Izvor: Vesti-online.com, 29.Maj.2017, 01:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fudbal pre lutke

Kažu da sam prvo potrčala za loptom, pa prohodala. Ovako razgovor za "Vesti" počinje fudbalski trener Danijela Đukanović Blagojević. - Roditeljima je u startu bilo jasno da sam sportski tip.

Izbegavali ste lutke?

- Od treće godine sam sa ocem na treninzima i utakmicama. Igrala sam basket i fudbal sa drugovima. Satima... Lutke me nikada nisu privlačile.

Presudan detalj?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
- Devojčice su u školi dobile odbojkašku loptu. Dečaci fudbal i naravno da sam bila sa njima. Nastavnik me ukorio:

"Hoćeš da te neko polomi"?!

Kako ste reagovali?

- Kada je nastavnik Laza video kako "pikam" pitao me je:

"Čija si ti"?

Ponosno sam rekla - Nebojše Đukanovića. Otelo mu se:

"Aaaaa, znači ti si Đukina"!

Danijelin otac bio je fudbaler Rada, kasnije trener u Lazarevcu i okolini, valjevskom Krušiku, savezni sudija... Od njega je nasledila ljubav prema fudbalu.

- Tati dugujem zahvalnost, ali presudna je bila moja upornost i ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Pored košarke i odbojke falimo mi je "nešto". Onda je pojavio Darko Stojanović, nekada jedan od naših najboljih fudbalskih sudija, sa pitanjem:

"Hoćeš da osnujemo ženski fudbalski klub?"

Mojoj sreći nije bilo kraja! Konačno sam mogla da treniram magičnu igru.

Pamtite li prvu utakmica?

- Protiv dečaka Borca. Prođem od našeg gola i sa 17 metara "zabodem" u 90 stepeni školskom drugu! Manje je važno što smo izgubili sa 10:1. Kasnije sam prešla u golmanske vode. Utakmicu je sudio, ispostaviće se, budući suprug koji je takođe trener u mlađim kategorijama Kolubare.

Otkud među stativama?

- Odem da gledam trening u hali, stanem na gol tek da učestvujem. Odjednom, proradi neka unutrašnja sila i kažem sebi: Hoću da branim!

Lazarevac nije jedina destinacija tokom karijere?

- Trenirala sam u Šapcu sa poznatim golmanom Stepandićem koji nije krenuo košarkaškim stazama u kojima je bio njegov otac. Vratila sam se u Lazarevac. Brak, dete, pa ŽFK Obilić gde sam počela rad sa golmanima. Bila sam deo trenerske ekipe u FSS i FSB, imala sam privatnu školu golmana, a sada klub FK Real 28. Oduvek sam želela da posedujem nešto svoje. Radim sa 30 dečaka 2009. i 2010. godište i u Realu imam pomoćnika, a u FK Kolubara vodim 2007. godište, sama bez ičije pomoći. Imamo odlične uslove i veliku podršku kluba i supruga Đorđa. Redovno učestvujem na kampu "Igraj za Srbiju."

Da li Real 28 ima takmičarske kategorije?

- Članovi smo liga mlađih kategorija u FS Beograda. Predpetlići U7 takmiče se sa velikim uspehom u dve grupe. U jednoj posle tri kola imamo maksimalan broj bodova i gol razliku 29:1!

San svakog sportitiste i trenera je odlazak preko granice. Danijela nije daleko od cilja.

- U pregovorima sam za odlazak u Kinu. U stvari, dogovor je postignut, samo se čekaju papiri. Veliki broj trenera iz Srbije odlazi u najmnogoljudniju zemlju gde tamošnje dečake i devojčice uči prvim koracima u okviru programa razvoja igre u koju enormno ulažu.

Za igračkih dana Danijela je imala primamljivu ponudu.

- Stigla je iz Grčke. Odložim odlazak i baš tada povredim leđa. Nije mi se dalo da ostvarim inostrani angažman. Bar sam te 2008. završila B licencu, jedina devojka među 38 muškaraca. Sledeći korak je A licenca, pa naravno profi.

Nastavak na Vesti-online.com...