Izvor: BujanovackiGlas.info, 08.Jan.2018, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bujanovačke priče: Moja se sluša!

Kao predsednik Fudbalskog kluba BSK Petar Vasiljević je učinio mnogo. Obezbedio materijalna sredstva, nabavio izvanrednu fudbalsku opremu, uveo red, doveo novog trenera. Klub krenuo uzlaznom linijom. Međutim, za takvo stanje u klubu Pero je intimno zaželeo deo vlasti i u timu. Smatrao je da on treba da odlučuje i o sastavu tima, a ne trener.
Pred neku važnu utakmicu, Pero u svlačionici saopštava sastav tima.
Određuje da desnog beka igra Kosta Lahtović, kapiten, poznati centarhalf, verovatno jedan od najtalentovanijih fudbalera koji je ponikao u bujanovačkom kraju. Kosta je postao ljubimac navijača igrajući centarhalfa sa brojem 5 na dresu. Nuđenje dresa broj2, Kosta je shvatio kao uvredu, jer nije video razloga za to.
– Pero, ja ne igram beka, ja sam centarhalf – uvređeno će Kosta.
– Kosta, ja odlučujem, ako ne želiš da igraš što rekoh, otvorena su ti vrata svlačionice smireno odgovori Pero.
Kosta napusti svlačionicu a BSK izgubi utakmicu. U večernjim satima u hotelu “Balkan”, na zajedničkoj večeri Kosta, pomalo osvetnički, priđe Peri te zatraži objašnjenje za gubitak utakmice i svoje neigranje.
Znaš Kosta, principi su najvažnije stvari u životu. Njih se moramo držati zbog budućnosti. Ako sam ja tako rekao ti si dužan bio da me poslušaš, zbog ostalih igrača i da mi čuvaš autoritet. A nameravao sam posle pet minuta da te vratim na mesto centarhalfa. Dok sam predsednik ja igram ulogu prvog “igrača”, a ti kako hoćeš.
Na sledećoj utakmici Kosta je poneo dres broj 2, a igrao je centarhalfa.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)

Nastavak na BujanovackiGlas.info...