Izvor: Blic, 16.Maj.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bog i ustaše
Fudbalski klub Vojvodina u saopštenju koje zauzima više od trećine velike novinske stranice, između ostalog, ističe: „Ljudi su veliki koliko praštaju, a Bog je onaj koji gleda i donosi odluke.“ Novosađane je pogodilo što su ih Partizanovi fudbaleri i navijači u pesmi nazvali ustašama, pa se pozivaju na najvišu instancu.
Svađa zbog fudbala bilo je i u SFR Jugoslaviji, ali tada je – štono reče Nikoletina Bursać – Bog bio ukinut. Otkad je ponovo uveden, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a to se desilo odmah posle uvođenja demokratije, smatra se da je on nadležan za sve, pa i za fudbal. Shodno tome, FK Vojvodina u traganju za pravdom ići će ne samo do Strazbura, već i u nebeske visine.
U normalnom svetu fudbal je spoj sportske igre i biznisa. U Srbiji, fudbal je spoj politike i lopovluka. Tako će biti sve dok postoje sadašnja fudbalska rukovodstva na svim nivoima i sadašnji klubovi.
Ustaša što se tiče, fukara koristi taj naziv da bi što teže uvredila protivnike. Ustašama se na skupovima takozvanih rodoljubivih snaga nazivaju članovi nekih nevladinih organizacija i Boris Tadić. Ti isti samozvani rodoljubi čine i većinu navijača. Po njihovom plitkoumnom razumevanju, ustaše su svi loši Srbi i svi koji nisu srpskoga roda.
Neki političari požuriše da kažu kako beogradsko-novosadski fudbalski rat nije uvod u raspad Srbije. To jest, da Marakana nije Maksimir. Naravno da nije, ali država se ne može graditi uz pomoć političke fukare. Ona ima svoja pravila. Prvo neprijatelja nazove ustašom. Posle kamenuje autobuse sa NS/SU/BG i ostalim neprijateljskim registracijama. Posle razbija prozore. Zatim slede pozivi na okup i pozivi na oružje.
Tamo gde nema države naivnima ostaje vera da će nebesa na vreme preduzeti odgovarajuće mere.
