Izvor: Blic, 07.Sep.2015, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČUDO SA ISLANDA Tako mali, a takav fudbalski hit!
Island, veliko ostrvo na samom severozapadu Evrope, poslednje je naseljeno od teritorija Starog kontinenta. Tek krajem devetog veka vikinški istraživači su prešli brodovima iz Norveške na ovo lepo, ali za život u srednjem veku ne baš jednostavno mesto. Nekako, prirodnim tokom, i fudbal je u Evropi najkasnije stigao na Island. Izgleda, korene je pustio tek u 21. veku.
Zato je mnoge fudbalske fanove širom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Evrope šokirala činjenica da je upravo Island jedna od prvih reprezentacija koje su izborile plasman na kontinentalni šampionat sledeće godine. To će ujedno biti i prvi veliki turnir za ovu vulkansku državu, koja broji nešto manje od 330 hiljada stanovnika.
Pre samo pet godina, dok je Srbija učestvovala na Mundijalu u Južnoj Africi, Island je bio 110. reprezentacija na FIFA rang listi. Sada mi možemo samo da maštamo da se nađemo na mestu Islanđana, 23. reprezentacije sveta.
Šta se to desilo, pa je ova reprezentacija doživela ovoliki napradak za manje od pola decenije, nije baš najjasnije čak ni samim Islanđanima.
Nije unet veliki novac u ovaj sport, niti se rodio „islandski Lionel Mesi”.
Ključan potez bio je postavljanje selektorskog tandema Larsa Lagerbeka i Heimira Halgrimsona. Iskusni trener iz Švedske, nekadašnji selektor svoje države i Nigerije, nije preko noći naučio Islanđane da stvaraju magiju, već jednostavno, da igraju na rezultat.
Tako su igrali u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, održano prošle godine u Brazilu, kada su prvi put napravili iznenađenje zauzevši drugo mesto u grupi, ispred Slovenije, Norveške i Albanije. Ključ tog uspeha ležao je u dobrim nastupima u prestonici Rejkjaviku, koji je samo Švajcarska napustila bez dva gola u svojoj mreži.
U plej-ofu ipak nisu uspeli da izbore plasman na Mundijal, pošto je posle dvomeča bolja bila Hrvatska, sa ukupnih 2:0.
Islanđani su naučili lekciju u Zagrebu, pa su se u novom kvalifikacionom ciklusu potrudili da ne budu samo hit jednog leta, već su svoju igru podigli na još viši nivo. Šansu za plasman na Evropsko prvenstvo u Francuskoj videli su u povećanju broja učesnica na 24, što je dovelo do toga da je i treće mesto u grupi dovoljno za baraž. Ipak, ispostavilo se da im to nije bilo potrebno...
Ekipa koja u svojim redovima nema istinsku zvezdu evropskog fudbala zablistala je u teškoj grupi sa Holandijom, Češkom, Turskom, Kazahstanom i Letonijom. Tim je sastavljen od igrača prosečnih skandinavskih klubova, pojačan vezistom Svonsija Gilfijem Sigurdsonom, napadačem Olimpijakosa Alfredom Finbogasonom, igračem sredine terena Kardifa Aronom Gunarsonom i defanzica Krasnodara Ragnara Sigurdsona.
Nisu to imena zbog kojih bi selektori njihovih rivala trošili mnogo sati razmišljajući kako da igraju protiv njih. Nisu to fudbaleri koji nastupaju u evropskim velikanima poput Čelsija, Intera, Liverpula, Benfike, Mančester sitija, ali i ono što imaju im je sasvim dovoljno.
Island je posle osam utakmica osvojio 19 bodova, uz samo jedan poraz, od Češke, i remi sa Kazahstanom. Uz to, pobedom u sred Holandije (1:0) doveo je polufinalistu Mundijala na rub ispadanja u kvalifikacijama.
Pokazali su Islanđani Evropi da za dobar rezultat u fudbalu nisu neophodni ni novac, ni poznati igrači, ni duga tradicija. Dokazala je ova, po populaciji mala država, da su dovoljni samo dobra organizacija i prikladan pristup nacionalnom grbu. Kada je to prisutno, rezultati sami dolaze.
