji Rojters dok se prisećao kako su pre nekoliko godina on i njegov prijatelj kamenorezac došli na ideju za ovo groblje.
- Svaki put kada se igra utakmica, hiljade navijača prelazi prečicom preko groblja na putu do stadiona. Delovalo je logično da to uradimo kada je ovaj deo groblja postao dostupan - objasnio je 36-godišnji Reder istoriju mesta koje je otvorio prošlog meseca.
To groblje zasada ima samo jedan grob. Groblje je postavljeno u polukrug, tako da grobovi mogu da se poređaju onako kako navijači stoje na tribinama stadiona, na nivoima stepenica oko travnate površine, odnosno „terena“.
Bogati navijači mogu sebi da priušte ono što se zove „VIP loža“, odnosno porodičnu grobnicu koja košta 10.500 evra. Jeftinija mesta za urne koštaju 2.500 evra.
- Jeftinije je. To zovem navijačkom tribinom za stajanje - kaže Reder, pokazujući mesto na koje ožalošćeni ulaze prolazeći kroz stilizovani crni gol.
Penzioner Horst Petersen priča da je gledao skoro svaku utakmicu koju je Hamburg igrao na domaćem terenu u poslednjih 40 godina, ali da se nije odlučio da bude sahranjen na ovom groblju.
- Uvek sam ženi govorio da me sahrani blizu stadiona da bih znao rezultat. Ali, sada kada je to zaista moguće, nisam tako siguran. Više bih voleo da me ljudi pamte po mojoj ličnosti, a ne po neobičnom grobu - kaže 63-godišnji Peterson.
Drugi navijač na treningu Hamburga Tomas Ribezel priznaje da je u iskušenju.
- Veliki deo mog života odvija se ovde. Bilo bi lepo ostati u blizini posle smrti i biti okružen samo drugim navijačima Hamburga, bez opasnosti da naiđete na pristalice Sant Paulija - kaže uz osmeh 37-godišnji Ribezel.
Navijači koji se odluče za fudbalsku sahranu mogu da biraju Hamburgove kovčege, urne i cvetne aranžmane u bojama kluba. Dostupne su i posebne pogrebne ceremonije.
- Klijenti mogu sami da odluče koji će delovi utakmica biti puštani na ceremoniji. Možemo, na primer, da izvučemo snimak osvajanja evropske titule iz 1983. godine i pustimo ga u kapeli - kaže pogrebnik Tomas Am, stojeći pored kovčega ukrašenog šalom i kapom Hamburga.
- Očekujemo da se grobovi prodaju vrlo brzo - kaže Kristijan Rajhart, koji je kao član upravnog odbora Hamburga, nadgledao projekat.
On navodi da je pre otvaranja groblja klub dobijao mnogo zahteva navijača koji su želeli da im se pepeo prospe preko terena ili da budu sahranjeni ispod tačke za penal, što je zabranjeno nemačkim zakonom. Ne gledaju ipak svi sa odobravanjem na novu ideju a kritičari ističu da fudbalu nema mesta na groblju, koje treba da očuva dostojanstvo i osećajnost.
Baštovan Reder u međuvremenu mora da izađe na kraj sa svojom mukom - da pronađe pravo cveće za prvi grob.
- Jesen je, pa nema mnogo plavog cveća. Lincura bi mogla da posluži ali to cveće nije dovoljno gusto. Isti je problem sa asterom - kaže Reder.
