Izvor: B92, 17.Jun.2011, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antraks u Banatu?
Situacija u naseljenim mestima u Vojvodini, koja su proglašena ugroženim pojavom antraksa, pod kontrolom je, a mogućnost epidemije ne postoji, izjavila je Maja Andrijašević iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
"Građani mogu da budu apsolutno sigurni da je sve što pojedu i popiju bezbedno", rekla je Andrijaševićeva, povodom proglašenja ugroženim zona u selima Bočar i Novo Miloševo u opštini Novi Bečej.
Andrijaševićeva je rekla da od trenutka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada je dijagnostikovana bolest, veterinarska služba i nadležni veterinarski institut i veterinarske inspekcije obavljaju uviđaje i sprovode propisane mere i da su mere nadzora i dalje u toku.
Reč je o bolesti veterinara, ljudi koji bi mogli da dođu u kontakt sa obolelom životinjom, dok je ostalo stanovništvo potpuno bezbedno i minimalna je opasnost da dođe do oboljenja stanovništva, objasnila je Andrijaševićeva, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a.
Govoreći o zabrani konzumiranja mleka i mesa, ona je istakla da se sada obavlja vakcinacija životinja, tako da postoji period u kome se ne sme klati stoka, ni upotrebljavati mleko.
Prema njenim rečima, kada ugine životinja, postoje mere dezinfekcije koje se obavljaju na mestu na kome je leš, ali je jedini način njihovog otklanjanja da sve lokalne samouprave imaju svoja vozila koja će organizovati u slučaju pronalaženja leševa na javnim površinama i u domaćinstvima.
Lokalne samouprave su počele da nabavljaju vozila za neškodljivo uklanjanje leševa i drugih sporednih proizvoda životinjskog porekla, istakla je ona.
"Novosti”, međutim, prenose da je prva uginula krava traktorom vučena kroz čitavo selo...
"Lešine su stajale na otvorenom tri noći. Divlje životinje,obadi, muve, vrane - harale su ka lešinama... Sve vreme nadležni su govorili da ne dižemo paniku. Naposletku, pojavili su se ljudi sa zaštitnim odelima i maskama i preplašili stanovnike Bočara”, rekle su za "Novosti” sestre Jankov, žiteljke Bočara na čijoj je farmi antraks prvo primećen.
Isti list ističe da su se čoveku iz Bačke, koji je pokupio prvu uginulu kravu, pojavili plikovi po rukama, pa se sumnja na kožni antraks.
Komentarišući podatak da se ovo oboljenje na tom području pojavio još sredinom 70-ih godina, Andrijaševićeva je objasnila da spore antraksa mogu ostati u zemlji između 30 i 60 godina i da je preventivna mera da ne dođe do oboljenja životinja vakcinacija koja se na tim distriktnim područjima obavlja 20 godina.
Ona ja najavila da će vakcinacija koja je počela, obavljati u narednih 20 godina u dva naseljena mesta koja su proglašena zaraženim, što je dovoljno da bi stanovništvo i životinje u tim mestima bili bezbedni.
Andrijaševićeva je podsetila da su 2007. zabeleženi slučajevi antraksa životinja u Tutinu, tako da se i tu preduzimaju mere i da je reč o bolesti koja se javlja i u drugim zemljama.
Antraks je bolest koju izaziva gram pozitivna aerobna bakterija Bacillus anthracis.
Bacil antraksa može da formira uspavane endospore koje su u stanju da u ekstremnim uslovima opstanu decenijama, čak i vekovima.
Ne prenosi se direktno, nego se domaći biljojedi, ovce i goveda uglavnom inficiraju udisanjem tih endospora, dok se mesožderi, pa i čovek, uglavnom zaraze unošenjem inficiranog mesa ili mleka takvih životinja.
Ljudi se mogu zaraziti i u kontaktu sa krvlju zaražene životinje preko neke rane na telu, pa su u najvećoj opasnosti kožari i stočari. Naziv antraks potiče od grčke reči za „ugalj" zbog crne boje kožne lezije koja se javlja kod inficiranih osoba. Zato ga često nazivaju i „crni prišt".
Spore antraksa mogu biti proizvedene i u laboratoriji u funkciji biološkog oružja.
