Izvor: Politika, 05.Nov.2013, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbal bez igre
Poslednji „večiti derbi” je najočiglednije pokazao da se zarad današnjeg boda zapostavlja igra, pa zato ne treba da čudi što su i timovi iz Đumrija ili Vestmanejara tvrd orah za naše
U subotnjoj utakmici između Crvene zvezde i Partizana pobeda je bila važnija od svega. Tako siromašnu igru u tom susretu obrazlažu treneri, igrači, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznavaoci fudbala i prilika u njemu.
I bez toga nam je to jasno. Beleži se samo rezultat, pamti se samo rezultat, nagrade se daju samo na osnovu rezultata, titula zavisi samo od rezultata… Za dobru igru se ništa ne dobija.
Zato su na ceni borbeni i izdržljivi fudbaleri. Kao i treneri koji veštije stavljaju klipove u protivničke točkove, nego što uče svoju ekipu da bravurozno vozi.
Od najveće svetkovine srpskog fudbala, kako veličamo susrete „crveno-belih” i „crno-belih”, više niko stvarno ne očekuje igru za pamćenje. Više se računa na to da će „oni” da naprave grešku, nego da ćemo „mi” da stvorimo šansu.
Poslednji „večiti derbi” je najočitiji primer za to. Autogol, postignut u potpuno bezopasnoj situaciji, odlučio je ishod. Da ga je dao neki „klinac”, lako bi se to objasnilo njegovim neiskustvom. Ali, to je uradio najstariji fudbaler na igralištu.
Igrači su, istina, uložili ogroman napor da postignu rezultat kakav im odgovara (jedni da sačuvaju 1:0, drugi da izjednače). Međutim, fudbalsko umeće, kakvo se očekuje od klubova s imenom kakvo imaju Crvena zvezda i Partizan, nije pokazano.
Ne može da se zameri trenerima što su se opredelili za takvu taktiku. Ne može da se zameri ni fudbalerima što se nisu izdigli iznad toga. Ne može da se zameri ni upravama što sve ocenjuju kroz bod… Takve su okolnosti, takvo je vreme.
Ali, dok klupska rukovodstva, a sa njim i javnost, naročito mediji, ne gledaju dalje od današnje utakmice imaće naš fudbal sve manje igrača, a sve više boraca. Sve manje, kad je reč o trenerima, stvaralaca, a sve više zanatlija.
Da prihvatimo da su Crvenoj zvezdi i Partizanu bodovi u međusobnoj utakmici važniji od lepe igre. Ali, kada je to bilo drugačije?
Bilo protiv koga da igraju, ne samo oni, nego i svi ostali naši klubovi, uvek je isto. Važna je samo pobeda (ili bodovi).
Pošto se ovakve utakmice ne koriste da se razvija igra, da se vidi napredak u odnosu na početak sezone ili kraj prošle, onda se godinama tapka u mestu. Zato ne treba da iznenađuje što su timovi iz Đumrija (Azerbejdžan) ili Vestmanejara (Island) tvrd orah za Partizan i Crvenu zvezdu. Tako će biti i narednih godina, ako se ne podigne nivo igre naših ekipa.
Često kao opravdanje za to čujemo da „danas svi igraju fudbal”. Da, ali zašto drugi napreduju, a mi ne?
Između ostalo i zbog toga što „večiti derbi” odavno ne shvatamo kao događaj na kome treba da se prikaže najveće fudbalsko umeće. Da li će bodove da osvoji ovaj ili onaj tim to je već druga priča.
Na taj način fudbalski derbi počinje da podseća na onaj po kome je i dobio ime – na glavnu trku u konjičkoj sezoni. Jer, tamo su presudni: snaga, brzina, izdržljivost…
Fudbalska utakmica, ipak, nije trka. Ona je igra u kojoj ima mesta i za trkače, i za borce, i za izdržljive, ali u kojoj ćemo bez igrača, onih koje su nekada opisivali kao fudbalske velemajstore, mađioničare, znalce i slično, da se radujemo pobedama tamo, gde neko od naših mora da pobedi.
A kad naiđemo na strance, onda beremo kožu na šiljak.
Ivan Cvetković
objavljeno: 06.11.2013
Pogledaj vesti o: Fudbal, Zvezda - Partizan, Partizan
