Izvor: Politika, 14.Maj.2010, 00:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbal, srpski, argentinski, gladijatorski
Nikola Savić sa još četvoro naših umetnika učestvuje na međunarodnoj izložbi povodom Svetskog prvenstva u fudbalu
Reč Fifa me je uvek asocirala na moje nekadašnje komšije Fredija i Tonija Maravića koji su živeli sa mnom na Banovom brdu. Njihov otac, poznati fudbaler, radio je za Fifu i onda smo imali priliku da gledamo originalni Maradonin dres i šta sve ne ostalo. Zbog toga smo svi igrali fudbal kao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo na Mundijalu – kaže Nikola Savić, beogradski umetnik, koji više od deset godina živi i stvara u Londonu, i koji će sa još četiri naša umetnika predstavljati Srbiju na velikoj izložbi povodom Svetskog prvenstva u Južnoafričkoj Republici.
Svi su tada, priča Nikola Savić, jurili dresove iz inostranstva „le coq sportif” lopte, „umbro” dresove i ostale sportske rekvizite najpoznatijih reprezentacija i klubova.
To malo parče parka na Banovom brdu bilo je ranih osamdesetih pravi vizuelni šok. Mogli ste da vidite na nama argentinske dresove, dresove Juventusa, Aston vile, Totenhema, Čelsija, Liverpula, a o fudbalerima da i ne govorimo. Fudbalska lopta je bila nešto što je bilo skroz normalno da se ima i da se, naravno, igra po betonu bez obzira na to što se plastifikacija fudbala uništava. Poruka je bila – „ma široko”, kaže Savić.
Internacionalna izložba održaće se u Južnoafričkoj Republici, a potom i u svim zemljama koje su se kvalifikovale za Svetsko prvenstvo u fudbalu. Srpsku „umetničku reprezentaciju“ čine još i Mrđan Bajić, Selena Vicković, Ljiljana Drezga i Marko Gavrilović.
U početku bez jasne ideje o tome šta bi ovim povodom trebalo uraditi, beogradski slikar odlučuje da ceo koncept prilagodi savremenom kontekstu.
– Shvatio sam da ja već imam neku praviziju nastalu na osnovu posmatranja mnogobrojnih radova na teme olimpijade ili svetskih kupova, a koje smo mi mlađi umetnici u Beogradu zvali „sportiko” u sarkastičnom smislu. Prisetio sam se tog klišea koji nije naročito zanimljiv i shvatio da treba da uradim nešto što je skroz drugačije i što će na kraju prikazati ceo koncept slike za „sportski događaj” u novom svetlu – kaže Savić, koji uporedo radi i na novoj seriji slika na čeliku koje će predstaviti na nekoliko grupnih londonskih izložbi.
Na slici ovog umetnika nema klasične prezentacije fudbalskog terena i golova, fudbalera i golmana, jer, kao što kaže, fudbal se danas pretvorio u mnogo šta što nema veze sa igrom. Na primer, koliko ko zarađuje? Ko mu je sponzor? Da li je bio igrač lige? Koliko je golova dao? Da li prelazi u drugi klub ove sezone ili ostaje za više para?
– U tom smislu sam shvatio da je fudbalsko takmičenje danas dosta izmešano sa raznim atributima koji nisu bili toliko deo sporta do recimo početka sedamdesetih. Onda mi je bilo interesantno da to sve povežem sa konceptom postmodernog stanja slike koja više nije objekat nego je postala postobjekat, figuracija, dekoracija, i šta sve ne još. Shvatio sam da je sve skroz-naskroz izmešano na obe strane i bilo je uživanje uklopiti sve te „gladijatorske elemente” sa mojim biomorfnim formama i južnoafričkom loptom koja naivno ulazi u mrežu interesa, dopinga i uzroka kopija pobede i imperijalizma – kaže Nikola Savić, na čijoj slici, kao što objašnjava ovaj umetnik, Srbija objedinjuje i zemlje kao što su Argentina, Južnoafrička Republika, Brazil, ali i pojmove i kontekste kao što su savremeno, pobeda, vera, ulaz, izlaz, kriza, uvaljivanje, bežanje, vraćanje, šareno i uzvišeno.
– To je savremena Srbija, to je naša pobeda. Ukoliko Antić ne bude defanzivan kao protiv Francuza u Beogradu, možemo da se nadamo i ovom poslednjem – ističe Nikola Savić.
M. Đorđević
[objavljeno: 14.05.2010.]
