Izvor: Politika, 12.Jun.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antić blizu Morinja
Među timovima koji imaju izgrađenu taktiku je i reprezentacija Srbije. – Igra iz prekida, oružje koje pogađa
Između početnih i završnih utakmica svakog svetskog šampionata, ogromna je razlika. Sa scene brzo odlaze euforični timovi, koji gaje narodni termin – svi u napad!
Kad bi to bilo tako pobednik bi bio kad ko hoće da bude. Nedavno su se fudbalski diletanti našli u bezizlaznoj situaciji kada su komentarisali igru Intera pod dirigentskom palicom Žozea >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Morinja.
Nazivali sa ga odbranašem, naslednikom odvratnog fudbala koji je lansirao svojevremeno Helenio Herera. Taj odvratni fudbal je doneo Interu mnogo trofeja, a Hereri veliku slavu. Ali, pošto diletanata koji komentarišu fudbal ima i uvek i na pretek, evo šta im prirede veliki treneri, kao što je Morinjo pa i naš Antić.
Portugalski trener preda veći deo terena protivniku. Jednoj Barseloni, na primer. Prvi zadatak je da odbrana funkcioniše kao figure šahovskog velemajstora u španskoj partiji. Pošto predvidi da u takvoj formaciji čas mudre čas grčevite odbrane svim silama i sredstvima, bude onemogućen jedan genije tipa Lionela Mesija, kreće rezultat pogođene taktičke varijante. Onima koji ga vređaju što mu je igra suviše defanzivna, namah postavi sastav sa tri klasična napadača, koji ne stoje kao nominalni napadači u vidu kegli na protivnikovoj polovini igrališta, nego deluju kao manevarski igrači koji rukovode ubistvenim kontrama. U takvoj taktičkoj varijanti, dakle u takmičarskoj varijanti, rodi se jadan Milito, vrati se u život Brazilac Lusio posle lutanja u velikom Bajernu, vaskrsnu Dejan Stanković i Valter Samjuel itd.
Nije uvod u predmet zvani reprezentacija Srbije predug, nego je stvoren za paralelu između Morinjovog i Antićevog tima.
Dakle, kako je to naš selektor sa istim igračima koje su imali na raspolaganju i njegovi prethodnici u selektorskoj fotelji, uspeo da stvori tim koji nešto znači u širem prostoru od našeg atara. Uradio je prvo, u selekciji, ono što rade majstori trenerskog zanata. Imao je koncept u koji je uklapao igrače, i to igrače s kojima je mogao da ostvari taktičku ideju.
U čemu je tajna uspeha Antićevog sastava. Pre svega, u skok-igri, pa se može reći da će nadrljati svaki naš rival ukoliko nije snimio naše timske namere. Grozd skakača u napadu čine: Vidić, Žigić, Ivanović i Kuzmanović, kao prvi red osica, a iza njih idu egzekutori odbijenih lopti. Kada se uzme u obzir da je prekida desetak u jednom poluvremenu, kada se lopte upućuju iz uglova ili sa drugih distanci, i da tome treba obavezno dodati Krasićev i Jovanovićev učinak iz pakleno opasnih centaršuteva, pa onda dubinske pasove Dejana Stankovića danas i Raće Petrovića sutra, eto formacije za najmoderniji fudbalski izraz. Biće teško svakom rivalu ko ne poznaje Antićevu doktrinu.
U fazi odbrane, kod nas se konačno prima odavno važeće pravilo u ozbiljnom fudbalu: ne sme da bude grešaka, ili bar broj grešaka treba da se svede na minimum, makar i po cenu lavovskih napora u odbrani , pa i ponekog kartona više.
U timu takve orijentacije ima uslova i za kod nas zvanu lepršavu igru, koja inače više ne postoji u pravom takmičarskom fudbalu, jer imamo igrače visokih tehničko-taktičkih mogućnosti.
Dakle, imamo tim za okršaje sa najjačima. Naravno, kada je tim bez ikakvih, pogotovo izvanfudbalskih opterećenja. Zato, nije na odmet apel za malo više dostojanstva u tretmanu Orlova kao jedne ekipe koju je naša fudbalska publika zavolela. Odavno nismo imali tako voljen i priznat tim. Ako sada prorade neke burgije na srpski način, ako sujetne formacije ne mogu da podnesu uspeh tima svoje države, to je nešto sasvim drugo.
Antić, a i igrači, ne žele da studiraju greške svojih prethodnika u reprezentaciji. Ne žele da znaju da ni jedan selektor nije otišao sa kormila mirnim putem, nego uz obavezne lomove i vređanja bez milosti. Ne žele da znaju da je Miljan Miljanić izbegao linč na beogradskom aerodromu zato što ga je danski sudija Sorensen poslao kući pre vremena, dosudivši nepostojeći penaltik u korist Španije.
Ne žele Antić i njegovi izabranici da znaju da su jednog divnog stručnjaka i čoveka Ivicu Osima nesavesni pijanci iz redova žurnalista mučki proglasili svetskim rekorderom koji je na Svetskom šampionatu u Italiji popio za jednu noć 13 boca viskija! To su radili nečastivi ili nečasni mrzitelji uspeha državnog tima.
Ako smo se bar malo opametili, biće dobro. Biće dobro i zbog toga što se retko događa da u jednom ciklusu imate takvu grupu dobrih igrača i pravog stručnog vođu.
Orlovi danas startuju u meču s Ganom. Komentatorovo je da im poželi ono što im žele njihovi navijači. Osiromašili smo, a ovo je daleko i skupo, pa neće biti mnogo njihovih navijača iz Srbije, ali odavde i iz Evrope će ih biti.
Dobrivoje Janković
objavljeno: 13/06/2010
