Izvor: Sportski Žurnal, 28.Jan.2011, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fudbalski Vavilon

Nije potrebno biti stručnjak pa zaključiti da su fudbalski pečalbari doneli mnogo toga dobrog ovoj igri, još iz vremena formiranja prvog, pravog kluba koji je dozvolio strancima da obuku njegov dres, milanskog Internacionala, poznatijeg kao Inter, daleke 1908, ali ovi danas ga baš preteraše! Menadžeri >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Premijer ligaša Blekburna i VBA ponašali su se kao starozavetni Noje, samo ovom prilikom nisu mogli, zbog pravila igre, u timove da stave po dva pripadnika iste nacionalnosti, već samo po jednog! Rezultat – 22 nacije na prostoru 100 puta 50 metara. To, brate, nije bilo ni u Vavilonu!
A da li je moglo da se pretpostavi da će do toga jednog dana doći? Pa naravno! Klubovi najjačih liga na svetu, engleske, italijanske, španske, nemačke, odavno ne pitaju šta košta dobar fudbaler. Kako je vreme odmicalo, davalo se i šakom i kapom i za one prosečne, jer silom prilika, roditelji Ronalda, Zidana, Toresa... nisu u mogućnosti da nanovo odrađuju najbolje urađeni roditeljski domaći zadatak, a još uvek nije ozakonjeno kloniranje ljudi! Mada se šuška da se Roman Abramovič intezivno raspituje...
Kao što smo već rekli, sve je krenulo sa Apeninske čizme i kulminiralo krajem 20. veka kada je na prste jedne ruke moglo da se nabroji broj prvotimaca svakog kluba Serije A koji je imao italijanski pasoš. Posle Intera, klub koji je prednjačio u takvoj politici bio je Milan, isti onaj koji se početkom prošlog veka tome žestoko protivio, toliko da su neki morali da pobegnu i osnuju Inter. Fudbalska kuga je zatim sa Apenina prešla na Pirineje, pa na Britansko ostrvo, pa... U poslednjih desetak godina širi se neviđenom brzinom bivšim SSSR–om.
Ipak, u osnovi svega, šta reći, za sve je kriva dobra stara ljudska pohlepa, koja buja zahvaljujući ogromnoj popularnosti  najvažnije sporedne stvari na svetu uprkos krizama, ratovima, globalnom zagrevanju... Važno je osvojiti što više bodova, titula, ne ispasti iz lige, uću u ligu, privući što više gledalaca, šta već sve ne. A cena je, videlo se to najbolje, i ta da ljudi koji međusobno trče sa plastificiranom mešinom ne moraju čak ni da se razumeju. Očekujemo i registrovanje prvog vanzemaljca za FK taj i taj!
U stvari, da budemo pošteni, nije kriva samo pohlepa, već i dobri, stari Žan–Mari Bosman i „Bosmanovo pravilo“. Podsećanja radi, zahvaljujući kuknjavi tada prosečnog belgijskog fudbalera, UEFA je 1995. usvojili pravilo koji se sastoji iz dve ključne odredbe: po isteku ugovora svaki igrač je potpuno slobodan da odluči o nastavku karijere, bez obeštećenja i učešća kluba u odluci; svi igrači sa teritorije Evropske unije tretiraju se kao domaći u svakom takmičenju. I tako je sve krenulo i otišlo do đavola!
Da sve bude više nego ironično, Bosman je danas vlasnik fabrike majica i izlečeni alkoholičar. Bar da je ranije počeo da pije...


MOŽE I BEZ STRANACA
Ali da drugačijih primera ima – ima. Nabrojaćemo samo neke. Recimo, Atletik Bilbao. Od dana kad je klub osnovan, 1898. njihov crveno–beli dres nije obukao nijedan fudbaler, a da nije bio Baskijac. Dal'sa španske ili francuske strane planine, nije bitno. Bitno da je Bask! Istina, ne mogu se pohvaliti baš punom vitrinom najznačajnijih pehara, ali važan je princip, sve ostalo su nijanse.
Da upoznamo još dva junaka ove tople, ljudske priče, moramo da pređemo Atlantik: Gvadalahara nije poznata samo po tome što tamo živi najbrži miš u celom Meksiku, već se na to ime odaziva i popularni klub Gvadalahara Čivas (čim je Čivas, mora da je popularan). Strance nisu imali nikada, od osnivanja 1906, a najpopularniji su klub u zemlji, a u bogatoj istoriji najviše se ponose sa 11 titula prvaka Meksika i dva Kupa. Prošlog jula im je na otvaranju stadiona vrednog 150 miliona dolara gostovao Mančester Junajted, kojeg su preslišali 3:2. Može i bez stranaca, zar ne!
Mlađi po godini osnivanja (1964) je El Nasional iz Ekvadora, ali po pitanju stranaca verni sledbenik. Možeš da budeš Pele, ali ako nisi iz Ekvadora, džaba. Da li se takva politika isplatila, teško je reći, jer osvojili su samo tri puta šampionat, mada su rekorderi Ekvadora po broju učešća u Kupu Libertadores – 22 puta.

Nastavak na Sportski Žurnal...