Izvor: Radio 021, 04.Okt.2019, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbal bez pardona
Crvena zvezda se iskoristila nastupom u Ligi šampiona da cenu ulaznica izuzetno povisi, a od fudbalske javnosti zatraži podršku kako bi se broj stranih igrača u srpskim klubovima sa četiri povećao na osam.
Piše: Živan Lazić
Bilo je uzbudljivo u utorak veče na Marakani; srpski prvak je sa dva gola u četiri poslednja minuta uspeo savladati Olimpijakos i tako ostvario prvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pobedu u grupnoj fazi Lige šampiona.
Kako su međusobni rezultati drugih rivala u prva dva kola išli Beograđanima na ruku, odjednom se pokazalo da ni prolazak dalje, do pre koji dan misaona imenica, nije nemoguć.
Koliko vredi Zvezda
Među fudbalskim svetom je rašireno mišljenje da današnja generacija najpopularnijeg kluba nije posebno kvalitetna. No, koliko stvarno vrede momci u crveno- belim dresovima videće se već sredinom oktobra u susretu protiv ove jeseni neuverljivog Totenhema, a definitivno početkom decembra kada se završi grupna faza.
Ipak, Zvezda se potrudila da uzbuđenja bude i van fudbalskog terena, i to i pre i nakon meča sa grčkim šampionom. Uprava kluba je odlučila da cene ulaznica budu baš visoke, "paprene".
Prvo su cene pretplatnih karti za sva tri susreta grupne faze LŠ na Marakani povećane, a potom je usledio šok. Cene pojedinačnih ulaznica za susret sa Olimpijakosom su iznosile od 6 do 20 hiljada dinara.
Preskupe ulaznice
Čule su se zamerke da je previsoko za srpske prilike, da time srpski šampion sa stadiona tera upravo najvernije.
U javnosti je iznet podatak da je Totenhem za susret sa Zvezdom cene ulaznica odredio u rasponu od 35 do 85 evra, tj. između četiri i deset hiljada dinara, pri čemu mlađi od osamnaest i stariji od šezdesetipet godina mogu utakmicu odgledati i za dve do tri i po hiljade, zavisno sa koje tribine žele posmatrati meč.
Kada se zna da je prosečna neto plata u Beogradu oko 700, a u Londonu 3.600 evra, ulaznica za mečeve na Marakani deluje basnoslovno skupo.
Neuverljivo opravdanje
Publika je, ipak, zagrizla udicu. Jeste da su tribine na stadionu bile vidljivo proređene, što se ranije nije dešavalo na jačim Zvezdinim utakmicama u LŠ, ali i tridesetak hiljada posetilaca je dobra, odlična poseta.
Generalni direktor kluba Zvezdan Terzić neuverljivo je pokušao opravdati visoke cene podatkom da je beogradskom timu za jednogodišnje funkcionisanje neophodno minimalno jedanaest miliona evra. Naravno, tu je i dug, sada sveden na cirka dvadesetak miliona.
Ipak, samo za ulazak u grupnu fazu LŠ, Zvezda je od UEFA dobila oko osamnaest miliona, pri čemu će stići još dosta novca iz Kuće fudbala u Cirihu; koliko zavisiće od plasmana i broja pobeda našeg prvaka.
Bogati kolo vode
Ne samo vrhunski, fudbal je odavno postao profesionalan, dok najbolji evropski klubovi kreiraju takva pravila takmičenja, kupovine fudbalera, da se jedino bogati mogu nadmetati. U fudbalskom umeću, ali i u pratećem biznisu.
Najpopularniji sport odavno nije samo igra, već i visokoprofitabilan posao zasnovan na zabavi višemilionske mase poklonika. U takvom poslu nema pardona, ni prema publici.
Međutim, moglo bi se postaviti pitanje ima li rezona da država Srbija pomaže najbolje fudbalske klubove, u potpunosti i do surovosti usmerene na profit. Imaju priliku da na evropskoj sceni profitiraju desetine miliona evra svake sezone, a u nas se decenijama finansiraju o trošku svih građana.
Zašto država finansira
Naravno da država retko kada daje direktno iz budžeta. Ali, teško da bi Telekom ili Komercijalna banka, u kojima država ima većinsko vlasništvo, svake godine izdvajali milione i milione evra da za takav potez ne stigne preporuka državnog vrha.
Predsednik Vučić je, uostalom, i obećao da će obelodaniti koliko obilato država pomaže dva najveća ovdašnja kluba, Zvezdu i Partizan. Na ispunjenje rečenog, doduše, još čekamo.
Četiri ili osam stranaca
Dan nakon sportske fešte, osokoljena sa tri osvojena boda, Zvezda se oglasila predlogom da ubuduće u domaćim klubovima broj dopuštenih stranih igrača bude osam, a ne četiri kao što je poslednjih godina.
Nije teško shvatiti da je za internacionalne uspehe potrebo imati što bolje igrače, lakše ih je naći na međunarodnom, mnogo širem tržištu nego što je domaće. Može se očekivati da će i drugi srpski klubovi ispostaviti sličan zahtev u nameri da uspeju na međunarodnoj sceni.
Međutim, teško da se po ovom pitanju interes FS Srbije, pogotovo fudbalske javnosti, poklapa sa Zvezdinim. Povećanje broja stranaca u domaćim timovima znači manje domaćih igrača.
Posebno se talentovanim mlađim fudbalerima u takvim prlikama umanjuje mogućnost da nastupaju među prvih jedanaest, pa čak ni među šesnaest igrača koliko ih ima na terenu, sa rezervama na klupi.
Reprezentacija skrajnuta
Time bi se usporio, često i onemogućio razvoj domaćih igrača. Reprezentacija bi trpela.
I ovako smo neprimetni, u proseku nastupamo na svakom trećem svetskom prvenstvu, i to bez iole zapaženijeg rezultata. Slično je i na kontinentalnim prvenstvima. Kao što nije dobro u potpunosti se zatvoriti i ne dopustiti niti jednog stranog igrača, još je gore oslanjati se samo na fudbalere dovedene sa raznih meredijana.
No, u ovom slučaju interesi vodećih klubova sa jedne, te reprezentacije Srbije i najšire javnosti sa druge strane se ne podudaraju. Na fudbalskim čelnicima, i u Savezu i u vodećim klubovima, je da fudbalske dileme sagledavaju ne samo iz sopstvene, već i iz perspektive drugih, pa i rivala, i iznađu po obe strane prihvatljivo rešenja.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
