Izvor: RTS, 10.Jul.2013, 08:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gezi, kad su cvetale pobune
Epicentar protesta protiv turskog premijera Redžepa Erdogana, park Gezi predstavlja kamičak u moru turističkih atrakcija Istanbula. Ipak, istorija parka na čijem mestu su bili jermensko groblje, kasarna i fudbalski stadion, svedoči o padu mnogih turskih vladara i borbi za reforme i modernizaciju zemlje. Zato je veoma teško isterati demonstrante iz hlada parka Gezi.
Istanbulski park Gezi, jedna od retkih zelenih oaza >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u centru grada na Bosforu, prethodnog meseca bio je često zaliven vodenim topovima, a umesto malo svežeg vazduha prostor u njemu ispunjavao je suzavac. Sa mesta na kome autobusi kreću iz centra Istanbula ka ostalim delovima ogromnog grada, krenuli su i protesti koji su se proširili na celu Tursku.
Među ostalim znamenitostima grada koji je često menjao ime, Gezi nije toliko upečatljiv i deluje kao običan park, ne mnogo zanimljiv turistima. Ipak, za Turke, a pogotovo stanovnike Istanbula, park ima veliku i simboličku vrednost, što dokazuju talasi protesta koji su pokrenuti uprvo planom njegove rekonstrukcije i izgradnje tržnog centra na tom mestu.
Nedavnom odlukom upravnog suda u Istanbulu, poništen je projekat preuređenja trga Taksim i parka Gezi u njgovom sklopu, sa obrazloženjem da nije u skladu sa merama zaštite, identitetom trga i drugim propisima. Cveće, stabla i fontane parka kriju temelje na kojima je građen vizuelni i simbolički identitet parka koji je Turcima dobro poznat.
U gradu koji spaja dva kontinenta i koji poznat kao raj za šoping sa bogatom i raznovrsnom ponudom, ima više od 90 velikih tržnih centara, a u naredne tri godine projektovana je gradnja još oko 40. Ipak, kada je reč o ponudi zelenih oaza u koje se može pobeći od stampeda turista iz celog sveta i haosa istanbulskog saobraćaja, ona je mala, a mesta za rekreaciju i laganu šetnju posebno su retka u užem centru grada.
Međutim, nije samo "nedostatak parkova" ono što park Gezi čini posebnim. Oivičen luksuznim hotelima kao što su "Hilton" i "Interkontinental" i smešten u blizini Spomenika nezavisnoti, simbola stvaranja moderne turske države, park ima zanimljivu istoriju u kojoj su zbačeni mnogi vladari.
Mesto u centru jednog od najvećih gradova na svetu bilo je svedok i mnogih revolucija u kojima se zahtevala modernizacija i sekularizacija, tako da je Gezi park i simbol borbe za tursku Republiku i ideale osnivača moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka.
Od groblja do stadiona
Na tom mestu prvo su bila groblja, zatim vojne kasarne, pa fudbalski stadion, a tek kasnije je postao park koji je prethodnih meseci zauzimao glavna mesta u svim svetskim medijima kao centar protesta protiv turskog premijera Erdogana.
Za vreme velikog Osmanskog carstva, na mestu danšnjeg Gezi parka izdizali su se nadgrobni spomenici jermenima nastradalim u genocidu koji Turska ni danas ne priznaje. Pitanje tog genocida akutelizovano je sa početkom evrointegracije Turske, a jednom prilokom je i dobitnik Nobeloe nagrade za književnost Orhan Pamuk izjavio da je Turska odgovorna za genocid.
Na to su aludirali i demonstranti kada su tokom needavnih protesta nosili transparente sa natpisima "Svi smo mi Jermeni" i uzvikivali da se ispod Gezi parka nalaze kosti ubijenih Jermena.
Turbulentniji period u istoriji današnjeg prostora Gezi parka počinje krajem 18. veka, kada na tom mestu počinje izgradnja kasarne, koja se završava 1806. godine za vreme sultana Selima Trećeg i dobija ime Kasarna Topču.
Objekat je služio za obuku vojnih jedinica i predstavaljo je pokušaj modernizacije turske vojske. Ipak, ni relativno kratka sudbina kasarne Topču nije mogla da prođe bez nekoliko velikih požara, nakon kojih su vršene rekonstrukcije.
Već tada, na tom mestu počinjali su i "požari" koji su potresali i političku scenu države. Selim Treći, sultan za vreme čije vladavine je počeo Prvi srski ustanak, svrgut je s vlasti u pobuni koja je počela baš u kasarni Topču.
Mesto parka Gezi bilo je svedok događaja u kojima je zbačen još jedan turski vladar, sultan Abdulhamid Drugi, poslednji apsolutistički turski sultan. Svrgnut je u Mladoturskoj revoluciji kojom se zahtevala modernizacija zemlje i uspostavljanje skupštine. Pobunu je iskoristila i Austrougarska da anektira Bosnu i Hercegovinu.
Pošto se mesto pokazalo pogubnim za nekoliko pozatih vladara, u okviru kasarne Topču počinje gradnja drvenih tribina, i tu nastaje Stadion Taksim, igralište na kome počinje istorija turskog reprezentativnog fudbala i na kome će se odigrati nekoliko važnih sportskih bojeva.
Turska fudbalska reprezentacija je u oktobru 1923. godine na tom stadionu odigrala prvu zvaničnu utakmicu protiv Rumunije, a rezultat je bio 2:2. Još nekoliko bitnih mečeva, koji se pamte u istoriji fudbala u Turskoj odigralo se na tom mestu, a stadion su koristili i tri najveća turska kluba Bešiktaš, Galatasaraj i Fenerbahče.
Prvi moderni park u republici
Ipak, tlo se nije pokazalo pogodno ni za stadion, iako su se na tom mestu održavale i mnoge kulturne i zabavne manifestacije. U prvim godinama republike Turske, gradonačelnik Istanbula Lufti Kirdar naređuje da se izgradi trg Taksim, i 1935. godine zadatak poverava čuvenom francuskom urbanisti Henriju Prostu, poznatom između ostalog i po delima u Kazablanki.
Po Prostovom projektu, predviđeno je rušenje kasarne Topču, a trava na kojoj se igrao fudbal zamenjena je zelenilom parka. Prost je zamislio još nekoliko vrtova za šetnju ali te ideje nisu zaživele iz ekonosmkih razloga.
Tako je rođen prvi moderan park u Istanbulu od proglašenja turske republike 1923. godine, a nosio je ime po Ismetu Ineniju, prvom Ataturkovom saradniku i njegovom nasledniku na predsedničkom mestu.
I tu nije stala istorija borbi i pobuna u parku Gezi i kraj Spomenika nezavisnosti na Taksimu. Mnogi sindikalni i radnički protesti, i drugi skupovi održavani su na tom mestu, a sve je kulminiralo ovogodišnjim masovnim demonstracijama protiv premijera Erdogana čija je "inicijalna kapisla" bio plan preuređenja Taksima.
Gezi park se pretvorio u kamp demonstranata koji nisu hteli da napuste mesto uprkos brutalnosti turske policije. Protesti još nisu potpuno ugušeni, a park je preuređen i ponovo otvoren za posetioce.
Posle prvog talasa protesta, guverner Istanbula je izjavio otvarajući park da je zelena površina parka povećana za 8.000 kvadratnih metara i da sada iznosi 58.000 kvadratnih metara. U parku ima 704 stabla i 322.000 posađenog cveća.
Po svemu sudeći, to novoposađeno cveće neće još dugo izdržati, jer je Gezi mngo više od običnog parka. Njegova sudbina čvrsto je u vezi sa borbom za modernizaciju i otpor islamizaciji turskog društva. Da njegove staze nisu prožete tolikom simbolikom, verovatno bi turskoj policiji bilo znatno lakše da zaustavi cvetanje protesta koji premijeru Erdoganu zadaju toliko problema.
I aktuelne turske vlasti, koje po sudeći po anketama imaju široku podršku građana, moraće da povedu računa o značaju Gezi parka, koji nije velika turistička atrkacija u gradu pod zidinama Konstantinopolja, ali koji ima malo ali važno mesto u istoriji turske republike.
