Izvor: B92, 15.Apr.2021, 19:02
Fudbal, Liverpul i Hilzboro: Pet stvari koje su dovele do tragedije
Na današnji dan 1989. na stadionu u Šefildu poginulo je 96 navijača Liverpula uoči utakmice sa Notingem Forestom.
U katastrofi na stadionu Hilzboro u Šefildu 1989. godine poginulo je 96 navijača, ali je istraga pokazala da su ove smrti mogle da budu izbegnute da odgovorni nisu napravili veliki broj grešaka.
BBC Njuz se ovom prilikom osvrće na neke od ključnih odluka i propusta.
Pola sata pre početka utakmice, prilaz tribini Lepings Lejn je već bio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zakrčen.
Deset hiljada i sto navijača sa kartama za stajanje je trebalo da uđe na stadion kroz sedam kapija, a u 14.30 manje od polovine ih je bilo unutra.
Kako su novi navijači pristizali, gužva na ulazu je postajala sve gora - što je dovelo do sudbinske greške i odluke da se kapije širom otvore.
Istraga je pokazala da je ova odluka bila rezultat nekoliko pogrešnih procena.
Kada je kapija C bila otvorena, većina navijača je krenula tunelom ka centralnom sektoru, stvarajući tako fatalnu gužvu.
U svakom slučaju, da je tunel bio zatvoren, navijači bi se podelili i krenuli ka praznijim sektorima, tvrdilo se u istrazi.
Ovo je bio oproban metod kojim se ograničavao pristup centralnoj tribini i koji je i ranije bio korišćen tokom polufinala FA Kupa 1988. godine.
Dakenfild je priznao da je "njegov propust da zatvori tunel bio direktan uzrok smrti 96 navijača".
Komisija je ustanovila da je on imao najmanje tri minuta da "razmotri sve konsekvence" svoje odluke da otvori kapije.
Bilo kako bilo, Dakenfild je priznao da nije ni razmišljao o zatvaranju kapija, već da se "zablokirao usled pritiska pod kojim se našao".
Kao olakšavajuću okolnost on je naveo da se rukovodio ,,manjkavim" policijskim naređenjima, koja nisu ni pominjala mogućnost zatvaranja tunela.
Lord Tejlor u svom izveštaju o katastrofi iz 1990. godine napominje da je prava "nesreća" bila činjenica da "policajci koji su tog dana bili na dužnosti nisu ni znali za zatvaranje tunela 1988. godine".
U svakom slučaju, Nezavisna istražna komisija smatra da su i Dakenfild i njegov prethodnik Brajan Mol bili svesni da je tunel mogao da bude iskorišćen "za prevenciju gužve".
Lord Tejlor svoj izveštaj iz 1990. završava tvrdnjom da je previd koji je doveo do toga da tunel ne bude zatvoren bio "fatalna greška".
Originalna policijska istraga je takođe zaključila da će "propust da se predvidi da će se navijači koji su ušli kroz kapiju C naći u zamci, imati direktan uticaj na katastrofu".
Komisija je utvrdila i da su komandiri jedinica morali da dobiju naređenje da zatvore centralni tunel i da je nedostatak takve komande doprineo kobnom događaju na tribinama.
3. Neodlaganje početka utakmice
Kao komandir, Dejvid Dakenfild je imao tu moć da odloži početak utakmice u interesu bezbednosti posetilaca.
Oko 14.30, TV monitori u policijskoj kontrolnoj sobi su jasno prikazivali kako gužva postaje sve veća na Lepings Lejnu.
Ali posle konsultacije sa svojim zamenikom Bernardom Marejem, Dakenfild je odlučio da utakmica može da počne u predviđeno vreme.
Tokom istrage koja je usledila, Dakenfild je rekao kako sada shvata da je trebalo da odloži početak utakmice.
Policijski starešina Rodžer Maršal, koji je bio pozicioniran na ulazu na Lepings Lejn, rekao je komisiji da "iskreno žali" zbog toga što nije zahtevao odlaganje početka utakmice.
On se složio da bi to ublažilo "anksioznost i frustraciju" navijača koji su pokušavali da uđu na stadion.
Ovakva odluka je, prema Tejlorovoj istrazi, bila uvod u katastrofu.
Lord Tejlor je zaključio da je, u skladu sa situacijom koja je postajala sve opasnija, "bezbednost posetilaca morala da buda osnovna preokupacija".
Početak utakmice je trebalo da bude odložen i to bi dalo vremena da se pritisak na okretnicama smanji, rekao je on.
Glen Kirton, portparol Fudbalskog saveza 1989. godine, je rekao istražiteljima da je on potegao pitanje odlaganja početka meča sa sekretarom Šefild Venzdeja Gremom Makrelom.
On je rekao da je pitao Makrela da li, s obzirom na 20.000 ljudi koji su još uvek bili ispred stadiona, policija može da zahteva odlaganje početka utakmice.
On je izjavio da mu je bilo rečeno da "oni to ne vole zbog potencijalnih problema na kraju meča i odlaskom navijača sa stadiona".
U svakom slučaju, Makrel negira da je imao bilo kakvu komunikaciju o mogućem odlaganju meča sa Kirtonom.
On je komisiji rekao i da je to bio "problem koji je policija morala da reši".
Kazao da je odluku o kašnjenju početka morao da donese komandir policije".
Dakenfild je prethodno rekao Tejlorovoj istražnoj komisiji da je odlaganje moglo da se naloži samo u slučaju "da je postojao bitan spoljni faktor, kao što je magla ili zagušenje na auto-putu, a ne situacija u kojoj su navijači zakasnili sa dolaskom, pa makar i u velikom broju".
Međutim, dve godine pre toga početak utakmice je bio odložen: 1987. godine je start polufinalne utakmice bio pomeren za 15 minuta baš zbog navijača koji su kasno pristigli pred stadion.
U izveštaju istražne komisije stoji da je, "u trenutku dok su timovi istrčavali na teren na vreme za početak u 15.00, publika već počela da navija, a da su se u isto vreme čuli i krici sa centralne tribine".
U 15.06 meč je bio prekinut kada je jedan policajac ušao na teren.
Originalna istraga se nije bavila reakcijom hitnih službi jer je mrtvozornik, dr Stefan Poper, doneo kontroverznu odluku da odbaci sve dokaze prikupljene nakon 15.15 tog dana.
Njegova odluka, koja je kasnije preinačena, je bila doneta na osnovu pogrešne pretpostavke da su u tom trenutku sve žrtve već bile mrtve ili sa fatalnim povredama.
U svakom slučaju, u nastavku istrage je utvrđeno da je reakcija hitnih službi bila "tragično neadekvatna".
Dejvid Vitmor, ekspert za ovakve situacije, je kritikovao starešinu ambulantnog tima, Pola Izona, zbog toga što je propustio da obrati pažnju na dešavanja u kritičnim sektorima, iako se pred njegovim očima odvijala velika katastrofa.
Albert Pejdž, šef hitne pomoći Južnog Jorkšira, rekao je da je Izon predstavljao i "oči i uši" njegove službe na samom stadionu.
Ipak, rekao je i da nije bio svestan da su gledaoci bili praktično zgnječeni.
On je priznao da je "propustio da prikladno proceni situaciju", kao i da je "propustio da proglasi opštu opasnost na vreme".
Takođe, rekao je i da njegov radio nije funkcionisao tog trenutka.
Kada je bio upitan da li se setio da pozove obližnje bolnice, on je rekao da je pretpostavio da će to da uradi kontrolna soba hitne pomoći.
Dok je reakcija ambulantne službe izostajala, dobrovoljci iz bolnice Sent Džon su se "ponašali mnogo bolje" od svojih kolega i momentalno su počeli da pomažu žrtvama, rekao je Vitmor.
Bilo je tu "dosta neslaganja i propusta" u komunikaciji između dve hitne pomoći, dodaje on.
Alat za sečenje, koji je iz policijske garaže zatražen u 15.10, je stigao tek kada su svi povređeni već bili evakuisani.
Jedan od doktora koji je pomagao povređenim navijačima na samom terenu, tražio je od policije boce sa kiseonikom ne bi li oživeo povređenog navijača.
Boca koja mu je donesena je bila prazna, rečeno je istražnoj komisiji.
Profesor Džon Ešton, ekspert za javno zdravlje koji je prisustvovao utakmici kao navijač Liverpula, rekao je komisiji da je on radio procenu povređenih i žrtava iza tribine Lepings Lejn, jer nije bilo nikog drugog ko bi se prihvatio toga.
"Bilo je haotično", rekao je. "Bilo je mnogo žrtava, bilo je tu i nešto policije, ali zdravstvenih radnika nije bilo nigde".
Najmanje jedan navijač koji je stradao je mogao da bude spasen da mu je bila ukazana lekarska pomoć.
Džesmit Soar, stručnjak za reanimaciju, rekao je da je pravovremena intervencija, pre nego što je nastupilo srčani zastoj, mogla da spasi život Džejmsu Aspinalu, sinu Margaret Aspinal koja danas predvodi kampanju sećanja na žrtve.
Nakon zahteva policije za "flotom ambulantnih kola" u 15.06, 42 vozila su stigla ispred stadiona, ali sam pristup terenu je bio odlagan jer je policija saopštila da ima "probleme sa gužvom".
Postojao je "nedostatak bazičnih instrumenata za spasavanje života na samom terenu, gde su bili neophodni", stoji u izveštaju istražne komisije.
Samo dva ambulantna vozila su stigla do dela terena ispod same tribine Lepings Lejn.
Od 96 preminulih, samo je njih 14 bilo i primljeno u bolnicu.
Gospodin Izon nije izvestio o katastrofalnom incidentu sve do 15.22.
Šef hitne pomoći Albert Pejdž je rekao da je ovo bilo "preveliko" kašnjenje.
On je kritikovao Izona zbog toga što nije uspeo da proceni situaciju i što je prioritet davao žrtvi sa slomljenom nogom.
Pejdž je kazao kako je u početku mislio da je reakcija medicinskog tima bila "brza i efikasna", ali da su ga saslušanja tokom istrage ubedila da revidira taj svoj stav.
"Mislim da je najslabija tačka bila kasni poziv za pomoć i procena medicinskog osoblja na licu mesta koja je bila posledica policijskih izveštaja da se na stadionu dešava upad navijača na teren", rekao je on.
Komisija je zaključila da je brza reakcija službi za hitnu pomoć izostala zbog kašnjenja same policije da proglasi vanrednu situaciju.
Utvrđeno je i da je hitna pomoć propustila da prepozna pravu prirodu problema na tribini Lepings Lejn.
Hilzboro je 1989. godine bio smatran jednim od najmodernijih stadiona u Engleskoj.
Bilo je određeno da se na njemu odigraju polufinala FA Kupa 1981, 1987. i 1988. godine.
Posedovao je hvaljeni i moderni CCTV sistem kamera i okretnice na kapijama koje su regulisale i brojale navijače koji su ulazili na tribine.
Pa ipak, tu je nekoliko puta došlo do opasnih incidenata. Komisiji je rečeno da je jedan od tih incidenata iz 1981. bio "za dlaku" izbegnut.
Svejedno, lekcije o nebezbednoj prirodi tribina nisu bile naučene.
Pogledajte video - kako je svet plakao zbog smrti Dijega Maradone
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Fudbal
