Izvor: Nezavisne Novine, 16.Nov.2016, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dama u štiklama, ratnica u kopačkama (FOTO)
Ženski fudbal u svijetu sve više budi isti žar u ljubiteljima najvažnije sporedne stvari kao i muški. Kod nas i u regionu možda nije takav slučaj, ali nema sumnje da se ovaj sport svakim danom sve više razvija.
Veliki doprinos tome dala je i daje Jelena Polić, fudbalerka i potpredsjednica ŽFK Rad iz Beograda i fudbalski sudija. Kao neko ko je u tolikoj mjeri sebe posvetio igri na travnatim terenima i neko ko >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << je osnovao dva od četiri beogradska ženska fudbalska kluba Jelena je osoba koja ima mnogo da kaže o ovom sportu.
Nerijetko na stadionu provodi i petnaest sati dnevno, i bilo treningom ili suđenjem razvija sebe kao sportistkinju i kao osobu. Svojom posvećenošću daje i ogroman doprinos razvoju fudbala.
Izlaskom sa terena Jelena se iz srčane ratnice pretvara u damu, ali njena ljubav prema sportu ni tada ne prestaje.
NN: Mnogo je pitanja koja možemo da postavimo o ovoj temi, tako da ne znamo odakle da krenemo… Možda je najbolje onim standardnim: otkud ljubav prema fudbalu?
JELENA: Od malena sam volela sport. Uživam gledajući i rukomet i atletiku, ali je fudbal nešto posebno. U tom sportu sam pronašla sebe, najbolje odgovara mom temperamentu i energiji. Sada skoro 8 godina kasnije fudbal je moj stil života.
NN: Kada si dobila i otkud ideja da osnuješ ženski fudbalski klub?
JELENA: U matičnom klubu (ŽFK Kalemegdan) gde sam provela nepunih pet godina bilo je dosta stvari za promenu. Po hitnom postupku, ali.. Ali išlo je otežano. Promenila sam sredinu, osnovala ŽFK Obilić, a par meseci kasnije i ŽFK Rad.
NN: S obzirom na to da ženski fudbal u našem regionu nije, bar ne još uvijek, popularan kao muški, pretpostavljam da si na svom putu imala brojne prepreke?
JELENA: Prepreke na koje nailazim neizbežni su deo mog posla. Jednostavno, na početku mnogo emotivnije i burnije reaguješ, ali vremenom naučiš da nezadovoljstvo kanališeš. Zavidnih i ljubomornih ljudi ima na pretek i u svim fudbalskim sferama. Trudim se da ne obraćam pažnju i da u svemu tome tražim dodatni podstrek za napredak.
NN: Ipak nisi odustajala. Šta je ono što te stalno "guralo" naprijed, što ti nije dalo da odustaneš?
JELENA: Imala sam svoj jasni cilj i nikome nisam dozvoljavala da mi se u to meša. Pokušavali su da me sputavaju svojim smicalicama i svakodnevnim pritiskom ali jednostavno takva sam, ni za najmanju sitnicu ne popuštam, a pod pritiskom moj rad postaje još uočljiviji.
NN: Kakvo je generalno stanje u ženskom fudbalu u Srbiji?
JELENA: Stanje ženskog fudbala u Srbiji nije na zavidnom nivou. Ipak situacija se znatno popravila, ali je za neke evropske scene to jako nedovoljno. Kroz medije se i dalje provlači kao 'tabu' tema, ali me raduje porast broja mladih igračica i veća zainteresovanost muških klubova za ovu problematiku. Nažalost, još se čeka ono Uefino “SVAKI SUPERLIGAŠ MORA IMATI I ŽENSKU EKIPU”. Iskrena da budem živim za dan kada će se to realizovati i funkcionalnost mnogih ženskih klubova postati bolja.
NN: U isto vrijeme obavljaš funkciju potpredsjednika i fudbalera koliko je to teško?
JELENA: Raditi ono što voliš je ostvarenje svakog čoveka. Fudbal sam ja, on je deo mene. Teško je uskladiti sve obaveze i obično tu najviše ispašta teren i moji nastupi za ekipu. Šta je tu je, borim se, pokušavam da na najbolji način uskladim svoje obaveze. Savetuju me i prijatelji ali i poznanici da moram odlučiti šta želim biti. Ne marim za komentare takve vrste jer fudbal gledam sa više aspekata i dok sam srećna neću ništa menjati.
NN: Navijači Rada su među najpopularnijim u Srbiji po mnogim stvarima, da li ste uspjeli njih da privučete na utakmice?
JELENA: Oni su oduševljeni našim angažovanjem na svim fudbalskim poljima i podrška od njih ne izostaje čak i na gostovanjima širom zemlje.
NN: Parola muškog FK Rad je "Najbolji u gradu treniraju u Radu", a kako su navijači i svi ostali reagovali na vašu parolu "Najljepše u gradu treniraju u Radu"?
JELENA: Parola je i više nego zvučna i simpatična. Dokazali smo da jedno uz drugo mogu i fudbal i ženstvenost. Komentari su uglavnom pozitivni, ali naravno mišljenja su podeljena. Oni negativniji deo ove priče proizilazi od ljudi koji fudbal ne gledaju istim očima i govore da ne treba toliko da se promovišemo i slikamo već da samo igramo fudbal. Rezultati govore za sebe, koji su i više nego odlični.
NN: U fudbalu si i kao sudija. Da li postoje predrasude muškaraca kada dođeš da sudiš meč i kako fudbaleri oni reaguju?
JELENA: U martu sledeće godine navršava se tačno pet godina od kada sam i fudbalski sudija. Na početku karijere pratile su me predrasude i reakcije čuđenja kada se pojavim u žutom dresu, ali danas je slika drugačija. Sve je više devojaka, nekadašnjih aktivnih fudbalerki koje počinju i sa sudijskom karijerom. Prilikom nekih sitnih grešaka komentari su oni standardni 'Idi kući kuvaj ručak, nije fudbal za tebe'. Vremenom mi je postalo simpatično jer u našem okruženju idalje postoje crte šovinizma.
NN: Muškarci često na odluku sudije reaguju burno, da li je tako i kada pravdu dijeli dama?
JELENA: Bilo je dosta situacija gde su moje koleginice i mene vređali nakon nekih ili nikakvih odluka, ali uglavnom su kulturni i džentlmenski nastrojeni.
NN: Koliko često si čula komentare da je fudbal muška igra i da li ti smetaju takvi komentari?
JELENA: Činjenice su jasne. Ženski fudbal nikad ne može biti kao muški iz dosta razloga, a pre svega mislim na fizičke predispozicije. Kada sudim uglavnom puštam grublju igru, a na njihove pobune odgovaram sa 'pa fudbal je muška igra'.
NN: Šta bi trebalo uraditi da se ti stereotipi izbrišu?
JELENA: Dosta ljudi daje sebi za pravo da komentariše ženski fudbal, a da nijednu utakmicu nisu odgledali. Garantujem da bi bili oduševljeni sa kolikom željom one pristupaju svakom meču. Pogotovo što je ovo sve amaterski uz volonterizam ali je zalaganje fascinantno. Potrebna je i veća medijska zastupljenost devojaka koje se bave fudbalom kako bi se prezentovala realna slika.
NN: Koja od tri funkcije ti je najdraža?
JELENA: Najspokojnija sam kada igram fudbal i to mi najviše nedostaje. Ranije sam imala manje obaveza pa sam više vremena posvetila treninzima. Bez dileme uživam i prilikom organizacije kluba, treninga, turnira.
NN: Kada je riječ o ženskom fudbalu u regionu, kakvu saradnju imate sa ženskim fudbalskim klubovima iz BiH?
JELENA: Par igračica je pre dolaska u redove građevinarki nastupalo za klubove u BiH. Najbolju saradnju za sada ostvarili smo sa zeničkim Čelikom, ali i sa ostalim klubovima imamo korektne odnose.
NN: Da li je u planu proširenje saradnje i na koji način?
JELENA: U planu je proširenje saradnje i to već početkom decembra na međunarodnom turniru koji se održava u Pljevljima. Prisutvovaće ekipe iz regiona i očekujemo konstruktivni sastanak na temu poboljšanja kvaliteta fudbala u regionu.
NN: Kakvu saradnju imate sa muškim fudbalskim klubovima?
JELENA: Nemamo mnogo dodirnih tačaka sa muškim klubovima, ali sa nekolicinom dobro sarađujemo. Igramo prijateljske utakmice tokom pauze pa zajedno učestvujemo na mnogobrojnim dešavanjima.
NN: Gdje vidiš ženski fudbal u budućnosti?
JELENA: Očekujem pravovremeni razvoj ženskog fudbala i u Srbiji i u regionu koji za krajnji cilj ima domet evropskih standarda. Samo je potrebno da se u rešavanje ovih problema uključe sve strukture koje imaju veze sa ženskim fudbalom.
NN: Sada malo o tebi. Koliko je teško uklopiti uloge dame i "ratnice"?
JELENA: U mom slučaju jedno bez drugog su nezamislivi. Ta karakteristika "ratnice" dosta puta mi je pomogla da prevaziđem određene probleme i nađem najbolje rešenje.
NN: Kada sa saigračima izađeš u grad i pojave se udvarači, kakve su njihove reakcije kada čuju da se bavite najvažnijom sporednom stvari na svijetu? Da li se uplaše, oduševe ili…?
JELENA: Bilo je pomešanih reakcija. Obično su začuđeni zašto sam baš izabrala fudbal i javi se određena doza sumnje, ali kad su u prvom planu moji listovi sve im bude jasno (ahahha).
NN: Koliko je teško osvojiti srce fudbalerke?
JELENA: Presudna stvar je razumevanje za sve obaveze koje imam i dovoljna doza tolerancije. Naravno moj partner mora prihvatiti da je fudbal u mom životu na prvom mestu i da će to ostati nepromenjeno.
NN: Da li postoji još nešto što u tebi izaziva ista osjećanja kao fudbal, ili bar približno ista?
JELENA: Ne postoji ništa što je i blizu osećanja koje u meni izaziva fudbal. Kada ne igram fudbal sudim ga, kada ne sudim radim na rešavanju fudbalske problematike, kada to ne radim gledam fudbal, kada ne gledam pišem o njemu. Jednostavno fudbal sam ja i to ništa ne može zameniti.
NN: Kako vidiš sebe u budućnosti?
JELENA: U budućnosti vidim sebe kao osobu koja će raditi na poboljšanju kvaliteta srpskog fudbala, a pre svega na rešavanju problema u ženskom fudbalu.
NN: S obzirom da si veoma aktivna u sportu, koliko ti to dozvoljava slobodnog vremena i kako provodiš to slobodno vrijeme?
JELENA: Slobodnog vremena desi se i da nema, ali kad god se ukaže prilika iskoristim ga na druženje sa prijateljima, vožnju rolela, a najviše uživam u čitanju knjiga.
NN: Za kraj, jedan savjet za "male ljude" sa velikim snovima.
JELENA: Ne dozvolite da niko utiče na vaše odluke i da vam se iko meša u snove. Bio to dečko/devojka, prijatelj, roditelj. Postavite sebi jasne ciljeve i ka njima težite. Radite na tome svakoga dana i volite to što radite. Uspeh proizilazi nakon konstane borbe, bez straha i sa dovoljnom količinom ljubavi usmerenom na pravi način.
Omiljeni fudbaler?
- Zinedin Zidan i Andrea Pirlo.
Ronaldo ili Mesi?
- Ronaldo.
Real ili Barsa?
- Real.
Klub odmah iza Rada?
- Mančester Junajted.
Najbolji u istoriji fudbala?
- Pele!
Nastavak na Nezavisne Novine...
