Izvor: B92, 09.Maj.2011, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ćemo sačuvati DNK?
DNK u sebi sadrži sve podatke o genetskom materijalu, odnosno o tome ko smo, i zbog toga je zadržati kvalitet DNK kroz život izuzetno bitno, ali i vrlo teško.
Naučnici su otkrili kako se održava DNK i time stvorili mogućnost za nove intervencije koje bi prirodnim putem održale gentske informacije.
Što duže uspemo da održimo DNK netaknutim,odnosno, neizmenjenim, duže smo zaštićeni od bolesti kao što je Alchajmerova. Međutim, proces promena u DNK nije lako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaustaviti jer su one sastavni deo starenja.
„Istraživanje je još uvek u najranijoj fazi, ali postoji veliki potencijal koji može da potpuno promeni ljudsko iskustvo", kaže Robert Bambara, šef odeljenja za biohemiju i biofiziku na Univerzitetu u Ročesteru.
Tim dr Bambare je uveo u istraživanje novi proces pod nazivom acetilacija koji pomaže kod održavanja DNK. Acetilacija, po njima, može sa sigurnošću da odredi ispravnost DNK, kao i duplikaciju i nadoknadu.
Rezultati prošlih istraživanja su pokazali da DNK ima dvojaki put: prvi je standardni proces kojim se sprečava šteta i određeni broj nepravilnosti, i drugi koji u ozbiljnom broju uklanja najveći deo nepravilnosti i grešaka iz DNK.
Samo mali deo DNK, onaj koji reguliše nastanak proteina od kojih smo sazdani – iz krvnih zrnaca, ćelija srca, jetre itd, samo ovaj deo DNK se kreće drugim procesom koji je dosta zahtevniji i iziskuje veću količinu energije.
Naučnici nikada nisu razumeli šta utiče na to kojim putem se delovi DNK kreću. Lekovi koji bi uspeli da izvrše male izmene u ovom mehanizmu bi mogli da dovedu do promena koje bi bile od životnog značaja.
„Rezultat bi bio ne besmrtnost, već duži i zdraviji život bez bolesti", kaže Bambara.
Duplikacija DNK je proces sklon greškama u kome se ćelije dele i DNK se duplira. Duplicirani primerci prvo opstaju odvojeno a zatim se skupljaju i formiraju jedan novi niz DNK. Prvi deo novoformirane DNK najčešće sadrži i najviše grešaka, dok su greške ređe u drugoj polovini.
Za onaj deo DNK koji se kreće prvim, stndardnim putem, jedan deo se obeležava, seče i odbacuje da bi se na njegovo mesto postavila nova polovina sa kojom preostali deo formira novi niz.
Međutim, onaj deo koji se kreće drugim, elitnim procesom ima poseban proces: 30 do 40 odsto onog dela koji se obeležava i odbacuje, odbacuje više grešaka pre formiranja novog niza. Rezultat je kvalitetnija kopija prvobitnog niza DNK.
Istraživanja koja se bave česticama koje uništavaju DNK, reaktivnim vrstama kiseonika, nemaju mnogo uspeha.
Bambarin tim sada pokušava da odredi u kolikoj meri će novi regulativni proces acetilacije moći da sačuva genetske informacije u obliku koji ne bi preživeo proces starenja. Proučavaju ljudske i ćelije gljiva da bi utvrdili kako se čitav proces odvija u proteinima ćelija do pojave acetilacije. Naučnici manipulišu ćelijama na razne načine, kako bi uvideli da li bilo kakve promene utiču na proces acetilacije.
Iako još uvek nisu napravili lek ili su blizu konačnom otkriću, naučnici se slažu da će ovo imati značajan uticaj na budućnost.
„Danas je proces od ideje do stvaranja i testiranja leka dosta brži. Sada mogu da vidim, možda, novi način pomoću koga ćemo živeti duže za nekih 25 godina", kaže Bambara.
Foto: algiamil / www.sxc.hu
