Izvor: Blic, 22.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džiboni mi je mnogo pomogao
Džiboni mi je mnogo pomogao
Bojan Marović je po mnogo čemu specifičan. Za svojih 19 godina veoma zrelo razmišlja i, uprkos velikoj popularnosti, ostavlja utisak mladića koji čvrsto stoji na zemlji. Presedan je i Bojanova ogromna popularnost koju je stekao i pre izlaska prvog CD-a. Svojim setnim specifičnim glasom kod publike izaziva burne emocije. Devojke u prvim redovima plaču i vrište visoku podignutih ruku, pokušavajući da ga dodirnu. Euforija se redovno nastavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i posle nastupa, kada Bojan satima, strpljivo deli autograme.
Sa samo dve pesme stekao si ogromnu popularnost. Šta li će tek biti kada izađe album?
- Toga se i bojim. Mnogi će reći: ‘’Šta je ovo? Ništa ne valja, a ja sam toliko čekao da se pojavi album!' Neko će reći: 'Ovo je super'. Spreman sam na sve. Pripremam se već tri meseca. Govorim kao sportista koji ide na pripreme, ali zaista je tako. Mnogi me pitaju zbog čega nisam učestvovao na 'Evroviziji'. Da bi se takmičio na tako velikom festivalu, čovek mora i fizički i mentalno da bude spreman. Smeta mi kad ljudi govore da je 'Lane moje' plagijat. Zašto to ne gledaju sa neke vedrije strane? Ta pesma je zaživela, dobra je i treba da ide na 'Evroviziju'. Konačno, posle dvanaest godina predstavljaće našu zemlju u Evropi. Smeta li ti ponekad popularnost koja podrazumeva i tu obavezu da, recimo, satima daješ autograme i slikaš se sa obožavaocima?
- Trudim se da budem dostupan svima jer sam doskoro i ja bio jedan od njih. Uzimao sam autograme od poznatih pevača i znam kakav je osećaj i koliko mi je to značilo. Nedavno sam uzeo autogram od Džibonija. To je čovek koji mi je savetima mnogo pomogao. Trudim se da učim u hodu. Šta ti rekao Džiboni?
- Rekao je da ovaj put nije ravan, ima puno prepreka i ljudi koji ne vole ono što radim. Ljudi koji će se pretvarati da su mi prijatelji, koji će govoriti da su mi braća, kumovi, a u stvari ništa od toga nisu. Ali, ja se trudim da te ružne stvari u poslu ne vidim.
Nailaziš li na ljude koji ti ne praštaju uspeh?
- To je normalno. Ne smeta mi. Naučio sam da ono što vidim - ne vidim, ono što čujem - ne čujem. Jedino me zanimaju situacije koje izazivaju emocije, koje posle utkam u svoje pesme. A sve ostalo je sastavni deo posla. To je kao neka mala bolest koju treba izlečiti. Veoma si popularan među devojkama. Imaš li dilemu da li su sa tobom zbog tvojih ljudskih kvaliteta ili zbog toga što si popularan?
- Bože moj. Meni su kolege već skrenule pažnju na sve što me čeka. A što mi nisu rekli, rešavam u hodu. Trudim se da radim, da budem potpuno opušten i gledam da ne pričam puno o privatnom životu. Shvatio sam da je to jedna velika zamka, jedna rupa bez dna. I ako ispričate nešto pozitivno, ljudi će to da okrenu, pa će ispasti negativno. Zadovoljan sam ovim što radim i ništa me neće sprečiti da istrajem u tome. Simonida Stanković
