Izvor: Večernje novosti, 11.Jun.2014, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Adiana Lizboa: Životna igra punog srca

BRAZILCI su vrlo kreativne i vesele osobe. Čak i iz teških situacija izvlače životnu radost i žive život. Možda je to najlakše videti kroz fudbal, jer su u onome što vole izuzetni i ostvareni - kaže za "Novosti" Adriana Lizboa, jedna od najznačajnijih savremenih brazilskih književnica, koja je ovih dana gošća Beograda, izdavačke kuće "Klio" i Fakulteta za medije i komunikaciju, i predstavlja roman "Kao gavran crno", u prevodu Sonje Asanović Todorović. Lizboa je rođena u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Rio de Žaneiru, jedno vreme živela je u Francuskoj i Japanu, a sadašnja adresa joj je u američkoj državi Kolorado. Završila je osnovne studije na Muzičkoj akademiji u rodnom gradu, nastupala u džez orkestru, doktorirala književnost, objavila 11 knjiga, osvojila prestižne nagrade među kojima je i "Žoze Saramago" i uvrštena u izbor 39 najistaknutijih pisaca Latinske Amerike. U romanu koji je sada pred srpskom publikom ispisuje neobičnu autobiografsku priču o odrastanju i sazrevanju, potrazi za korenima, identitetom i životnim ciljevima, istovremeno otkrivajući mračne strane novovekovne istorije svoje zemlje. - Knjiga ima dve važne vertikale od kojih sam pošla: jedna je prijateljstvo svake vrste, sve ono što gradimo tokom celog života, druga je traženje svog mesta u svetu, ali ne fizičkog. Reč je o emigrantima koji pokušavaju da nađu način da žive u drugom prostoru i da nađu sebe - kaže Lizboa o svom romanu. * Razlikuju li se Južnoamerikanci, Severnoamerikanci i Evropljani u pristupu putovanjima i odlascima iz domovine, u odnosu prema životnim ciljevima?DUH NARODA Čitala sam pre mnogo godina "Hazarski rečnik" Milorada Pavića. Imao je izuzetan uspeh u Brazilu. Ljudi pretpostavljaju da se najviše informacija o nekoj zemlji dobija preko medija, ali shvatila sam da morate da posetite zemlju o kojoj čitate, da osetite dušu i duh toga naroda i te zemlje, da biste zaista mogli da je upoznate, kaže Lizboa, koja je prvi put u Beogradu. - Brazilci su relativno skoro počeli da putuju i da se interesuju za druge zemlje. Vrlo su radoznali i to rade od srca, zaista ih sve interesuje i svi izlasci iz zemlje jako su im važni. Amerikanci se drugačije ponašaju, oni moraju da se osećaju zaštićeno kada su negde drugde. A kod Evropljana je sve mnogo prirodnije kada napuštaju mesto boravka. Možda zato što su zemlje manje, bliže jedne drugima, lakše se prilagođavaju nego oni koji prevaljuju veće razdaljine. * Kažete da pogled na drugačiji svet zavisi i od jezika? - Jedan Severnoamerikanac očekuje i siguran je da njegov jezik svako govori, gde god da ode i ne brine se da li će ga neko razumeti. Nastupa sa superiorne pozicije, ponekad je čak i arogantan kada posmatra druge kulture. Latinoamerikanac iskreno želi da sazna o drugoj kulturi, o onome što gleda oko sebe, na istom je nivou sa domaćinima. * Ima li književnost danas društvenu moć? - Ranije je imala tu ulogu, uticala je i menjala dosta stvari u društvima. Kao da je bila na pijedestalu civilizacije, da ju je gurala napred, i njeno mesto bilo je osigurano. Sada mnogo verujem u moć promene u samoj književnosti. Mislim da literatura vrlo mnogo može da utiče na promenu mišljenja, a sama promena mišljenja vuče promene društva. Imala sam svojevremeno na svom frižideru poruku: "Knjige ne menjaju svet, ljudi menjaju svet". A da bi se osoba promenila, treba da čita knjige. * Na jednom mestu u romanu kažete da je svet postao "mesto podivljalog bezobrazluka". - Mislim da je svet uvek bio takav samo što se sada to više vidi. Čovečanstvo rešava jedne probleme i istovremeno stvara druge. Kako se može govoriti o beskonačnom razvoju, stalnom napredovanju na planeti koja je ograničena? Kakve to posledice stvara? PODELjENO DRUŠTVO Bez obzira na vrlo pozitivna kretanja i razvoj Brazila u poslednje vreme, moramo biti svesni da je to društvo socijalno vrlo podeljeno, sa velikim problemima korupcije, nejednakosti, velikog siromaštva. To je ono što mora da se iskoreni i da se bogatstvo koje zemlja ima na pravi način iskoristi. Demonstracije povodom Svetskog prvenstva u fudbalu neka su vrsta poruke da Brazil nije samo ono što se misli i da postoji i nešto drugo, kaže književnica.
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na Večernje novosti...