Izvor: RTS, 17.Dec.2013, 01:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbalska bajka Atletika
Ovo je sezona u kojoj bi konačno mogla biti prekinuta dominacija Reala i Barselone, u španskoj Primeri. Klub koji je izazvao fudbalske gigante je Atletiko Madrid koji nakon 16 kola deli prvo mesto sa katalonskim klubom. Iako trener Atletika Dijego Simeone izričito napominje da nisu kadnidati za titulu, "jorgandžije" iz kola u kolo ruše sve pred sobom. Titula je možda daleko ali igra Atletika je na šampionskom nivou.
Prošlog vikenda Atletiko Madrid je ispratio sa tri gola >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u mreži ekipu Valensiju, čime je i nakon 16. kola nastavio trku sa Barselonom za šampionsku titulu. Čitavu deceniju se nije dogodilo da neka ekipa može da prati pobednički tempo Reala Barselone u Primeri, još od 2004. godine kada je upravo Valensija postala šampion. Od tog doba mnogi špansko prvenstvu upoređuju sa maratonom u kojem se takmiče sjajni sprinteri i srednjeprugaši, ali samo dva maratonca mogu da završe trku.
Iako je sam trener Atletika Dijego Simone rekao da njegova ekipa i dalje ne razmišlja o tituli već samo o narednoj utakmici, mediji, ne samo na Pirinejima već i u ostatku Evrope bruje mogućnosti da upravo „jorgandžije" skinu Barsu i Real sa trona.
Pitanje je šta se ove sezone promenilo u odnosu na prošlu, osim što u ekipi Atletika nema najboljeg strelca Radamela Falkaa. Iako zvuči čudno, odgovor najbliži istini bio bi - ništa, ili makar, ništa posebno. Izabranici Dijega Simeonea su samo iskusniji i zreliji u odnosu na sezonu pre, što će možda biti od suštinske važnosti u borbi za tron.
Ne može se reći da je Atletiko doveo neko senzacionalno pojačanje, ali je Simeone sjajno procenio da bi Dijego Košta mogao da zameni Falkaa u napadu. Argentinski stručnjak se nije prevario jer je Košta trenutno najbolji strelac lige, zajedno sa Kristijanom Ronaldom. Obojica igrača do sada su postigla po 17 pogodaka. Košta predstavlja udarnu iglu ubojitog napada Madriđana koji su u dosadašnjih 16 mečeva postigli 43 gola, samo gol manje od Barselone. Madriđani su primili samo devet golova, jedan manje od Katalonaca i u ovom trenutku imaju najbolju odbranu u ligi.
U ovom trenutku Atletiko, pored Barsine „tika-taka" filozofije, verovatno ima i najčistiji izgrađen fudbalski identitet u španskom prvenstvu. Visok presing, jak tempo i laka transformacije iz defanzive u ofanzivu samo su neke od prepoznatljivih odlika Madriđana.
Kreativna sredina terena sa Tijagom, Gabijem, Kokeom i Turanom za sada je nerešiva enigma za protivnike. Košta i Vilja u napadu su samo krem na torti Atletika. Dvojica igrača predstavljaju i prvi bedem odbrane jer, kako je ranije pomenuto, od njih kreće presing na zadnju liniju protivnika. Atraktivnu igru prati sjajna odbrana sa Godinom, Mirandom, Huanfranom i Felipeom u zadnjoj liniji. Za razliku od Barselone, koja posedom lopte ne daje protivniku šanse za ozbiljnije napade, odbrana Atletika se kalila i u mečevima u kojima je bilo trenutaka kada su „jorgandžije" u podređenom položaju. U prvenstvu samo je Almerija uspela da dva puta na meču zatrese mrežu Atletika, ostali timovi davali su jedan, ili nijedan gol. Posebnu sigurnost odbrani Atletika uliva sjajni golman Kurtoa. Čak su i u jedinom porazu u šampionatu, od Espanjola „jorgandžije" primile samo jedan pogodak. U prvenstvu kakvo je špansko veliki je podvig primati nešto više od pola gola po meču.
Fudbalski stručnjaci na Pirineija kažu da Real i Barselona imaju kvalitetnije pojedince, ali da u ovom trenutku Atletiko možda ima najbolji tim u ligi. Igrači sami već „čitaju" saigrače kada se lopta dodaje u prazan prostor, kretanje i pozicioniranje su veoma precizni i u napadu i odbrani. Jasno se vidi da trenutna igra Atletika nije samo nalet dobre forme, već da je plod dugog kvalitetnog rada.
Sada dolazimo do možda i najjače karike koja drži tim na okupu. Trener Dijego Simeone pokretač je „renesanse" na Vinsente Kalderonu. Pre Simeonea Atletiko je iz sezone u sezonu igrao promenjivo, imao je partije pa i sezone od sjaja do očaja. Od dolaska Simeonea madridski „crveno-beli" se sve više profilišu kao treći tim u Primeri.
Izjavom: „Nisu bitna imena, važan je naporan rad", Dijego Simeone je jasno stavio do znanja kakvom će se fudbalskom filozofijom rukovoditi. Argentinski stručnjak se prošle sezone mirno oprostio od Falkaa koji je za nešto manje od 60 miliona evra prodat Monaku. Atletiko Madrid je i pored velikih prihoda klub koji se nalazi pola milijardi evra u minusu, tako da su odlasci najboljih igrača nešto sa čime će svaki trener morati da se nosi.
I kada su svi mislili da će se Atletikova „kula od karata" srušiti, ove sezone iskočio je Košta koji je na putu da prevaziđe Falkaa. Kao što su ranije kompenzovani odlasci Toresa, Suareza, Kuna Aguera, i Forlana, tako se ove sezone ne oseća odlazak prošlogodišnjeg najboljeg igrača. Sistem koji je u Atletiku već postojao ranije, Simeone je sada unapredio i doveo do toga da je odkazak bilo kog igrača nadoknadiv.
Čini se da je Simeone i najbolje shvatio surovu realnost španske lige u kojoj dva tima po kvalitetu, bogatstvu i svim drugim resursima (fudbalskim i nefudbalskim) odskaču od ostatka lige. Igrati prvenstvo u kojem od starta znaš da klub neće da se bori za titulu (odnosno da će rano završiti šampionsku trku), činjenica je na koju se naviklo dosta bivših šampiona u Španiji.
Na prvi pogled izgleda da se i Simeone pomirio sa tom činjenicom jer je u svim izjavama izričito naglašavao da Atletiko Madrid nije kandidat za titulu. On je špansko prvnestvo nazvao dosadnim, naglasivši činjenicu da niko osim dva kluba ne može ni da se približi borbi za titulu. Nakon svake pobede, jedno od prvih pitanja novinara je da li je Atletiko kandidat za titulu i svaki put Simeoneov odgovor je - „Ne". Simeone čini se još nije popustio pod pritiskom medija i javnosti i ne daje optimistične izjave.
U današnje vreme retko ćete naći trenera koji na taj način govori o šansama svoje ekipe, jer nije ni pedagoški da se trener od starta oprašta od trofeja. Iako bi takve izjave trenera uništile samopouzdanje kod igrača, u slučaju Atletika daju obrnute rezulztate. Simeone je konstantnim ponavljanjem da nisu kandidati za titulu skinuo psihološki pritisak sa svojih fudbalera, što je rezultiralo igrom bez grča na terenu. Sam Simeone je jednom rekao da će ekipu skupo koštati ukoliko bude počela da se zanosi pričama o tituli i skidanju Barse sa trona.
Na terenu sve deluje lako, Atletiko igra lepršavo i efikasno, maksimalno fokusirano. Klub iz Madrida nema takvu reputaciju kao što ima Barselona, da mnogi protivnici od straha još u svlačionici izgube meč. Madridski „crveno-beli" još uvek nisu dosegli taj nivo da ih drugi percipiraju kao surovu mašinu za pobeđivanje. Upravo zbog toga su sve pobede, posebno one najubedljivije, protiv Rajo Valjekana i Betisa od 5:0, protiv Hetafea 7:0, pa i ova poslednja protiv Valensije od 3:0 imjle veliki značaj jer ti klubovi nemaju urođeni strah od ovog madridskog kluba kao što imaju protiv Reala i Barselone.
Kao najveći nedostatak Atletika u trci za titulu navodi se „kratka klupa". Mnogi smatraju da će prvom većom povredom nekog od ključnih igrača i igra Simeonovih izabranika početi da se raspada. Ovo može da bude tačno, ali imajući u vidu sistem igre već postoji, čini se da bi svačiji izostanak, pa čak i Dijega Košte, mogao da bude kompenzovan. U krajnjem slučaju, uskoro će pauza u prvenstvu i prelazni rok, tako da ima prostora da tim Atletika dobije na dubini.
Ono što je posebno privuklo pažnju mnogima je utisak da najvažnijim igračima Atletika ovaj klub nije više samo odskočna daska za odlazak dalje. Kada je Liverpul letos ponudio Atletiku 25 miliona evra za Dijega Koštu, čime je aktivirao transfer klauzulu i igraču ponudio trostruko veću platu, napadač Madriđana je odbio. Mnogi njegovi prethodnici nisu slično razmišljali, ali Košta se opredelio da ostane u klubu uz novi ugovor koji mu je doneo veća primanja, manja od onih koja mu je ponudio Liverpul.
Slično su učinili i Koke, Huanfran i Turan, koji su i pored unostnih ponuda produžili ugovor sa klubom. Sve ovo nagoveštava da bi Atletiko, ako ne u ovoj, onda u nekoj od narednih sezona, mogao da bude ravnopravan rival Realu i Barsi. Dosadašnji deo sezone pokazao je da su klub i trener Simeone na putu da pronađu formulu kojom bi parirali najbogatijima.
Atletiko je klub koji se nalazi u poziciji Davida koji se bori protiv dva Golijata. Dok svi drugi pričaju o šampionskim šansama Atletika, trener Simeone priča samo o narednoj utakmici. Taj naredni meč se igra 21. decembra protiv Levantea. I posle ove utakmice, kako god se ona završila, za madridske „crveno-bele" biće bitan samo onaj sledeći meč.
Pogledaj vesti o: Fudbal
