Izvor: Danas, 17.Jan.2016, 20:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad, adrese i ljudi
Lični utisak je ipak da su najvažniji ljudi iz senke, koliko god da su javne ličnosti jer i u Zagrebu još uvek postoji nešto slično nama, urbane legende koji svojim entuzijazmom nose zastavu novih i svetskih trendova u lokalnom pakovanju. Ono što su ovde npr. Maja Lalić i Aleksandar Rodić, tamo su Mirela Forić Srna i Tomo Ricov. Mirela je sem što je supruga kapitena Hrvatske fudbalske reprezentacije i urednica Ukrajinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Vogue-a gde on trenutno igra, izdavač internet lifestyle portala Buro247.hrkoji je sa većim hvalospevima pisao do tančina o svakoj novini u Beogradskoj gastronomiji kako ovde nijedan nažalost medij nije hvalio, tog našeg konja.
Pod tim uticajem u Zagrebu se desio reverzibilni proces, jer se nakon višegodišnjih njihovih hodoćašća u restorane i klubove Beton hale i Savamale, u Zagrebu počeo otvarati čitav niz mesta po beogradsko-njujorškoj matrici enterijera i kuhinje. Od Lari Penatija, Mundoake i Takenoka do novog Finjaka, Tostera i Šnicla odnosno već spomenutog J.Francka. A spiritus movens reanimirane Gradske kavane, i ne samo nje, već i Peperminta na Ilici koji obeleževa 3 decenije rockabilly zvuka i čime se vraćamo na početak Crno-bijelog svijeta je rečeni Tomo Ricov, kultni zagrebački DJ iz vremena Kulušića i Akvarijusa, ali danas još i direktor Weekend festivala u Rovinju, meštar JD hipsterske brijačnice u Preradovićevoj, čovek sa tisuću prijatelja tamo i na desetine takođe ovde.
Šta je danas Zagreb, Beogradu, u vremenu kada smo i Ruskog cara prežalili, a prijao bi nam ponovo jedan dobar ekspres restoran sa pojesti kašikom kakav je Zagreb na Trgu bio. I kad smo mu uličnu tablu zamenili Kočom Popovićem, sve kako bi se građanska javnost manje protivila. Napokon, nekad, kada smo imali para kao sad, dakle nedovoljno, a nismo ni svi znali da skijamo, išlo se sa roditeljima zimi u Opatiju. Zagreb nam je danas ipak mnogo bliži od Bajaginih preuveličanih 442km i sa ovde još I nespomenutim, ZFF-om Muzejom suvreme umjetnosti, Klovićevim dvorima, čak i Ikeom, bonus kudikamo je prijemčiviji od Budimpešte. A grad nisu samo adrese već i ljudi o kojima je govoreno i čiji je duh današnja supstitucija, velikana poput Krleže ili Arsena Dedića zbog kojih se sa Zagrebom volimo tajno.
