Izvor: Politika, 04.Jul.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdan Terzić: Hoću da svedočim u Srbiji
Nikada nisam prisvojio nijedan dinar od OFK Beograda i to ću dokazati. Skupština OFK Beograda je u decembru 2008. godine utvrdila da klub nije oštećen mojim radom nego, naprotiv, obogaćen i podignut na mnogo viši nivo
Gotovo godinu i po dana koliko se nalazi u bekstvu i pod poternicom, Zvezdan Terzić, nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije, živi od novca koji zarađuje radeći za englesku kompaniju koja je, kako kaže u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lider na evropskom tržištu televizijskih prava i sportskog marketinga. Sa ljudima iz ove firme je, kako kaže, sve vreme u kontaktu – i poslovnom i prijateljskom, a s obzirom na to da je znao da će protiv njega biti podneta krivična prijava zbog sumnjivih fudbalskih transfera, svoje partnere je „obavestio o ujdurmi koja se sprema”.
Na pitanje gde se nalazi, Terzić nije dao precizan odgovor, navodeći da je to „zemlja u kojoj su od prvog momenta znali da se radi o prljavoj hajci prethodne vlasti kojoj mora da dođe kraj”, a na pitanje šta je tačno u navodima Okružnog javnog tužilaštva koje je podnelo zahtev za pokretanje istrage protiv njega odgovara:
– Ništa nije tačno. Tužilaštvo u vezi sa sva tri transfera tvrdi da sam prisvojio novac, iako izjave svedoka i igrača govore suprotno. Za svaki cent pomenutih transfera posedujemo urednu dokumentaciju iz koje se vidi gde je novac završio. Nikada nisam prisvojio nijedan dinar od OFK Beograda i to ću dokazati. Ponosan sam na sve što sam uradio za 22 godine rada u OFK Beogradu, i kao igrač i kao direktor. Potvrda toga je odluka Skupštine OFK Beograda od 23. decembra 2008. godine da klub nije oštećen mojim radom nego, naprotiv, obogaćen i podignut na mnogo viši nivo.
Okružno javno tužilaštvo tereti Terzića za malverzacije prilikom transfera tri fudbalera OFK Beograd – Vanje Grubača u nemački Hamburg, Srđana Stanića u Spartak iz Moskve i Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu. Odgovarajući na ovakve tvrdnje pravosudnih organa, bivši predsednik FSS kaže da „fudbal ima svojih specifičnosti i da se ne može tretirati kao bilo koji drugi biznis”.
– Nekada igrača kupite ili prodate da biste napravili sportski rezultat, a nekad da bi klub zaradio. Nekad dovedemo igrača za džabe i prodamo ga za milion evra, a nekad ga platimo 200.000 evra, a pustimo ga bez dinara. Transfer Grubača sam odradio samo tehnički, u skladu s dogovorom koji je on imao sa Izvršnim odborom kluba od prethodne sezone. Godinu dana ranije je došao kao slobodan igrač bez obeštećenja. Dogovoreno je da igra bez novčane nadoknade i da posle završetka sezone može da napusti klub bez obaveza prema OFK Beogradu. Grubač je bio najbolji igrač te sezone, postigao je 33 gola, OFK Beograd je ušao u prvu ligu, a uz Grubača je te sezone stasala čitava plejada igrača na čijim transferima je klub zaradio mnogo novca (Pjanović, Peković, Anđelković, Đurišić...). O svemu tome postoji dokumentacija i izjave tadašnjeg rukovodstva kluba – objašnjava Terzić.
Prema njegovim rečima, transfer Srđana Stanića u Spartak iz Moskve je ugovoren kao deo jednog drugog aranžmana koji je dogovoren sa ljudima iz ruskog kluba. Od ukupnog obeštećenja deo je, navodi Terzić, uplaćen na račun OFK Beograda, a deo na račun firme kojoj je OFK Beograd dugovao taj iznos na ime prethodnih pozajmica o čemu postoji uredna dokumentacija.
– U transferu Baneta Ivanovića nisam učestvovao. Godinu ranije napustio sam OFK Beograd, jer sam izabran za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Tužilaštvo me u tom slučaju tereti da sam podstrekivao tadašnjeg direktora OFK Beograda Vladimira Bulatovića, iako sam Bulatović tu tvrdnju negira. Bulatović je samo tehnički odradio transfer, a odluku je doneo Upravni odbor – kaže Terzić.
Na pitanje koga označava kao krivca za pokretanje postupka protiv njega, bivši predsednik FSS kaže:
– Kosovo je išlo ka proglašenju nezavisnosti, a oni kojima je Kosovo bilo najvažniji deo izbornog programa, bili su nemoćni da to spreče. Bila je potrebna afera da se biračko telo nečim zabavi. Navijači Crvene zvezde i OFK Beograda su širom Srbije pevali podrugljive pesme tadašnjem ministru policije i crtali karikature sa podsećanjem na njegov lik i delo. U kabinetu tadašnjeg premijera doneta je „grandiozna odluka” – udar na „fudbalsku mafiju” – navodi Terzić.
Posle jemstva od 200.000 evra (41.000 u gotovini i porodična i kuća komšija u Bačkoj Topoli) koje je ponudio Okružnom sudu u Beogradu da bi se pojavio pred istražnim sudijom, Terzić kaže da veruje u sadašnje pravosudne organe Srbije i da nema krivičnopravnog razloga da ponuđeno jemstvo ne bude prihvaćeno. Kaže da jemstvo ne nudi da bi bio oslobođen, nego da bi se „pojavio pred sudom, dokazao nevinost i sprao ljagu sa svog imena”. Kao Srbin rođen u Srbiji, gde su, kako kaže, rođeni i njegov otac i deda, misli da ima pravo da od države to traži.
Terzić odbacuje i navode medija prema kojima je krajem februara ove godine uhapšen u Budvi, a ubrzo i pušten:
– Nisam bio u Budvi, tako da nisam mogao da budem uhapšen. Nikada nisam ni hapšen, a ni privođen ni u jednoj državi za 43 godine života.
Na pitanje da li je bilo nepravilnosti u radu Saveza dok se nalazio na njegovom čelu ili u periodu pre ili posle njega, Terzić kaže:
– Tri i po godine sam bio predsednik Savera, a kako sam radio potvrdila je Skupština FSS koja mi je u toku najveće hajke dala jednoglasnu podršku.
Sadašnji predsednik FSS je moj bivši potpredsednik, generalni sekretar je ostao iz mog perioda, kompletna administracija je ista, Izvršni odbor je skoro isti, svi organi FSS ostali su isti.
Terzić kaže da raspisivanje poternice ne znači da je kriv i da je zadržao sve kontakte sa ljudima u Srbiji i širom Evrope.
Bivši predsednik FSS kaže da mu za sve vreme boravka u egzilu najteže pada što njegovo troje dece odrasta bez oca zbog „samovolje raznih likova, koji su umislili da je država Srbija njihovo privatno vlasništvo”.
– Naravno da sam u kontaktu sa članovima porodice. S obzirom na to da sam četiri meseca pre početka istrage dobio informacije šta će se dešavati, pripremio sam porodicu na događaje koji će uslediti. Psihički su bili spremni, veruju u mene i znaju da ovo mora da se završi – kaže na kraju razgovora Terzić.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 05/07/2009]
