Izvor: RTS, 13.Nov.2013, 13:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fudbalski “Forest Gamp”

Njegovo ime je Karlos Enrike Kajzer. On je Brazilac i najveći prevarant u istoriji fudbala. Verovatno je jedini napadač koji u 20 godina dugoj "karijeri" nije postigao nijedan gol. Privatno, bio je veliki ženskaroš i izuzetno omiljen kod saigrača.

Mnogi dečaci sanjaju da jednog dana postanu profesionalni fudbaleri, ali retko ko da postane fudbaler koji ne igra fudbal. To je bila velika želja Karlosa Enrikea Kajzera, Brazilca koji ć ostati upamćen u istoriji fudbala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kao napadač koji se fudbalom bavio 20 godina i za to vreme postigao 0 (nula) golova.

Kajzer je imao jednostavan plan - samo se trebalo sprijateljiti sa nekim "pravim" fudbalerom, a to su 80-ih bili Romario, Edmundo, Rikardo Roča, Reanto Gaučo, Branko... Svaki od njih, kada je potpisivao novi ugovor, tražio je od kluba da dovedu "perspektivnog" Kajzera na probni period od tri meseca.

Odmah po potpisivanju ugovora, Kajzer je tvdio da nije potpuno fizički spreman i da mu treba nekoliko nedelja da se "vrati u formu". Narednih mesec dana, Kajzer je danju trčao oko terena, dok se noću provodio u klubovima Rija, impresirajući žene statusom profesionalnog fudbalera.

Ipak, kad-tad je morao da se pojavi na treningu.

"Tražio sam da mi dodaju loptu, koju bih šutnuo daleko. Onda bih se uhvatio za zadnju ložu i previjao se od bolova. Sledećih 20 dana provodio bih u abulanti. Tada nije bilo magnetne rezonance, pa su morali da mi veruju", rekao je Kajzer u svojoj ispovsti Globu.

U danima "bolovanja", Kajzer je činio sve kako bi postao omiljen kod saigrača.

"U to vreme igračima je bilo zabranjeno da napuštaju hotel pre mečeva. Zato sam ja, nekoliko dana pre dolaska u hotel, iznajmljivao sobe i žene u njima. Tako da, kada su igrači stigli u hotel, nisu morali da ga napuštaju kako bi se družili sa damama", nastavio je Kajzer.

Ljudi u klubovima i doktori nisu shvatali Kajzerovu prevaru. Smatrali su ga nesrećnim čovekom i trudili se da mu pomognu. Ipak, bilo je i onih koji su prozreli njegov plan.

Početkom 90-ih, kao član Botafoga, Kajzer je sa sobom nosio veliki mobilni telefon, naravno lažni, koji je koristio za navodne razgovore sa menadžerima i klubovima u Evropi. Kajzer je pričao ne engleskom, koji u Brazilu maltene niko nije govorio u Brazilu. Međutim, jedan doktor je znao engleski jezik i shvatio je besmislenost Kajzerovih razgovora. Odlazak iz kluba bio je neminovan.

Najveći izazov u karijeri Kajzer je proživeo odlaskom u Evropu. Kao brazilski napadač postao je član francuskog Ajačija. Već na samom predstavljanju, stotine navijača došlo je na trening kako bi videlo veliko pojačanje kluba.

Nije znao šta da radi. Stari trik sa šutiranjem lopte i valjanjem od bolova, nije bila opcija. Ipak, Kajzer se brzo dosetio. Kako bi oduševio navijače, počeo je šutira lopte među njih. Tako je radio dok nije ostalo nijedne jedine lopte na terenu, pa je trener morao da održi kondicioni trening, nešto u čemu je Kajzer zapravo bio dobar.

U Francuskoj je ostao nekoliko godina, zabeležio 20 nastupa, uglavnom ulazeći sa klupe na par minuta. Na kraju karijere vratio se u Rio. Rezultat je uvek bio isti - 0 golova!
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na RTS...

RTS: Najuspešniji lažni fudbaler na svetu!