Izvor: Politika, 19.Maj.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đorić nije kriv
Kakva je svrha da kadetsku reprezentaciju vodi trener penzionerskog uzrasta i od malog šampionata u Beogradu (sa širom okolinom)
Evropsko fudbalsko prvenstvo za kadete u našoj zemlji je bilo i prošlo. Za razliku od takmičenja za seniore na ovakvim šampionatima plasman ne bi trebalo da bude bitan.
Oni treba da posluže kao najbolja škola iz koje će sutra-prekosutra izaći gotovi igrači za „A” reprezentaciju. To je zadatak za sve, a domaćin ima još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan: da izvuče što veću korist za razvoj tog sporta u svojoj zemlji.
Na šampionatu koji je odigran kod nas od 3. do 15. maja mi nismo ništa ostvarili od toga. Čak ni takmičarski. Ne samo što Srbija nije osvojila medalju, nego je kao poslednja u grupi jedina iz nje ostala bez prava da igra na Svetskom prvenstvu.
Većina kao krivca vidi selektora Milovana Đorića. Usko gledano – takvom mišljenju nema šta da se suprotstavi. Suštinski, međutim, nije on kriv što je na toj dužnosti, nego oni koji su ga postavili.
Čak i da se kojim slučajem dogodilo ne samo da naša reprezentacija bude među onima koje idu na Svetsko prvenstvo, nego i da je postala prvak Evrope, pitanje je da li kadete treba da vodi trener penzionerskog uzrasta.
Kao što ovakvi turniri treba da „izbace” igrače na koje će se računati u budućnosti, isto tako su idealna prilika i da ih vode mlađi treneri, koji tu treba da skrenu pažnju na sebe i da i oni uče kako bi u dogledno vreme mogli da preuzmu brigu i o seniorskim ekipama.
Na žalost, na tu pojedinost je Fudbalski savez Srbije zaboravio. Čak i da postanemo svetski kadetski prvaci kakva će vajda biti od selektora na koga ne može da se računa u perspektivi od, recimo, deset godina.
A da je selektor neko ko je tridesetak godina mlađi od Đorića, makar prošao isto kao i on, postojala bi nada da će nešto da nauči na svojim greškama. Ovako, možda od ovih igrača neko i dogura do seniorske reprezentacije, ali od selektora nemamo čemu da se nadamo.
Druga stvar koju je FSS smetnuo s uma jeste mogućnost da se ovakvi mali šampionati iskoriste za razvoj fudbala i u onim mestima koji nisu fudbalska središta. Na žalost, i kadetsko prvenstvo se igralo u Beogradu. Istina, finalni deo je bio u Novom Sadu, a utakmice su igrane i u Smederevu i Inđiji, ali sve je to na puškomet od glavnog grada, njegova šira okolina.
Razume se, znamo kakvo je stanje u našoj zemlji ne samo sa stadionima, nego i s putevima, saobraćajem, hotelima... Ali, upravo to i jeste razlog da se ovakva takmičenja iskoriste da se poboljšaju okolnosti (infrastruktura, ako je nekome tako jasnije).
Da se igralo u mestima koja nemaju klubove u našoj najjačoj ligi ili su daleko od Beograda i Novog Sada, Evropsko prvenstvo za kadete bi moglo da ostavi mnogo dublji trag. Da se na vreme krenulo mogle su da se razdrmaju učmale sredine.
Za ovakve potrebe dovoljni su i stadioni za po pet hiljada gledalaca (što ne bi trebalo da bude nemoguć izdatak), ali da budu savremeni. Da se preispitamo šta tu može da se ponudi turizmu, jer će se ti mali stranci i oni koji su došli s njima vratiti u svoju zemlju i poneti neke uspomene, pričaće i gde su bili, a ne samo o utakmicama.
Da se igralo u Vranju i Somboru, Pirotu i Loznici, ili nekim sličnim mestima u različitim delovima Srbije, to bi za te krajeve mnogo više značilo nego za Beograd i Novi Sad i njihovu okolinu.
Uz usklađen rad saveza i tamošnjih fudbalskih organizacija moglo je da bude i više gledalaca. Naročito bi bilo korisno da klubovi iz tih regiona, koji iz geografskih razloga ne mogu polaznicima svojih fudbalskih škola da omoguće uživo gledanje međunarodnih takmičenja, pogotovo ne tog ranga, da ih dovedu na te utakmice kao na oglednu nastavu, jer tu su njihovi najdarovitiji vršnjaci iz Evrope.
Šteta je što ovakvu šansu nismo iskoristili. Ovako, Evropsko prvenstvo beše i prođe i ništa nam ne ostade od njega.
Ivan Cvetković
objavljeno: 20.05.2011.
