Izvor: S media, 14.Sep.2010, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ah Te Dijete!
Koliko puta ste bili nezadovoljni svojom težinom i izgovorili dobro poznatu rečenicu “moram na dijetu”? Dijete su postale sastavni deo modernog čoveka, jer u obilju hrane koja nam je na dohvat ruke, često i oni najuzdržaniji ne mogu da odole. Dijeta - da ili ne i za koju se opredeliti, predmet je večitih polemika.
Mršaviji i podmlađeniji, vitkiji i srećniji - okruženi smo naslovima obećavajuće sreće: smršajte 2 kg za 2 dana, 15 kg za 10 dana. Podvrgnite >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << se dijeti uz isključivu pomoć limuna, krompira, jebuka, ugljenih hidrata, Meseca, Ujedinjenih nacija, klinike Mejo... Ili pak Paris Hilton, Džesike Albe, Jece ili Seke... Međutim, zaboravljamo da dijeta nije samo pitanje vitkosti, već zdravlja. Gojaznost izaziva srčana oboljenja, dijabetes, hormonalne i imunološke poremećaje. Svako ko razmišlja o dijeti mora da zna da one ne mogu biti masovne, već prilagođene svakoj individui.
Poznati nutriciolog, Ljubomir Pfaf upozorava:
- Ne postoji nikakva imaginarna dijeta - samo ovo ili samo ono. Sve vrste namirnica moraju biti zastupljene i ono što je najvažnije – dijeta mora da sadrži sve prozvode žitarica u određenim količinama, zatim mleko,mlečne proizvode, jaja, ukoliko nemate obolelu žučnu kesu, meso toplokrvnih i hladnokrvnih životinja,povrće i voće, i čak možete tokom dijete pojesti i sladoled ili kašičicu meda.
Pogrešno je mišljenje da dijeta podrazumeva gladovanje, napominje Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja Savski venac:
-Dijeta nije isključivo gladovanje, već određen način ishrane prilagođen nečijem celokupnom stanju. Dakle, dijete su zdravstveno bezbedne, ali samo ako se u slučaju nekog problema obratite stručnjaku za ishranu. Ishrana u velikom broju zdravstvenih situacija može biti lek.
Ljubomir Pfaf dodaje:
-Još jedna bitna stvar jeste da se kod dijete pre svega moraju usaglasiti energetske potrebe sa potrošnjom. To znači da ako npr. dnevno trošite 2800 kalorija, ne smete da unosite manje od 1600 kalorija, čak ni tokom dijete, jer ćete direktno oštetiti svoje zdravlje.
Ana Todorović pak podseća da ni izbegavanje večere, tj. strategija da ne večeramo posle 18h npr. takođe nije zdrava:
-Ljudi su skloni pravljenju kompromisa. Uglavnom osobe koje ne jedu npr. posle 18h, u toku dana unesu velike količine kalorija i hrane koja i nije baš toliko zdrava i sa nutricionističke tačke dobro izbalansirana. Time organizam ostane dugo bez unete hrane, te naravno da će doći do gubitka težine, pogotovu ako se noću ne unosi ništa u vidu slanog, koje upravo vezuje vodu, te nam pravi zastoj u organizmu. Međutim, sa zdravstvenog aspekta to nije dobro obzirom da dolazi do velikih varijacija u glikemiji, tj. šećera u krvi. S te strane nebezbedno je za ljude koji imaju tu tendenciju ili dijagnostifikovanu šećernu bolest.
Jedna od aktuelnijih dijeta poslednjih godina je i test intolerancije na hranu. Svega par klinika u Beogradu radi te testove. Uzorkom krvi određuje se nivo holesterola i triglecirida, a softverski program analizira vibracioni sklad ili nesklad između organizma i 110 namirnica. Kada se utvrdi koje nam ne odgovaraju, isključuju se na 3 meseca. Tako organizam dobija ono što mu je potrebno, te želja za prekomernim količinima hrane nestaje, a nakon dovoljne pauze, zabranjena hrana može se uzimati u kontrolisanim količinama. Najčešće neodgovarajuće namirnice su one sa kojima preterujemo, poput mleka i žitarica.
Istražujući na ovu temu, od brojnih sugrađanki saznali smo za blagotvorne efekte ove metode. Jedna od onih koja se uverila u njenu efikasnost nam je rekla:
- Ja sam imala strašne alergije, došla sam da uradim test intolerancije, i skoro godinu dana sam na tom testu tako da uzimam manje lekova, manje mi je zapušen nos, imam manje probleme sa disanjem tako da je super. Teško je prvih desteak dana dok se ne naviknete na režim ishrane, ali posle je sve lakše. Jedina kontraindikacija je da sam izgubila kilažu.
I dok je javnost dosta spekulisala o medicinskoj neopravdanosti te metode, drugi nutricionisti misle da ona ima naučnu utemeljenost, ali da je pogrešno što ljudi na osnovu testa intolerancije na svoju ruku prave režim ishrane. Najbolje je konsultovati se sa stručnjacima za ishranu kako bi se došlo do dobrog balansa kalorija i nutritivnih komponenti... kako biste dobili individualnu dijetu, jer ne postoji univerzalni jelovnik za sve.
Nutriciolog Ljubomir Pfaf napominje: "Dijeta je individualna i prepisuje se svakome, bilo da je on sportista, pilot ili da je oboleo od bilo koje bolesti, čak i malignih oboljenja. Znači - nema generalno nečega što je za sve jednako!"
Izvor: S media; Smiljana Popov
