Izvor: Magyar Szó, 04.Nov.2015, 05:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pitanje koje najviše deli Evropu

Proteklih nekoliko dana čula su se brojna nagađanja u vezi posledica akcionog plana od sedamnaest tačaka, prihvaćenih prošle nedelje na samitu u Briselu. Na toj sednici su, pored predstavnika Evropske Unije i najuticajnijih članica EU, učestvovali i predstavnici zemalja kroz koje prolazi putanja izbeglica.

Akcioni plan nalaže da zemlje, preko kojih izbeglice prolaze, moraju smestiti oko 100 hiljada osoba. Grčka bi prihvatila 50 hiljada, s tim da bi za 30 hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << od svojih sredstava osigurala smeštaj, a ostalih 20 hiljada bi finansirao UNHCR. Žan-Klod Junker, predsednik Evropske Komisije kaže da se izbeglice samo na taj način mogu zaštititi od hladnoće. Junker je naglasio i da je jedini način uvođenja reda usporavanje nekontrolisane navale izbeglica. Neprihvatljiva je politika da pojedine države jednostavno prevaljuju na susednu državu talas izbeglica, naglasio je Junker.

Stav predsednika Evropske Komisije se ogleda u odredbi akcionog plana koji nalaže da tranzitne države ne mogu da preusmeravaju izbeglice u susedne države, odnosno pre nego što to eventualno učine, moraju da se o tome dogovore sa nadležnim organima dotične države. Dokument naglašava da se može zabraniti ulazak u zemlju onim izbeglicama koje ne zatraže izbeglički status.

Do sada od nadležnih iz Brisela jedino niko nije nedvosmisleno izgovorio kako će se smestiti onih preostalih 50 hiljada izbeglica koje Grčka ne prihvata. Nije određeno po kojim kriterijumima i u kom procentu će se oni podeliti među ostalim balkanskim državama. Dnevni list „Danas”, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, piše da bi većinu od ovog broja morala da prihvati Srbija.

I NA BALKANU SU SE PRODUBILI NESPORAZUMI

Stručnjak za sigurnosnu politiku iz Mađarske, Đerđ Nogradi je za „Mađar so” izjavio: za njega je najuočljivije to da su države koje su učestvovale na briselskom samitu razgovarale o taktičkim i tehničkim, a ne o strateškim pitanjima. To u njegovom tumačenju znači da se nije postigao korak unapred u najvažnijim pitanjima kao što je odbrana spoljne, šengenske granice Evropske Unije.

-Dobro ilustruje sadašnje stanje i činjenica da je oko 1500 migranata probilo kordone u Austriji, a u Sloveniji su migranti zapalili 25 šatora. Oko hiljadu osoba se probilo iz Slovenije i krenulo prema Austriji, tako da se slovenačka vojska morala ranije usmeriti na lice mesta, nego što je zakon koji to dozvoljava, stupio na snagu. Mogu se videti zapanjujuće situacije: na primer, Slovenija je dozvolila da migranti o svom trošku odu u Austriju – nabraja Nogradi.

Stručnjak napominje da se može primetiti da je porasla tenzija zbog migrantske krize između država-naslednica nekadašnje Jugoslavije i to u većoj meri nego ikad još od južnoslovenskih ratova.

- Hrvatski premijer je najavio da će, ako je potrebno, za dve nedelje napraviti ogradu na srpskoj granici u dužini od 70-80 kilometara. Potvrdio je i da će, ako Slovenija podigne ogradu na slovenačko-hrvatskoj granici, Hrvati dvaput brže graditi sličnu ogradu na srpskoj granici. Slovenija je zatražila pomoć od Evropske Unije, odnosno policijsku pomoć od Višegradske četvorke, obraćajući se mađarskom ministru unutrašnjih poslova. Slovenački premijer je najavio da će, ako bude potrebno, izgraditi ogradu dugu 670 kolometara duž cele hrvatske granice, ali nije govorio o tome da je ova granična linija na 6 tačaka još neuređena. Najavio je i da će biti prinuđeni da izgrade ogradu ako ne bude dogovora između svih članica Evropske Unije. Najvažnija rečenica slovenačkog premijera je bila da će se Evropska Unija urušiti ako za nekoliko dana, odnosno nedelja ne bude sporazuma. Prema njegovom mišljenju, rešenje bi bilo odbrana grčkih granica. Situaciju dobro oslikava to što su i Hrvati zatražili pomoć od Unije. Inače se i hrvatski premijer slaže sa slovenačkim da se rešenje mora naći u Grčkoj. Grci međutim odbranu granice smatraju unutrašnjim pitanjem i danas još ne dozvoljavaju učešće snaga EU u kontroli spoljnih granica – objašnjava Nogradi.

Stručnjak kaže da je teško proceniti kako će se tokom zimskih meseci kretati talas migracije. Povodom toga su se do sada čula različita mišljenja. Prema Nogradiju, jedna stvar je sigurna: ako se do proleća ne postigne sporazum o rukovanju migrantskom krizom, može se očekivati veći talas od dosadašnjeg.

Jedan od najpoznatijih stručnjaka za sigurnosnu politiku Mađarske nije želeo da se upušta u nagađanja u vezi toga koja bi od balkanskih država morala da prihvati najviše izbeglica privremeno ili trajno. Zbog toga, za sada nije želeo da odgovori na pitanje da li bi Srbija mogla da postane prihvatni centar, ali je naglasio da bi ove eventualne prihvatne centre svaka zemlja želela da održi što dalje od svojih granica.

BUDUĆNOST EVROPE ZAVISI I OD NOVCA

Zbog pitanja migracije produbile su se nesuglasice između država članica Evropske Unije i danas se još ne može predvideti krajnji ishod ove situacije, ocenio je Nogradi dodajući da tri vodeće sile unije na različite načine dotiče ovo pitanje. Velika Britanija je zbog mora zaštićena od talasa migracije, Francuzi su napravili žičanu ogradu oko Kalea, a glavni cilj migranata i dalje je Nemačka.

U vezi aktuelnog stava zapadnih država mnogo govori i činjenica da su Nemci zakon o migraciji, koji su planirali da uvedu od 1. novebra, uveli već 24. oktobra, napominje Nogradi, dodajući da je suština tog zakona da se migranti sa Balkana i Avganistanaubrzanim procesom vraćaju u matične države iz Nemačke.

- Uz sve to su tenzije između dve konzervativne stranke (CDU i CSU) koje učestvuju u nemačkoj vladi, porasle. Bavarski premijer, Horst Sehofer je zahtevao da se izbeglice ne primaju bez ikakvog ograničenja, jer u protivnom državi preti urušavanje. Sehofer je zahtevao zatvaranje nemačko-austrijske granice, i rekao da je trenutno procenat migranata u Berlinu 24 procenata, a u Bavarskoj već 35 procenata. Bavarski premijer je zahtevao odbranu spoljnih šengenskih granica i dao rok do kraja prošle nedelje, nemačkoj kancelarki Merkel. Ovog vikenda održan je vanredni samit u Berlinu, prvo između čelnika CDU i CSU, a potom između čelnika ove dve stranke i rukovodstva SDP-a – podsetio je Nogradi na situaciju i javno mnenje u Nemačkoj, koja je pre nekoliko meseci još širom raširenih ruku dočekivala izbeglice.

Kao što je stručnjak ukazao, pitanje migracije je podelilo i austrijsko državno rukovodstvo. Ne radi se samo o tome da o zaštiti granica potpuno drugačije govori austrijski kancelar, ministar unutrašnjih i ministar spoljnih poslova, nego i o tome da se u praksi već počelo sa pripremama izgradnje ograde na austrijsko-slovenačkoj granici. Nogradi je dodao: austrijski ministar inostranih poslova je rekao kako su ograde svugde povećale sigurnost.

Pošto je sve više onih koji rešenje vide u ogradama (već i poneka od država koje su ranije žestoko kritikovale mađarsku ogradu) postavlja se pitanje da li je i koliko promenjena i ocena Mađarske po tom pitanju. Nogradi kaže da se promenila.

- Ocena Mađarske se od početnog negativnog stava polako menja i danas veći deo međunarodne zajednice već misli da su opravdane mađarske i ostale ograde – kaže stručnjak koji je mišljenja da budućnost Evrope zavisi od toga da li će EU moći da nađe dovoljno novca za rešavanje problema.

Nastavak na Magyar Szó...