Izvor: Politika, 04.Jul.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jemstvo umesto pritvora
U slučaju da okrivljeni pobegne, rešenjem će se odrediti da vrednost data kao kaucija pripadne pravosudnom budžetu
Okružno javno tužilaštvo narednih dana trebalo bi da se izjasni o predlogu da se prihvati ponuđeno jemstvo od 200.000 evra da se Zvezdanu Terziću, nekadašnjem predsedniku Fudbalskog saveza Srbije, ukine pritvor i opozove domaća i međunarodna poternica raspisana za njim. Jemstvo za Terzića, osumnjičenog da je nezakonito prisvojio novac od transfera fudbalera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz „OFK Beograda” u inostrane klubove, obezbeđeno je ponudom hipoteke na kuću i pomoćne objekte Jovana, Veselinke i Ljubice Terzić, roditelja i babe Zvezdana Terzića iz Bačke Topole. Vrednost kuće procenjena je na 92.179 evra. Na ime jemstva ponuđena je i hipoteka na kuću i pomoćne objekte Marka i Vere Agbabe, prvih komšija i prijatelja porodice Terzić iz Bačke Topole, a prema proceni veštaka građevinske struke, vrednost ove kuće procenjena je na 66.168 evra. Preostali iznos, 41.000 evra, porodica Zvezdana Terzića spremna je sudu da uplati u gotovini.
– U Zakoniku o krivičnom postupku data su merila koja se uzimaju u obzir prilikom određivanja iznosa jemstva. Merila su, recimo, težina krivičnog dela, lične i porodične prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo. Jemstvo ne treba određivati u preterano visokom iznosu, koji njegov davalac ne može da pruži, niti u tako niskom iznosu da ne predstavlja ozbiljnu opomenu. Ono treba da bude određeno u visini koja otklanja raniju sumnju da će okrivljeni pobeći. Rešenje kojim se određuje i ukida jemstvo donosi se po pribavljenom mišljenju državnog tužioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Prema njenim rečima, jemstvo ne može da se položi ako je pritvor obavezan, odnosno kada postoji osnovana sumnja da je lice počinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od 40 godina ili kada je protiv optuženog prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora u trajanju od pet godina ili, pak, teža.
– Jemstvo služi samo za obezbeđivanje prisustva okrivljenog do pravosnažnosti presude. Sud nikada ne zahteva jemstvo. Inicijativa za njegovo predlaganje ne potiče od državnih organa, već od okrivljenog ili trećeg lica. Jemstvo može da pruži okrivljeni ili neko drugi za njega. Zakonik ne isključuje nijednu kategoriju okrivljenih u vezi sa polaganjem jemstva, ni po težini krivičnih dela (sem ukoliko je zbog toga pritvor obavezan), ni za povratnike, ni lica bez prebivališta ili sa prebivalištem u inostranstvu. Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti ili čuvati, ili stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo – rekla je Ivana Ramić.
U slučaju da okrivljeni pobegne, objasnila je Ramićeva, rešenjem će se odrediti da vrednost data kao jemstvo pripadne pravosudnom budžetu. Okrivljeni će biti vraćen u pritvor u slučaju da se ne odazove na poziv suda, a svoj izostanak ne opravda, ili ako se pojavi bilo koji drugi zakonski osnov za pritvaranje. U slučaju, pak, da okrivljeni pobegne, rešenjem će se odrediti da vrednost data kao jemstvo pripadne pravosudnom budžetu.
– Rešenje o jemstvu, pre i u toku istražnog postupka protiv okrivljenog, donosi istražni sudija. Posle podignute optužnice, pomenuto rešenje donosi predsednik sudskog veća, a na glavnom pretresu veće. Ukoliko se postupak vodi po zahtevu tužioca, rešenje kojim se određuje i ukida jemstvo donosi se po pribavljenom mišljenju. Posle donošenja presude, ukoliko su prethodno bili ispunjeni svi zakonski uslovi, jemstvo se vraća okrivljenom ili licu koje ga je položilo za njega – navela je Ramićeva.
Pitanje jemstva na sličan način regulisano je i međunarodnim pravnim aktima. Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da će svako ko je uhapšen biti bez odlaganja izveden pred sudiju i imaće pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može se usloviti jemstvom da će se lice pojaviti na suđenju. Slično pravilo sadrži i Pakt o građanskim i političkim pravima iz 1966. godine.
Miroslava Derikonjić
-----------------------------------------------------------
I evro i dinar
JEZDIMIR VASILJEVIĆ – gazda Jezda: vlasnik piramidalne banke „Jugoskandik”, ponudio 2006. godine Okružnom sudu u Beogradu jemstvo u vrednosti od 30 miliona dinara. Vasiljević je na ime jemstva položio kuću od 524,34 metra kvadratna, u Ulici Augusta Cesarca broj 2 na Dedinju. S obzirom na to da se nije odazivao na pozive suda, predsednik veća je doneo rešenje o propadanju jemstva.
MIRJANA MARKOVIĆ: supruga sada pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića, položila jemstvo od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predsednik sudskog veća beogradskog Okružnog suda, koji vodi postupak protiv Markovićeve, sredinom 2006. godine doneo je rešenje o zadržavanju 15.000 evra, koliko je dato kao garancija da će se Markovićeva pojaviti na zakazanom pretresu 23. marta 2006. godine. I pored položenog jemstva, nekadašnji liderka JUL-a nije se pojavila na suđenju.
SRETEN JOCIĆ – Joca Amsterdam: odlukom Krivičnog vanpretresnog veća Okružnog suda u Beogradu, krajem maja 2006. godine, pušten da se brani sa slobode pošto je na ime jemstva položio 300.000 evra. Ovakva odluka veća doneta je pošto su članovi veća izvršili uvid u spise predmeta, i razmatrali prethodno dato obećanje okrivljenog Jocića da će se uredno odazivati pozivima suda i da bez njegovog odobrenja neće napuštati mesto boravišta.
VUKAŠIN MINIĆ – Volf: famozni agent engleske detektivske agencije FIA, 2004. godine, Prvom opštinskom sudu u Beogradu uplatio 250.000 evra kao jemstvo da bi se branio sa slobode posle hapšenja zbog neovlašćenog nošenja vatrenog oružja i municije.
[objavljeno: 05/07/2009]
