Izvor: Politika, 30.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moj Japan
Odselila sam se iz tadašnje Jugoslavije davne 1979.godine i posle više od decenije provedene u Engleskoj, Nemačkoj i SAD, životne prilike su me dovele u Japan, gde živim i radim već skoro 17 godina. Ljudi dolaze u Japan sa različitim iščekivanjima. Mahom su svi pripremljeni na kulturni šok, no bez obzira na sve pripreme uvek se nađu u prilikama da su
iznenađeni, zbunjeni, zadivljeni, zatečeni ili besni. Japan je zemlja kontrasta. Ovde je sve drugačije - jezik, hrana, običaji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stopa kriminala je niska.To je prvo što primetite kad dođete ovde. Policajci mahom provode svoje radno vreme dajući uputstva pešacima kako da pronađu željenu ulicu ili proveravajući da li su automobili propisno parkirani. Međutim, u nekoliko poslednjih godina kriminal je u porastu. Pogotovo najmorbidnija vrsta ubistava koja bi šokirala i okorelog ubicu ili režisera horor filmova.
Ovde ljude guraju u vozove kao sardine u konzerve, da bi vrata mogla da se zatvore. Mene je posebno iznenadilo što baš niko tom prilikom ne promeni izraz lica iako je skoro nemoguće udahnuti vazduh punim plućima. Toliko je nabijeno da se može disati samo kratkim udisajima.
Troškovi života su astronomski. Voće se kupuje na komad, meso na desetine grama. Jedna jabuka osrednjeg kvaliteta je oko 1.5 američki dolar, 100gr kvalitetne govedine oko 20 dolara. Čak se ni krompir ne kupuje na kilogram. Sir spada u kategoriju visokog luksuza, a maline služe samo za ukras, pod uslovom da možete da ih priuštite. Zato su automobili jevtini. Za tri prosečne plate se može kupiti nov, najjeftiniji automobil.
Vozači autobusa nose bele rukavice, ali ako ih priroda natera isprazniće bešiku na javnom mestu. Japanci su opsednuti čistoćom. Kupanje se nikad ne propušta. To je ritualna radnja i jedan od najprihvaćenijih načina opuštanja. Kade su im male i četvrtaste, tek toliko da čučnete. Ista se voda koristi za sve članove porodice, tako da je osoba koja prva ulazi u kadu privilegovana. Zapadnjacima to zvuči šokantno, međutim Japanci se pre ulaska u kadu dobro izribaju i ulaze čisti u vodu. Isti način kupanja Japanci upražnjavaju vekovima i kade im se nisu modernizovale doskora. To se sigurno ne bi moglo reći za WC šolje koje mi deluju pametnije od mnogih korisnika istih. Sve je tako haj-tek da su im tastature kao da ste u najmodernijem avionu. Lakše bi bilo savladati veštinu upravljanja avionom nego pritisnuti pravo dugme dok obavljate svakodnevnu potrebu. Na vama je da izaberete prateću muziku, zvuk žubora potoka ili cvrkut ptica. Kad ste već odustali od traženja WC papira iznenadi vas automatski tuš i sušilica sa deodorant sprejom. Meni se ipak najviše dopao tradicionalni držač za WC papir koji svira Betovena kad god povučete papir iz rolne. Betoven mora da se prevrće u grobu! Nema potrebe da naglašavam da sam istrošila celu rolnu - što iz znatiželje što iz želje da odslušam celu Odu radosti.
Ovde se osećanja javno ne pokazuju. Do skora se nisu mogli videti zaljubljeni parovi kako se drže za ruke. Japanci iskazuju svoju ljubav vrlo privatno. Šaputanja, milovanja ili poljupci su nezamislivi na javnom mestu. Međutim, erotski (čitaj teška pornografija!) stripovi su uobičajena pojava. Mogu ih kupiti svi, svuda i svakodnevno možete videti studente ili uglađene poslovne ljude kako čitaju takve stripove po vozovima i autobusima.
Japanci su vrlo kultivisani i ljubazni. Ne vole da se svađaju i jako biraju reči. Rezervisani su i drže do svoje privatnosti, ali su te granice nedefinisane. Vole da se izvinjavaju. Puno - za sve i svašta. Ceo ritual izvinjavanja je usađen duboko u njima. Ni posle toliko godina nije mi jasno da li je to izvinjavanje istinsko-iskreno ili ne. Ako uđete u japansku kuću u cipelama oni će vam nežnim tonom i umilnim glasom reći de se u Japanu ne ulazi u cipelama u kuću i zbog toga će vam se izviniti. Ono što u sebi misle je zapravo: kakvi su ovo primitivci, usvinjiće mi celu kuću....Istinska osećanja HONNE su skoro uvek obložena idealizovanom fasadom TATEMAE, mnogi poslovni ljudi koji dolaze u Japan, a nisu upoznati sa japanskom kulturom misle da su napravili dobar posao jer im se japanske kolege smeškaju, klimaju glavom, laskaju i odobravaju. To je TATEMAE. Ono što je stvarno iza te fasade teško je dokučiti. Ako posle poslovnog sastanka odete na piće, posle nekoliko čaša imate mnogo veće šsanse da čujete HONNE.
Svemu tome veoma pomaže japanski jezik kojim se može savršeno nejasno izraziti. Na direktno pitanje se uvek može izokola odgovoriti. Njima je to znak da više ne pitaju, a nas takav odgovor ostavlja u potpunoj nedoumici. Japanski govorni jezik ima nekoliko slojeva koji obeležavaju stepen formalnosti. Govor porodice ili bliskih prijatelja se veoma razlikuje od govora koji koriste u zvaničnim prilikama. Socijalni status igra važnu ulogu kao i to da li je sagovornik muškarac, žena, da li pripada određenoj grupi - isti razred, škola, univerzitet, preduzeće, sportski klub itd.
Nikad nemojte postaviti pitanje koje sadrži ILI. Na primer: -Da li više volite pirinač ili hleb? Odgovor će uvek biti: DA!?
Mnogi Japanci su veoma zainteresovani -neki do opsesije - za sve što dolazi iz inostranstva: hranu, odeću, način života. Mnogima je važno šta drugi misle o njima i zbog toga se neverovatno trude oko stranaca. Izvode ih u restorane, vodaju po Japanu i uopšte tretiraju ih sa posebnom ljubaznošću.
Ovde se sve neprekidno menja. Japanci su spremni da prihvate inovacije, ali se istovremeno trude da sačuvaju tradiciju. Prošlost, sadašnjost i budućnost su čvrsto isprepletani u ovoj fascinantnoj zemlji. U kom pravcu će se japansko društvo razviajti teško je predvideti, ali je sigurno da će nastaviti nekim svojim, originalnim putem.
Mogla bih da još puno pišem o ikebani, čajnoj ceremoniji, Kabuki i No pozorištu, čestim zemljotresima, tajfunima, hotelima za vođenje ljubavi paćinko fliperima i karaoke barovima, trešnjinom cvetu i sumo rvanju itd. Zapravo bilo bi mi potrebno puno truda i talenta da vam dočaram Japan koji je toliko daleko i toliko drugačiji od moje rodne zemlje u koju se redovno vraćam, za kojom sam nostalgična i u koju imam čvrstu nameru da se vratim, posle više od trideset godina provedenih na tri kontinenta.
Vesna Belušević, Tsukuba Siti, Japan
[objavljeno: 31/01/2008]
